Kosovo i Španija: Teze Kurtija mršavi aduti za dobijanje priznanja

Čestitka za izbornu pobedu Aljbinu Kurtiju stigla je od Pedra Sančeza, u svojstvu predsednika Socijalističke internacionale, čiji je Samoopredeljenje član, ali nema sumnje da bi se lider ovog pokreta mnogo više obradovao da se Sančez potpisao ispod čestitke sročene u ime Vlade Španije. Tim pre što je u finišu predizborne kampanje, u španskom „El Mundu“ pokušao da objasni da pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u toj zemlji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Došlo je vreme da Španija prizna nezavisnost Kosova“, rekao je Kurti tada za „El Mundo“, tvrdeći da je paradoksalno što tog priznanja nema i što Madrid zadržava poziciju blisku Srbiji, iako se Kosovo protivi ruskom uticaju.

„Dok se pripremamo za formiranje nove vlade, takođe se radujemo produbljivanju naše saradnje sa Španijom, radeći zajedno kao dve jake demokratije“, rekao je za isti ovaj list Kurti dan posle izbora održanih 9. februara.

Formiranje stabilne vlade na Kosovu, po svemu sudeći, biće nemoguća misija, a i misija usmerena na to da Španija napravi zaokret i prizna Kosovo, na bazi teza koje je Kurti izneo, kako smatraju sagovornici Kosovo onlajna, teško da može da bude uspešna.

Argumentacija Aljbina Kurtija, po kojoj pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji, prema oceni višeg naučnog saradnika u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušana Prorokovića je „plitka“ i ne može doprineti da se bilo šta promeni u stavu Madrida koji ne priznaje Kosovo.

Proroković ističe za Kosovo onlajn da je kosovsko pitanje presedan u međunarodnim odnosima i da se kao presedan doživljava gotovo svuda, pa i u Španiji.

„Odnosi unutar Španije i ustavno uređenje Španije imaju svoju istorijsku dimenziju i imaju jednu vrlo rđavu epizodu vezanu za španski građanski rat, imaju i tendencije koje su posle pada Franka rasle u Kataloniji. Imaju i tekuće stanje koje se tiče redovnog uspeha katalonskih partija koje su u manjoj ili većoj meri separatistički orijentisane“, navodi Proroković.

Povodom opaske Kurtija da je paradoksalno da Španija ne priznaje Kosovo koje se protivi ruskom uticaju, a zadržava poziciju blisku Srbiji, naš sagovornik komentariše da je Kurti lobirao na način kako je mislio da treba i sa instrumentima koje je imao u rukama. Ovo, kaže, nije prvi put da Kurti govori o nekom ruskom uticaju i dobrim srpsko-ruskim odnosima kao argumentu za zauzimanje druge pozicije pojedinih država prema kosovskom pitanju.

„Međutim, u španskom slučaju ta argumentacija ne pije vodu. Španija iz sasvim drugih razloga i iz sasvim drugih povoda stoji vrlo čvrsto na stanovištu na kom stoji. Referendumom u Kataloniji koji je organizovan pre nekoliko godina, taj stav Španije je čak i učvršćen. Tako da će te izjave Kurtija malo podići prašine u Beogradu i Prištini, dok u Madridu mislim da neće ostaviti nikakav efekat. Sa jedne strane, Kosovo se doživljava kao presedan u međunarodnim odnosima i u Španiji, sa druge strane niko se u Španiji, baš zbog tog kompleksnog istorijskog i političkog nasleđa, neće igrati takvom stvari zbog neke izjave ili tvrdnje o ruskom uticaju“, uveren je Proroković.

Španija, prema rečima Marka Blažića, istraživača Centra za društvenu stabilnost, nije priznala Kosovo prvenstveno zbog svojih interesa i separatističkih ideja i težnji koje postoje u toj državi, zbog čega, kako smatra, izjava Aljbina Kurtija da pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u toj zemlji apsolutno ne stoji.

Blažić navodi da su zemlje nepriznavači Kosova prvenstveno stale u odbranu međunarodnog javnog prava, ali i da se dobar deo njih, nije odlučio na priznanje Kosova, iako se nalaze pod velikim pritiscima pre svega političkog zapada, ali i Turske, zato što imaju probleme sa određenim delovima svojih teritorija i separatističkim pokretima.

„To je u Španiji svakako slučaj sa Katalonijom, tako da Aljbin Kurti koristi određene teze zarad svojih interesa, a koje se ovaj put toliko kose sa realnošću da je to očigledno“, kaže Blažić.

Prema njegovom mišljenju, teza da bi Španija priznanjem Kosova stala na put širenju ruskog uticaja na Balkanu možda je mogla da ima neku težinu početkom 2022. godine, s početkom sukoba u Ukrajini, kada su određene države razmišljale o tome ko se opredelio za podršku Rusiji, ko Ukrajini i ko nije uveo sankcije Rusiji.

„Ne kažem da bi tada to bio preloman faktor koji bi uticao da neka država prizna Kosovo, ali je imalo težinu. Međutim, sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću i sa ovom pričom oko završetka  sukoba u Ukrajini što pre, to više nema težinu. Čak i sama Evropa gleda kako da se sukob u Ukrajini završi. Politika predsednika Aleksandra Vučića i Srbije da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da osudi agresiju na Ukrajinu pokazala se kao neka polazna tačka za mirovne pregovore. Ako pogledamo mirovne planove za Ukrajinu, oni sadrže elemente politike koje je vodila Srbija“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, izjave Kurtija, zapravo oslikavaju koliko je Kosovu sužen manevarski prostor na međunarodnom planu, na kom su u nezavidnoj i nemoćnoj situaciji sa serijom neuspeha od pokušaja da postanu član Saveta Evrope i zbog 28 država koje su povukle priznanje Kosova.

Špansko priznanje Kosova, prema oceni Hisena Gecaja, stručnjaka za bezbednost iz Prištine, moglo bi da utiče na ojačavanje zahteva separatista u Kataloniji, ukoliko se ne bi radilo na tome da se javnosti u Španiji objasni kakav je slučaj Kosova.

„Slobodno se može reći da su situacije sasvim različite i narod treba da bude upoznat s tim. Dok narod nije s tim upoznat, onda naravno da ima i više otpora. Međutim, to je greška političara i diplomatije koja ne radi u tom smeru“, naveo je Gecaj za Kosovo onlajn.

On navodi da ako postoji želja Kosova da ga Španija prizna, da onda bilateralni odnosi, i politički i diplomatski, moraju da se podižu na viši nivo, ali ukazuje da na tom planu nije urađeno baš ništa tokom mandata odlazeće vlade.

Izjava Aljbina Kurtija, da je došlo vreme da Španija prizna nezavisnost Kosova, prema rečima Gecaja više je bila u svrhu izbora nego što je kosovski premijer želeo da reši neki veliki problem koji postoji u diplomatskom i političkom smislu između Kosova i Španije.

„Ta njegova izjava u stvari ne donosi ništa novo jer ne može Španija odmah da reaguje na jednu takvu izjavu i da prizna Kosovo. Nije stvar u tome da li argumenti koje je izneo stoje ili ne, nego u tome što nije dovoljno da premijer jedne države jednom u četiri godine govori o tome. Treba mnogo posla i truda da se Španija ubedi da situacija Kosova i Baskije, koja je problem Španije, nije ista i da su ti slučajevi sasvim različiti. Takva ubeđivanja zahtevaju mnogo više vremena i truda“, navodi Gecaj.