Zeka: Kašnjenje reformi i nedostatak investicija mogli bi da oteraju proizvodna preduzeća sa Kosova

Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arijan Zeka izrazio je zabrinutost da bi nedostatak infrastrukturnih investicija i kašnjenje ekonomskih reformi mogli da dovedu do preseljenja proizvodnih preduzeća sa Kosova u zemlje regiona, što bi imalo posledice po privredu i zaposlenost.

Zeka je istakao da Američka privredna komora nema informacije o odlasku kompanija sa Kosova, ali da je zabrinutost poslovne zajednice velika i da se odnosi na nedostatak investicija koje bi podstakle privredni razvoj.

On je naveo da se, umesto infrastrukturnih ulaganja sa dugoročnim efektima, nastavlja sa politikama koje su usmerene na socijalnu pomoć.

„Nemamo informacije da kompanije odlaze sa Kosova, istine radi. Međutim, postoje ozbiljne zabrinutosti koje dele članovi Američke privredne komore, ali i šira poslovna zajednica u zemlji. Kao što smo naveli i u našim saopštenjima, nema dovoljno infrastrukturnih investicija koje bi imale širi multiplikativni efekat na privredni lanac zemlje. Vidimo da se gotovo svaki put, odnosno dva ili tri puta godišnje, raspodeljuje socijalna pomoć. Razumemo da je to možda u skladu sa politikama i vrednostima koje promoviše stranka na vlasti, ali ipak treba sagledati njihov efekat na ekonomiju zemlje“, rekao je Zeka.

Prema njegovim rečima, posledice takvih politika su negativne i mogle bi da utiču na odlazak proizvodnih kompanija.

„Verujemo da je njihov efekat u velikoj meri negativan i štetan, što poslovanje čini težim, a zašto ne, u ne tako dalekoj budućnosti mogli bismo da počnemo da svedočimo njihovom odlasku, kao što je veliki broj njih već najavio. Sve zemlje Zapadnog Balkana, kao male ekonomije sa krhkim privredama, spadaju među najsiromašnije u Evropi i samim tim međusobno se takmiče u privlačenju investicija i kompanija“, rekao je.

Zeka je naveo da su pojedine kosovske kompanije već proširile poslovanje u susedne zemlje i upozorio da bi proizvođači mogli da se presele u Skoplje ili Kukeš.

„U poslednje dve-tri godine došlo je do širenja poslovanja kosovskih kompanija u tim zemljama. Ne treba da nas iznenadi ako se jednog dana veliki deo proizvodnih preduzeća preseli u mesta poput Skoplja ili Kukeša, s obzirom na njihovu geografsku blizinu Kosovu. Sve zemlje Zapadnog Balkana međusobno trguju bez carina, što znači da roba koja se nekada proizvodila na Kosovu može da se proizvodi u Kukešu ili Skoplju i da bez carinskih dažbina ulazi na kosovsko tržište. Međutim, ono što bi Kosovo izgubilo mnogo je veće. Radna mesta bi bila ugašena, a značajan deo poreza na dobit koji danas ostvaruju te proizvodne kompanije više se ne bi slivao u budžet zemlje, što bi dovelo do pogoršanja socio-ekonomskog stanja“, rekao je Zeka za Ekonomiju onlajn.

On je izrazio nadu da će Kosovo što pre dobiti funkcionalne institucije koje će pokrenuti ekonomske reforme i infrastrukturne projekte.

„Zato se nadam da ćemo vrlo brzo imati funkcionalne institucije, Skupštinu koja će uspeti da pokrene ekonomske reforme i vladu koja će biti nešto manje populistička, koja razume koji su najvažniji aspekti ekonomskog razvoja i koja se neće oslanjati samo na raspodelu socijalne pomoći. Postoji veliki broj infrastrukturnih projekata koji nisu završeni u poslednjih pet-šest godina i verujem da upravo na tome treba da bude najveći fokus“, rekao je Zeka.

Dodao je da odgovornost za formiranje funkcionalnih institucija snosi partija koja je osvojila najveći broj glasova, naglasivši da je neophodan politički kompromis.

„Kosovo je od oslobođenja do danas, tokom ovih 27 godina kao slobodna država, napravilo velike korake, a deo dobrih iskustava iz tog perioda treba primeniti i ubuduće. Nadam se da ćemo imati funkcionalnu vladu i institucije sa punim mandatom, a ne u tehničkom mandatu. Potrebni su konsenzus i spremnost na kompromis. Odgovornost je na partiji koja ima najveći broj glasova, jer što je veća moć, veća je i odgovornost, uključujući i odgovornost za saradnju“, zaključio je Zeka.