Na rafovima prodavnica uvozna roba potiskuje proizvode sa Kosova

Zašto litar mleka, flaša ulja ili neki drugi proizvod proizveden na Kosovu često košta više od sličnog uvoznog proizvoda? To je pitanje koje potrošači neizbežno postavljaju pred rafovima prodavnica, gde domaći proizvodi u mnogim slučajevima ne uspevaju da cenovno pariraju robi iz uvoza, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Proizvođači tvrde da razlog nije kvalitet proizvoda, već visoki troškovi proizvodnje.

Kako navode, energija, transport, pakovanje, radna snaga i sirovine čine proizvodnju na Kosovu skupljom, dok uvozni proizvodi često imaju prednost zahvaljujući državnim subvencijama u zemljama iz kojih dolaze, piše RSE.

U mlečnoj industriji, na primer, samo otkup i transport mleka do fabrike koštaju oko 60 centi po litru, kaže vlasnik mlekare Abi u Prizrenu Alajdin Fuša.

Nakon toga slede troškovi prerade, pakovanja, energije i drugi izdaci.

„Na kraju, litar mleka u kesi mora da se prodaje za oko 80 do 85 centi samo da bi se pokrili troškovi“, rekao je Fuša za Radio Slobodna Evropa.

On navodi da su njegovi proizvodi, u zavisnosti od vrste, od 10 do 20 centi skuplji od uvoznih.

Međutim, ovaj problem nije prisutan samo u mlečnoj industriji.

U pojedinim prodavnicama na Kosovu i drugi domaći proizvodi prodaju se po istoj ili višoj ceni od uvoznih.

Tako je u jednom slučaju litar uvoznog ulja koštao 1,72 evra, dok je litar ulja proizvedenog na Kosovu koštao 1,89 evra.

U takvoj situaciji, pojedini potrošači kažu da je poreklo proizvoda postalo manje važno.

O tome šta će se naći u potrošačkoj korpi sve češće odlučuje cena.

Hana kaže da bi volela da kupuje više domaćih proizvoda, ali da joj budžet to ne dozvoljava.

„Mleko i jogurt uglavnom kupujem domaće, ali ako su skuplji, ne mogu. Kupujem ono što je jeftinije, čak i ako je iz uvoza. Žao mi je“, kaže ona.

I Gentijana Šatri navodi da prilikom kupovine obraća pažnju na zemlju porekla proizvoda, ali tek nakon što proveri cenu.

„Pogledam odakle proizvod dolazi, ali naravno da prvo gledam cenu“, kaže ona.

Prema oceni ekonomista i predstavnika privrede, ovakav trend postao je izraženiji u trenutku kada je kupovna moć građana pod sve većim pritiskom.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, troškovi proizvodnje porasli su za 2,3 odsto u prva tri meseca ove godine.

Istovremeno, inflacija je dostigla 6,8 odsto, pre svega zbog poskupljenja hrane, transporta, energije, vode i stanovanja.

Ekonomisti ocenjuju da su prosečna plata od 713 evra i minimalna zarada, koja je od ovog meseca povećana na 500 evra, nedovoljne da mnoge porodice prate stalni rast troškova života.

Privreda traži veću podršku 

Predstavnici privrede smatraju da domaći proizvođači ne mogu da pariraju uvoznoj robi samo smanjenjem zarade.

Prema njihovim rečima, problem leži u visokim troškovima proizvodnje i nedostatku politika koje bi proizvode sa Kosova učinile konkurentnijim.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da bi domaći proizvodi, u normalnim uslovima, trebalo da budu do 15 odsto jeftiniji od uvoznih.

„Treba da ubedimo građane Kosova da je patriotski kupovati domaće proizvode, čak i ako su 10 ili 20 centi skuplji... a Vlada treba da pronađe način da tih 10 ili 20 centi smanji“, rekao je Rafuna.

Privredna komora zbog toga predlaže veću finansijsku podršku proizvođačima, kao i izmene fiskalne politike, uključujući preispitivanje PDV-a na osnovne životne namirnice.

Šta rade institucije?

Ministarstvo industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija (MINTI) saopštilo je da na konkurentnost domaćih proizvođača utiču brojni faktori, među kojima su nivo tehnologije, produktivnost, troškovi energije, pristup finansiranju, sertifikacija prema međunarodnim standardima i zavisnost od uvoza sirovina.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa Ministarstvo navodi da analizira glavne prepreke sa kojima se suočavaju preduzeća kako bi pripremilo mere za povećanje njihove konkurentnosti.

Kako ističu, jedan od glavnih oblika podrške jesu grantovi za nabavku savremene opreme, digitalizaciju, uvođenje novih tehnologija i unapređenje proizvodnih procesa.

„Vrednost grantova za nabavku mašina povećana je sa 425.000 evra u 2021. godini na 6,8 miliona evra u 2025, dok je za 2026. godinu planirano pet miliona evra“, navodi Ministarstvo.

Uprkos tim merama, podaci o spoljnoj trgovini pokazuju da se ekonomija Kosova i dalje u velikoj meri oslanja na uvoz.

Samo tokom prve polovine ove godine Kosovo je uvezlo robu vrednu više od 3,5 milijardi evra, dok je izvoz dostigao oko 521 milion evra.

I prethodne godine razlika je bila velika – uvoz je premašio sedam milijardi evra, dok je izvoz proizvoda sa Kosova iznosio oko 950 miliona evra.

Vlasnik mlekare Abi Alajdin Fuša smatra da ovi podaci pokazuju da je domaćim proizvođačima potrebna veća podrška.

„Država treba da subvencioniše preradu svakog litra mleka. Samo tako možemo postati konkurentniji u odnosu na uvozne proizvode“, zaključio je Fuša.