PKS i Kancelarija za IT potpisali sporazum o razvoju nacionalnog AI modela za srpski jezik

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović potpisali su danas sporazum o saradnji u oblasti digitalne transformacije, koji obuhvata i razvoj velikog nacionalnog jezičkog modela veštačke inteligencije (AI) za srpski jezik, a prvi rezultati tog projekta očekuju se do kraja ove godine.

Nakon potpisivanja sporazuma, Jovanović je izjavio da on obuhvata dve ključne oblasti: prva se odnosi na dogovor dve institucije o razvoju velikog jezičkog modela na srpskom jeziku, koji će predstavljati osnovu za što efikasniju primenu veštačke inteligencije u različitim sektorima društva, dok se druga odnosi na plasiranje tog modela, preko Privredne komore Srbije, u druge prijateljske zemlje.

Kako je istakao, veliki nacionalni jezički model razvija se zato što predstavlja osnovu digitalnog i AI suvereniteta jedne države i „omogućava da ne zavisimo od stranih sistema za razvoj veštačke inteligencije, već da se taj razvoj zasniva na domaćim rešenjima“.

„Razvoj srpskog jezičkog modela omogućava da podaci ostanu u našoj zemlji, da naš jezik ostane u našoj zemlji i da imamo kontrolu nad razvojem veštačke inteligencije. Važno je da napravimo srpski jezički model jer nam on omogućava da u digitalnom svetu, svetu veštačke inteligencije, sačuvamo sve dijalekte i sve izgovore koji postoje u srpskom jeziku. Drugim rečima, da imamo sopstvenu infrastrukturu veštačke inteligencije, što se na neki način može uporediti sa strujom, vodom ili putevima“, rekao je Jovanović.

On je naglasio da će razvoj srpskog jezičkog modela doprineti i efikasnijoj javnoj upravi, sa manje čekanja i odlazaka od šaltera do šaltera, kao i da će se moći primenjivati u brojnim sektorima društva – obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, zaštiti građana i ekonomiji.

„Zato je Privredna komora Srbije važan partner, jer je okrenuta privredi. Primenom veštačke inteligencije omogućavamo niže troškove za kompanije, veću konkurentnost i više prostora za preduzetništvo. Srpski jezički model ima i snažan identitetski značaj, jer omogućava da srpski jezik opstane i živi u budućnosti, a ne da ostane samo deo prošlosti. Ono što je štampanje knjiga značilo za srpski jezik u 19. veku, u 21. veku predstavlja izgradnja srpskog jezičkog modela. Jednom rečju, želimo da budemo digitalno suverena država“, poručio je Jovanović.

Govoreći o drugom delu danas potpisanog sporazuma, Jovanović je objasnio da on podrazumeva plasiranje rezultata koje Srbija ima u oblasti digitalizacije i digitalne transformacije na druga tržišta, pre svega u Africi, Centralnoj Aziji i Južnoj Americi.

„U razgovorima sa Privrednom komorom Srbije shvatili smo da njeni kapaciteti, kontakti i prisustvo na ovim tržištima predstavljaju idealan kanal da iskustva Srbije u digitalizaciji i digitalnoj transformaciji zajednički primenimo i u drugim zemljama. Ovo će, naravno, biti i instrument spoljne politike i bićemo okrenuti isključivo prijateljskim i dobronamernim državama. Nemamo razloga da se stidimo – napravili smo ozbiljan iskorak u digitalnoj transformaciji privrede i države“, zaključio je Jovanović.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da Srbija već ima razvijenu infrastrukturu i superkompjutere optimizovane za veštačku inteligenciju, zbog čega spada među retke zemlje koje su u mogućnosti da razviju sopstveni nacionalni AI model, čak i u poređenju sa pojedinim visoko razvijenim državama Evropske unije.

„To ima Francuska, koja je najnaprednija, Poljska ima određenu verziju, dok Holandija tek radi na tome, kao i mi sada. Dakle, sama infrastruktura koja je već izgrađena daje osnov da se ovaj projekat realizuje“, rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, razvijen nacionalni model veštačke inteligencije u praksi znači da se može omogućiti digitalizacija svake kompanije koja trenutno nije digitalna - od pekara do metaloprerađivačke industrije - i to ne samo lakše, već znatno jednostavnije i mnogo brže.