Stručnjaci: Kosovo na ivici ekonomske krize zbog nemogućnosti usvajanja budžeta za 2026.

Uprkos najavi Ministarstva finansija da je Zakon o budžetu za 2026. godinu u pripremi i da će biti usvojen u zakonskom roku, pravni i ekonomski stručnjaci ukazuju na rizik s kojim se Kosovo može suočiti kao rezultat institucionalnog zastoja, piše RTV 21.

Direktor Asocijacije kosovskih opština Sazan Ibrahimi kaže da bez konstituisane Skupštine i formiranih institucija budžet za 2026. teško može biti usvojen.

„Opštine su u ozbiljnoj opasnosti ukoliko ostanu bez budžeta u 2026. godini“, rekao je Ibrahimi.

Bivši ministar finansija, Haki Šatri je naveo rokove do kada se može usvojiti budžet za 2026, uključujući izradu i usvajanje takvog zakona, koji zahteva legitimnu vladu i funkcionalnu Skupštinu.

„Znate da vlada ima ograničena prava za obavljanje posla, pravila su takva da vlada nema pravo da donosi zakone“, rekao je Šatri.

Rok za usvajanje Zakona o budžetu od strane vlade je 31. oktobar, dok isti mora proći dva čitanja najkasnije do 31. decembra. U kontekstu ovog pitanja, ekonomisti procenjuju da ove godine ništa nije učinjeno za dobrobit građana, a da će se posledice osetiti i naredne godine.

Prema rečima ekonomiste Leke Muse, kontinuirani nedostatak kapitalnih investicija i eventualno neusvajanje budžeta za 2026. godinu, gurnuće Kosovo u najdublju ekonomsku krizu od posleratnog perioda.

„Ako se budžet za 2026. godinu ne odobri, zemlja će funkcionisati samo sa 1/12 budžeta za 2025. godinu i neće moći da koristi budžet ni za kakvu investiciju, ući će u ozbiljnu ekonomsku krizu“, izjavio je Musa.

Šatri kaže da je, kako bi se 1/12 budžeta za 2025. iskoristila za plate, penzije i socijalne programe, potrebna funkcionalna Skupština.

Sumnja da sadašnja vlada namerno odlaže proces formiranja institucija.

„Uveren sam da oni namerno žele da unište državu. Država je ekonomski uništena bez budžeta, bez obzira koliko patriota uzme zastavu i bori se protiv Srpske liste. Dakle, u ime patriotizma, uništite državu“, naglasio je.

Neuspeh u uspostavljanju novih institucija nakon parlamentarnih izbora 9. februara, pored političkog zastoja, izazvao je velike ekonomske posledice za Kosovo, uključujući neuspeh u implementaciji plana rasta Evropske unije za Kosovo vrednog oko 900 miliona evra, koji je i dalje predmet sankcija EU.