Stejt department o Srbiji: Američki investitori pozitivno u ulaganju u Srbiju, Ekspo prilika

Privlačenje stranih investicija je važan prioritet za Vladu Srbiju, koja je kao prioritete identifikovala i ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta , te usvojila reforme pojedinih zakona, konstatuje Stejt department u Izveštaju o poslovnoj klimi u Srbiji. Dodaje se da su američki investitori pozitivni po pitanju poslovanja u Srbiji, kao i da je izložba Ekspo prilika za njih, ali se kao problemi navode birokratska kašnjenja i korupcija, gubitaška državna preduzeća.

Stejt department u Izveštaju konstatuje da je investiciona klima u Srbiji “skromno poboljšana” poslednjih godina, podstaknuta makroekonomskim reformama, finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom.

“Privlačenje stranih investicija je važan prioritet za vladu”, stoji u izveštaju.

Podseća se da je Srbija svoj 30-mesečni instrument za koordinaciju politike (PCI) zamenila novim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom sa  Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u decembru 2022. godine, koji je obezbedio direktnu pomoć srpskom budžetu za pokrivanje visokih troškova uvoza energije.

Takođe, ukazuje se da je stend-baj aranžman uverio kupce državnih obveznica da će Srbija cverovatno imati koristi od dobijanja povoljnijih stopa.

“Američki investitori su generalno pozitivni po pitanju poslovanja u Srbiji zbog strateške lokacije zemlje, dobro obrazovane radne snage i radne snage koja govori engleski, konkurentnih troškova rada, izdašnih podsticaja za ulaganja i sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i drugim ključnim tržištima”, nabraja se u Izvšetaju.

Dodaje se da američki investitori uživaju jednake uslove i mogu da iskoriste prednosti različitih programa dizajniranih da privuku direktne strane investicije (SDI).

“Izazovi i dalje ostaju, posebno birokratska kašnjenja i korupcija, kao i gubitaška državna preduzeća (DP), velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe.  Politički uticaj na ekonomiju takođe izaziva zabrinutost; ovo pitanje je istaknuto u januaru 2022. kada je vlada iznenada povukla licence vezane za veliki predloženi projekat rudarenja litijuma kao odgovor na proteste javnosti”, konstatuje Stejt department.

Dodaje se Ambasada SAD u Srbiji često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a i srpski zvaničnici obično reaguju na probleme oko ulaganja.

Podseća se da je Srbija izabrana za domaćina Specijalizovane izložbe Ekpo 2027 koja predstavlja priliku za američke kompanije da isporuče tehnologiju i opremu, kao i da ponude stručnost i konsultantske usluge.

Procena je da će troškovi izgradnje i rada, kao i pomoćnih projekata, premašiti dve milijarde dolara.

“Vlada Srbije je identifikovala ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i donela je značajne reforme zakona o radu, o građevinskim dozvolama, inspekcijama, javnim nabavkama i privatizacijama koje su pomogle u poboljšanju poslovnog okruženja. Ako vlada ispuni obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi trebalo da nastave da rastu”, predviđa se u Izveštaju.

Posebno su istaknuti sektori poljoprivrede i poljoprivredne prerade, upravljanje čvrstim otpadom, komunalne infrastrukture, zaštite životne sredine, informacionih i komunikacionih tehnologija, obnovljive energije, zdravstvene zaštite, rudarstva i proizvodnje.

Kompanije i zvaničnici su primetili da je usvajanje reformi ponekad prevazišlo implementaciju.

“Digitalizacija određenih vladinih funkcija (npr. izdavanje građevinskih dozvola, poreska administracija i e-potpisi) još uvek nije donela dramatično poboljšanje vremena obrade i možda se neće dosledno sprovoditi. Vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih društvenih preduzeća, kroz stečaj ili privatizaciju gde je to moguće. Vlada planira da privatizuje još 56 kompanija, a takođe polako smanjuje naduvanu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom kroz odlazak i zapošljavanje”, primećuje se u Izveštaju.

Uz ocenu da je napad Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. u početku imao ograničen ekonomski uticaj na Srbiju, navodi se da je bankarski sistem i dalje dobro kapitalizovan i likvidan; ali je inflacija porasla, podstaknuta povećanim cenama uvoza energenata i goriva, uprkos odbijanju Srbije da se pridruži sankcijama SAD i Evropske unije Rusiji.

Podseća se da je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog trezora (OFAC) uključila nekoliko srpskih kompanija i pojedinaca na svoju listu posebno određenih lica, neke zbog kršenja sankcija Rusiji. Na toj listi se od 5. aprila ove nalazi 27 kompanija i 19 fizičkih lica u Srbiji.

Konstatuje se i da je inflacija u Srbiji je dostigla vrhunac od 16,2 odsto u martu 2023, ali je pala na 5,6 procenata u februaru 2024.

Navodi se i da Rusija nastavlja snabdeva Srbiju prirodnim gasom, dok su isporuke sirove nafte prestale 5. decembra 2022. godine, zbog sankcija EU koje su onemogućavale da se Srbija snabdeva ruskom naftom kroz hrvatski naftovod.

“Ukupna, nominalna vrednost izvoza Srbije u Rusiju ostala je praktično nepromenjena u 2023. godini na 1,2 milijarde dolara, dok se uvoz Srbije iz Rusije skoro prepolovio sa 3,1 milijardu dolara u 2022. na 1,7 milijardi dolara usled usporavanja uvoza nafte i prirodnog gasa usled oporavka proizvodnje struje u Srbiji, blage zime i sankcije”, dodaje se u Izveštaju.