Vaskez: Pozicija srpske zajednice na Kosovu i dalje delikatna i duboko zabrinjavajuća

Direktor Evropskog instituta za istraživanje totalitarizma i Holokausta Karlos Vaskez ocenio je u razgovoru za Kosovo onlajn da je situacija sa srpskom zajednicom na Kosovu „i dalje delikatna i duboko zabrinjavajuća“ i da je iz evropske perspektive jasno da svaka nacionalna zajednica mora da uživa pune garancije prava, dostojanstva i bezbednosti.

Piše: Đorđe Barović

„Situacija srpske zajednice na Kosovu ostaje delikatna i duboko zabrinjavajuća. Istorijske tenzije nisu prevaziđene, a međusobno nepoverenje nastavlja da podstiče atmosferu isključenosti, što je veoma važno pitanje, i ranjivosti. Iz evropske perspektive, svaka nacionalna zajednica mora biti u mogućnosti da živi sa punim garancijama prava, dostojanstva i bezbednosti. To je veoma važno“, izjavio je Vaskez.

Španski istoričar je naglasio da je „neprihvatljivo da na Kosovu i dalje postoje epizode nasilja ili diskriminacije“ nad srpskom zajednicom, ali i da je opasno što se „čine napori da se ometa očuvanje kulturnog, verskog i jezičkog identiteta“.

„Neprihvatljivo je da i dalje postoje epizode ​​nasilja ili diskriminacije, ili da se čine napori da se ometa očuvanje kulturnog, verskog i jezičkog identiteta. Kosovo neće moći da se konsoliduje kao istinski demokratska država dok njegove institucije efikasno ne zaštite sve manjine, uključujući srpsku, romsku i druge ranjive zajednice“, istakao je Vaskez.

Upitan da li će Španija promeniti svoj odnos prema priznanju Kosova i šta bi mogao da bude ključan faktor da se to i dogodi, Vaskez kaže da je to - nemoguće.

„Ovo pitanje je lako. U pitanju je naša unutrašnja politika. Veoma je važno u slučajevima priznanja neke države poštovati međunarodno pravo. U ovom slučaju nije moguće da Španija prizna Kosovo kao državu u situaciji kakva je sada“, precizirao je on.

Komentarišući poziciju Evropske uniju u dijalogu Beograda i Prištine, ali i činjenicu da najveći broj zemalja priznaje Kosovo, profesor Vaskez kaže da su u pitanju „različiti interesi“.

„Različiti interesi nisu isti za celu Evropu. Zato moramo da zaista razumemo situaciju, sve države Evrope, oko pozicije Kosova. U ovom trenutku to nije lako, ali sigurno će doći do pomaka ukoliko Kosovo shvati nužnost stvarnih političkih promena. Posle tog momenta možda će i države EU promeniti svoje mišljenje u vezi Kosova“, naveo je Vaskez.

Jačanje desnice širom EU tumači kao fenomen koji nije jednostavno objasniti.

„Možda to nije samo unutrašnja politika Evrope. Možda je to i spoljna politika, ali bez Evrope. To nije jednostavno“, smatra ovaj istoričar.

Uveren je da uspon krajnje desničarskih pokreta odražava i širu „političku i kulturnu krizu".

„Ove stranke često eksploatišu strah, ksenofobiju i nacionalistički ponos kako bi potkopale demokratske vrednosti. Posebno je alarmantno kada ovi diskursi uspeju da prodru u mejnstrim politiku, normalizujući retoriku koja bi trebalo da bude nezamisliva u demokratskim društvima. Ne možemo sebi priuštiti da ovo tretiramo kao uobičajenu stvar", ističe Vaskez.

Govoreći o istorijskom revizionizmu širom EU, a posebno na Zapadnom Balkanu Vaskez poručuje da to nije dobro.

„Istorija ima samo jedan put. Sada je mnogo tenzija, mnogo novih politika iz različitih delova, država Evrope. Zbog toga moramo da ih promenimo, posebno kada je reč o pokušajima revizije istorije. U ovom trenutku je apsolutno potrebna promena pozicija kako bi ljudi shvatili pravu istinu o ključnim tačkama istorije. Ali, trenutna situacija uopšte nije dobra“, upozorava Vaskez.