Ekonomisti: Bez podsticanja izvoza i domaće proizvodnje, Kosovo će biti zavisno od uvoza

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu i ekonomista Baškim Mustafa smatraju da će, bez konkretnih politika za podsticanje domaće proizvodnje i izvoza, Kosovo nastaviti da produbljuje zavisnost od uvoza.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), trgovinski deficit u maju je povećan za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine i dostigao je 544,4 miliona evra, dok je u maju 2025. iznosio 523,4 miliona evra. Izvoz je pokrio svega 14,7 odsto uvoza.

Grdžaljiju je za Ekonomiju onlajn rekao da se privatni sektor suočava sa brojnim izazovima, uz izostanak institucionalne podrške i promocije domaćih proizvoda.

„Aktuelna situacija na Kosovu je više nego zabrinjavajuća, a dodatno je otežava činjenica da Kosovo iz dana u dan potvrđuje svoju sudbinu države zavisne od uvoza. Stvoren je svojevrstan luksuz da možemo da živimo od uvoza. Ne postoji ozbiljan pristup promociji domaćih proizvoda i usluga. Sudbina ekonomske diplomatije na Kosovu mnogo je više u rukama privrede nego institucija, i to je zaista najveći udarac“, rekao je Grdžaljiju.

On je ocenio da su povećanje cene električne energije i problemi u snabdevanju direktno uticali na konkurentnost kosovskih proizvoda.

„Zato ne treba da nas čudi što smo danas zaista zavisno društvo, koje pored proizvoda uvozi i tihu inflaciju. Kada se tome doda povećanje cene električne energije i problemi u snabdevanju, proizvodi i usluge sa Kosova izgubili su konkurentnost i više nisu konkurentni na evropskom tržištu. To je najveći razlog za zabrinutost. To potvrđuje i dijaspora, koja se ranije snabdevala brojnim proizvodima ‘Made in Kosova’, ali zbog svega što se dešava na Kosovu ti proizvodi više nisu konkurentni na evropskom tržištu. Umesto njih kupuju proizvode iz Poljske, Mađarske, Bugarske, Španije i Portugalije“, rekao je Grdžaljiju.

Zato je, kaže, neophodna ekonomska podrška privatnom sektoru i proizvođačima.

„Kada se svemu tome doda činjenica da danas gotovo da nema stranih investitora niti ulaganja dijaspore, jasno je da je ovo trenutak koji bi trebalo da nas usmeri ka političkoj stabilnosti, ekonomskoj diplomatiji i privlačenju stranih investitora, bilo iz dijaspore ili međunarodnih brendova“, ukazao je Grdžaljiju.

Govoreći o rastu uvoza, istakao je da se poslovanje vodi ekonomskom logikom.

„Ne samo iz Srbije, rast uvoza je iz godine u godinu očigledan. Treba razumeti da su u poslovanju emocije sporedne, dok su ekonomska racionalnost i računica presudni. Sama činjenica da transport iste robe iz Austrije ili Nemačke košta između 2.800 i 3.000 evra, dok iz Srbije iznosi svega 500 evra, predstavlja prvi razlog. Drugo, ne treba zaboraviti da su najveći evropski brendovi svoje predstavništvo usmerili ka Srbiji. Kada se analizira struktura proizvoda, vidi se da je veoma malo robe koja je stoprocentno srpskog porekla. Mnogo je više evropskih i međunarodnih brendova koji posluju u Srbiji, a njihovi proizvodi, bilo kao gotovi proizvodi ili poluproizvodi koji se ugrađuju u kosovsku proizvodnju, uvoze se odatle. Reći nekome da uvozimo sirovine za proizvodnju nameštaja, iako je to naš najrazvijeniji sektor, ili sirovine za pakovanje bezalkoholnih i energetskih pića, kao i mnoge druge poluproizvode koji se ugrađuju u finalnu proizvodnju na Kosovu, jeste realnost današnjeg vremena. Ipak, verujem da u okviru regionalnog partnerstva moramo mnogo više da radimo na jačanju domaće proizvodnje, umesto da se pod izgovorom patriotizma računa odakle kosovska preduzeća uvoze sirovine i proizvode“, rekao je Grdžaljiju.

Ekonomista Baškim Mustafa takođe smatra da je rast trgovinskog deficita posledica izostanka politika koje podržavaju domaću proizvodnju.

„Nedostatak odgovarajućih politika za podsticanje domaćih preduzeća i podršku domaćoj proizvodnji doveo je do toga da je trgovcima i kompanijama lakše da kupuju i uvoze proizvode nego da proizvode i šire proizvodni lanac. Zašto se to dešava? Zato što su operativni troškovi poslovanja porasli. Povećane su cene električne energije, troškovi radne snage i cena goriva poslednjih meseci. Zbog toga preduzeća sa Kosova nisu konkurentna u odnosu na strana. Lakše i više zarađuju uvozom robe i usluga nego proizvodnjom. O izvozu se gotovo ne može ni govoriti“, rekao je Mustafa.

Dodao je da buduća vlada, ko god da je bude formirao, mora kao prioritet da postavi kreiranje fiskalnih politika koje će pomoći proizvođačima i izvoznicima.

„Prvi koraci buduće vlade trebalo bi da budu temeljna analiza stanja u privredi i kreiranje odgovarajućih fiskalnih politika koje će podstaći proizvodna preduzeća i ona koja imaju izvozni potencijal. Ta preduzeća treba podržati i subvencionisati na različite načine, bilo kroz smanjenje troškova električne energije, bilo kroz subvencionisanje troškova radne snage. Potrebno je pronaći odgovarajuće politike kako bi se spasla i ova malobrojna proizvodna preduzeća koja su ostala u zemlji“, rekao je Mustafa.