APK: Energetska sigurnost ne meri se samo cenom investicije – LNG projekat je ekonomski najisplativiji

Američka privredna komora na Kosovu saopštila je da se energetska sigurnost ne može posmatrati isključivo kroz cenu investicije, već kroz njene dugoročne strateške koristi, ističući da bi uključivanje Kosova u američki projekat tečnog prirodnog gasa (LNG) predstavljalo najbrže i ekonomski najisplativije rešenje za jačanje proizvodnih kapaciteta i smanjenje zavisnosti od uvoza, prenosi Gazeta ekspres.

Ministarka ekonomije u tehničkom mandatu Artane Rizvanoli juče je objavila video u kojem je branila rezervisan stav vlade u vezi sa uključivanjem Kosova u projekat američkog tečnog prirodnog gasa (LNG).

Ona je navela da Kosovo nema ni iskustvo ni infrastrukturu za snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG), te da je pitanje američkog gasa „izvan dnevne politike“.

Iako je istakla da vlada nije protiv američkog gasa, Rizvanoli nije precizirala da li će se Kosovo konačno priključiti projektu snabdevanja LNG-om.

Nakon te izjave, Američka privredna komora na Kosovu ponovo je reagovala saopštenjem u kojem navodi da „predstavljeni prioriteti ne odgovaraju na odgovarajući način na potrebu Kosova da poveća domaće proizvodne kapacitete električne energije, smanji zavisnost od uvoza i time ojača sigurnost snabdevanja“.

Komora je navela da je pažljivo pratila poslednje javne izjave članova tehničke vlade u vezi sa energetskom politikom Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

„Suštinsko pitanje nije da li Kosovo može da uvozi električnu energiju proizvedenu u susednim zemljama. Strateško pitanje je da li Kosovo treba da nastavi da se oslanja na uvoz električne energije ili da ulaže u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta u zemlji, koji jačaju energetsku sigurnost, ekonomsku konkurentnost i stratešku nezavisnost. Američka komora smatra da razvoj novih domaćih kapaciteta treba da bude nacionalni prioritet“, navodi se u saopštenju.

Dalje se navodi da je obrazloženo da je uvoz električne energije kroz postojeću prenosnu infrastrukturu praktičnije i jeftinije rešenje od izgradnje gasne infrastrukture na Kosovu.

„Međutim, procena ovog pitanja isključivo na osnovu početnih troškova izgradnje infrastrukture ne odražava dugoročne koristi izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u zemlji. Svaki novi megavat proizveden na Kosovu povećava sigurnost snabdevanja, smanjuje zavisnost od regionalnih tržišta i doprinosi većoj stabilnosti privrede i građana. Nastavak oslanjanja na uvoz izlaže Kosovo cenovnim oscilacijama i rizicima u snabdevanju koji ne zavise od njegove volje. Energetska kriza u Evropi nakon ruske agresije na Ukrajinu pokazala je da su države sa dovoljnim domaćim kapacitetima bile znatno otpornije na tržišne šokove“, ističe se u saopštenju.

Komora navodi da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih su mnoge evropske zemlje investirale i nastavljaju da investiraju u LNG infrastrukturu, uključujući i američki LNG.

„Pored ekonomskog aspekta, ove odluke vođene su strateškim ciljevima diverzifikacije izvora snabdevanja, smanjenja zavisnosti od ograničenog broja dobavljača i jačanja nacionalne bezbednosti. U novoj geopolitičkoj realnosti energija se više ne posmatra samo kao tržišna roba, već i kao ključna komponenta bezbednosne politike i strateških partnerstava. Zato Kosovo ne sme da ostane izvan ove transformacije“, dodaje se u saopštenju.

Zbog toga Američka komora smatra da povećanje domaćih proizvodnih kapaciteta mora da ostane jedan od glavnih strateških ciljeva Kosova.

Elektrane koje koriste LNG spadaju među tehnološki najspremnija komercijalna rešenja i mogu biti izgrađene u roku od dve do tri godine, navodi Komora, reagujući na izjave Rizvanoli da Kosovo nema potrebno iskustvo i infrastrukturu.

„Pored toga, takvi projekti imaju znatno veće mogućnosti za finansiranje od međunarodnih finansijskih institucija nego izgradnja novih kapaciteta na ugalj. Jednako je važno razumeti da LNG nije alternativa obnovljivim izvorima energije. Naprotiv, on omogućava veću integraciju energije vetra i sunca, obezbeđujući fleksibilnost modernog elektroenergetskog sistema“, ističe se u saopštenju.

S druge strane, Komora navodi da se gasifikacija uglja može razmatrati kao deo dugoročnih energetskih rešenja, ali da ne može da odgovori na hitne potrebe Kosova za povećanjem proizvodnih kapaciteta, jer zahteva znatno duže vreme realizacije i neizvesno finansiranje zbog globalnih politika dekarbonizacije.

Zbog toga Američka privredna komora na Kosovu smatra da Kosovo treba da primeni dvostruki pristup: brz razvoj LNG kapaciteta za kratkoročne i srednjoročne potrebe, uz paralelnu procenu dugoročnih mogućnosti korišćenja domaćih resursa.

„Energetsku politiku ne treba meriti samo početnim troškovima investicije, već njenom sposobnošću da obezbedi sigurnost snabdevanja, predvidive cene i domaću proizvodnju električne energije. Uključivanje Kosova u regionalnu LNG infrastrukturu omogućilo bi najbržu izgradnju novih kapaciteta, povećalo energetsku sigurnost, ojačalo konkurentnost kosovske ekonomije i dodatno ojačalo strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama“, stoji u saopštenju.

Na osnovu svega navedenog, Američka privredna komora ponavlja stav da, u vreme kada sve više evropskih zemalja vidi američki LNG kao stratešku investiciju u energetsku i nacionalnu bezbednost, Kosovo ne bi smelo da propusti ovu priliku.