Stejt department o Kosovu: Tenzije sa Srbijom prepreka za investicije, problem i zabrana srpske robe

Stalne tenzije sa Srbijom, uz malo tržište i ograničene regionalne integracije, predstavljaju najznačajnije prepreke privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), konstatuje Stejt department u Izveštaju o poslovnoj klimi na Kosovu.  U Izveštaju se ukazuje i da je rampa Prištine za srpsku robu dovela do konfuzije među uvoznicima, negativno uticala na strane kompanije, a da i pored zahteva, Kosovska vlada nije objasnila kako je ta zabrana ublažila bezbednosne pretnje. Kritikuje se i odluka CBK o ukidanju dinara.

U Izveštaju se navodi da je Kosovo preduzelo mere da poboljša investicionu klimu, dok vlada deluje na pojednostavljenju registracije preduzeća i smanjivanju birokratskih prepreka, ali da ekonomski rast i produktivnost ostaju ograničeni strukturnim pitanjima, uključujući veliku neformalnu ekonomiju, oslanjanje na doznake za potrošnju i visoke stope nezaposlenosti među ženama i mladima.

“Malo, ali rastuće domaće tržište, ograničena regionalna integracija i stalne tenzije sa Srbijom i dalje predstavljaju najznačajnije prepreke privlačenju SDI. Ponekad prevrtljiva ekonomska politika Vlade Kosova, političko mešanje u ekonomiju i ograničen javno-privatni dijalog takođe predstavljaju izazove za investitore”, stoji u Izveštaju.

Podseća se da je Vlada Kosova u junu prošle godine, pozivajući se na bezbednosne brige, zabranila ulazak gotovih proizvoda srpskog porekla na Kosovo.

“Zabrana je izazvala značajnu konfuziju kod uvoznika i negativno uticala na kompanije u vlasništvu stranih entiteta na Kosovu zbog prekida lanca snabdevanja. Uprkos ponovljenim zahtevima, kosovska vlada nije dala nikakvo objašnjenje kako je ova zabrana ublažila bezbednosne pretnje.  Kosovska vlada takođe nije obezbedila administrativno rešenje za pitanja registracije preduzeća koja su pretila zatvaranjem nekoliko preduzeća i jedne medijske kuće”, stoji u izveštaju.

Ukazuje se i da je Centralna banka Kosova donela izmenjenu Uredbu o gotovinskom poslovanju, samo mesec dana unapred, ozbiljno ograničavajući pristup srpskoj finansijskoj podršci srpskim i drugim etničkim manjinskim zajednicama.

Dodaje se da podaci CBK-a pokazuju da je neto priliv SDI na Kosovo iznosio 816 miliona evra lane, u odnosu na 732 miliona evra 2022. Prema podacima, promet nekretnina i lizing imaju najveći udeo u SDI, zatim finansijske usluge i energetika. Sektori informacione i komunikacione tehnologije, infrastrukture i energetike rastu i verovatno će privući dodatne SDI u narednim godinama.

Stejt department napominje i da su kosovski zakoni i propisi u skladu sa međunarodnim merilima za podršku i zaštitu investicija, ali da je primena i dalje slaba. 

Nabraja se da Kosovo ima paušalni porez na dobit preduzeća, u visini od 10 odsto, da je uz pomoć vlade SAD, osnovan Privredni sud u avgustu 2022. godine, sa ciljem da pravično, efikasno i predvidivo rešava poslovne sporove.

“Pravni, regulatorni i računovodstveni sistemi na Kosovu su usklađeni sa standardima EU i najboljim međunarodnim praksama. Od velikih kompanija se zahteva da se pridržavaju međunarodnih računovodstvenih standarda. Investitori treba da primete da uprkos regulatornim zahtevima za javne konsultacije i uspostavljanju onlajn platforme za javne komentare, neke poslovne grupe se žale da se propisi donose sa malo suštinskih diskusija ili doprinosa zainteresovanih strana”, zamerka je u Izveštaju.

Navodi se da investitore privlače mlada populacija Kosova, niski troškovi rada, blizina tržištu EU i prirodni resursi. Uz to, globalni poremećaji u snabdevanju izazvani pandemijom Kovida izazvali su veće interesovanje pojedinih preduzeća da iskoriste Kosovo kao bazu za proizvodnju, jer pruža povlašćeni pristup proizvodima za ulazak na tržište EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Sumirajući nalaze, Stejt department ocenjuje da Kosovo, sa procenjenom populacijom od 1,8 miliona ljudi, ima tržišnu ekonomiju u nastajanju, uz konstataciju da je kosovska ekonomija pokazala “značajnu otpornost” u svetlu globalnih i regionalnih šokova, uključujući pandemiju, rusku invaziju na Ukrajinu i brzo povećanje cena robe.

Dodaju da MMF i Svetska banka predviđaju rast kosovskog BDP-a od približno 4,0 odsto u ovoj godini, ali ukazuju da strane direktne investicije ostaju ograničene, a doznake dijaspore i dalje značajan deo bruto društvenog proizvoda.