Rastu kamatne stope na kredite u bankama na Kosovu

Kamatne stope u komercijalnim bankama na Kosovu značajno su porasle od prošlog meseca, što opterećuje porodične budžete i investicione planove preduzeća, a finansijski stručnjaci kažu da je povećanje kamatnih stopa uglavnom povezano sa tri faktora - politikom Centralne banke Kosova, inflacijom i institucionalnom krizom, prenosi RSE.

Novinari Radija slobodna Evropa, predstavljajući se kao zainteresovani klijenti, testirali su bankarsko tržište krajem avgusta.

Neke banke su nudile kredite sa kamatnim stopama iznad 7 odsto, jedna 8 odsto, u odnosu na oko 6 odsto koliko je bila ranije, dok su se za preduzeća kamatne stope popele iznad 10 odsto.

Bankarski službenici su dali slične odgovore: „Kamatne stope su mnogo porasle“, ali niko nije dao jasno objašnjenje zašto.

RSE nije dobio odgovore na pitanja upućena bankama o ovom pitanju - uključujući Rajfajzen, BKT, ProKredit, NLJB, TEB i BPB.

Međutim, Centralna banka Kosova (CBK) potvrđuje povećanje, iako sa nižim brojkama od onih koje banke predstavljaju.

Prema podacima Centralne banke Kosova, prosečna kamatna stopa na kredite u julu 2025. godine iznosila je 6,38 odsto, u odnosu na 6,17 odsto godinu dana ranije.

Prema rečima bankarskih službenika, stvarni rast je počeo od avgusta.

Faktori koji su uticali na povećanje kamatnih stopa

Finansijski stručnjaci kažu da je povećanje kamatnih stopa uglavnom povezano sa tri faktora - politikom Centralne banke Kosova, inflacijom i institucionalnom krizom.

Bivši guverner Centralne banke Kosova  Fehmi Mehmeti objašnjava da je povećanje obaveznih rezervi koje banke moraju da drže imalo veliki uticaj.

Dok su ranije banke držale kapital od 8 do 12 odsto rizično ponderisane aktive, od juna ove godine Centralna banka Kosova (CBK) je povećala ovu stopu na od 10 do 14 odsto.

To znači da za svaki odobreni kredit, banke moraju da drže više rezervnog kapitala. I, da bi nadoknadile ovu „blokadu kapitala“, banke često povećavaju kamatne stope za klijente, kaže Mehmeti.

„Na primer, ako banka odobri kredit od 100 miliona evra, ranije je morala da drži osam miliona evra kapitala, dok sada ima blokiranih deset miliona - dva miliona evra više koji se ne mogu koristiti za nove kredite“, objašnjava Mehmeti, osnivač Istraživačkog instituta za ekonomiju i finansije.

Ovo pitanje je regulisano Uredbom o adekvatnosti kapitala banaka iz 2015. godine, kojom je propisano učešće kapitala od 8 do 12 odsto ukupne rizične aktive.

Centralna banka Kosova (CBK) je potvrdila da je uvela dodatnu naknadu od 2 odsto na rizičnu imovinu.

Ova odluka je doneta prošle godine, ali je njena primena počela u junu i ima za cilj „jačanje održivosti finansijskog sektora na Kosovu“.

Mehmeti kaže da je još jedan razlog za povećanje kamatnih stopa povećanje inflacije.

U avgustu ove godine inflacija je dostigla 4,5 odsto, u poređenju sa 1,4 odsto u avgustu prošle godine.

„Kada cene rastu, novac gubi vrednost“, kaže Mehmeti, a da bi se zaštitile od ovog gubitka, banke povećavaju kamatne stope.

„Visoka inflacija povećava rizik da građani neće moći da priušte otplatu kredita, jer su svakodnevni troškovi veći. To tera banke da zahtevaju veću premiju rizika, što dovodi do viših kamatnih stopa“, dodaje Mehmeti.

Pored ekonomskih faktora, profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini, Mejdi Bektaši, kaže da je i politička kriza uticala na povećanje kamatnih stopa.

Kosovo već nekoliko meseci funkcioniše uz tehničku vladu i bez potpuno konstituisane skupštine.

Bektaši kaže da je neuspeh u primanju međunarodnih donacija ili kredita, za koje je potrebno odobrenje dve trećine glasova u Skupštini, smanjio cirkulaciju evra na tržištu.

„Nedostatak novca smanjuje ponudu i povećava potražnju za kreditima, terajući banke da povećavaju kamatne stope“, objašnjava Bektaši.

Zbog institucionalne blokade, osam međunarodnih sporazuma o finansiranju i kreditiranju sa Evropskom unijom, objavljenih prošle godine na zvaničnoj veb stranici Parlamenta, još uvek nisu odobreni.

I za Mehmeta i za Bektašija, situacija je zanimljiva za bankarsko tržište, jer kamatne stope na kredite rastu, dok one na depozite rastu sporije.

Bektaši kaže da se smanjenje kamatnih stopa na kredite može postići povećanjem konkurencije.

„Nove banke treba da dobiju licencu za ulazak na domaće tržište, kako bi se postojeće banke primorale da snize kamatne stope“, kaže Bektaši, dodajući da su profiti banaka trenutno visoki.

Komercijalne banke na Kosovu pojedinačno određuju kamatne stope i stope na depozite, na osnovu svojih poslovnih politika, a CBK nema pravo da direktno interveniše na njih.

Prema CBK, bankarsko tržište funkcioniše kao slobodno tržište, gde tržišni uslovi određuju cenu sredstava i kredita.

Na Kosovu posluje 11 komercijalnih banaka, dok postoji i devet mikrofinansijskih institucija koje nude kredite građanima. Iako su uslovi potonjih lakši, kamatne stope koje primenjuju su znatno veće, oko 20 procenata.