KO je KO – Džin Šahin: Poznavalac Zapadnog Balkana, protiv smanjenja prisustva SAD u Kforu

Američka senatorka Džin Šahin, koja se više neće kandidovati za tu poziciju, često je tokom svog rada fokus američke politike usmeravala na Zapadni Balkan. Ovih dana ponovo je u regionu, a pred odlazak u političku penziju odlikovana je u Podgorici i Prištini, dok je u Sarajevu ponela titulu „počasnog građanina“. Jedna je od senatora koji su, zajedno sa kolegama iz Kongresa, nedavno pozvali državnog sekretara Marka Rubija da SAD ne smanjuju prisustvo u Kforu.

Nova kosovska predsednica Justina Široka Pulja uručila je juče svoje prvo odlikovanje upravo Džin Šahih. Dodelila joj je „Predsedničku medalju za zasluge“ zbog nepokolebljive podrške Kosovu i doprinosa jačanju bezbednosti, očuvanju mira i unapređenju stabilnosti u regionu.

Nekoliko dana ranije, crnogorski predsednik Jakov Milatović odlikovao ju je Ordenom Crnogorske zastave prvog stepena za višegodišnji doprinos Crnoj Gori, Zapadnom Balkanu i evroatlantskim integracijama regiona.

Nekoliko dana pre toga, postala je počasna građanka Sarajeva, a priznanje joj je uručeno „zbog dugogodišnjeg angažmana i podrške Bosni i Hercegovini, te zalaganja za jačanje odnosa između BiH i Sjedinjenih Američkih Država“.

Sastanak sa Srpskom listom

Tokom boravka na Kosovu, osim sa zvaničnicima, razgovarala je i sa albanskim opozicionim partijama, ali i sa Srpskom listom.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek i šef poslaničke grupe te stranke Igor Simić ukazali su joj na izuzetno težak položaj srpskog naroda na Kosovu, kao i na brojne probleme i izazove sa kojima se Srbi svakodnevno suočavaju, a posebno na kontinuirano nesprovođenje postignutih sporazuma, pre svega kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) i zastupljenosti Srba u institucijama.

Ukazali su i na posledice nepoštovanja preuzetih obaveza po položaj, prava i budućnost srpskog naroda.

Fokus na Zapadnom Balkanu

Tokom posete regionu, boravila je i u Tirani, gde je poručila da SAD treba da usredsrede svoju politiku prema Zapadnom Balkanu na tri oblasti: ekonomske mogućnosti, stabilnost i demokratske institucije.

Istakla je podršku kredibilnom putu ka članstvu u EU za zemlje Zapadnog Balkana, navodeći da proces evropskih integracija pomaže jačanju vladavine prava, demokratskih institucija i ekonomskog upravljanja.

Ipak, senatorka je upozorila da proces pristupanja mora ostati kredibilan i da evropska perspektiva ne sme da se pretvori u beskrajno obećanje.

„Mora postojati jasan put napred za zemlje koje ispunjavaju svoje obaveze“, rekla je Šanih.

Ona je, između ostalog, u dva navrata Senatu predložila Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana istakavši da su održavanje mira i jačanje demokratije u regionu od ključne važnosti za evropsku sigurnost i stabilnost, posebno dok traje rat u Ukrajini.

Brinuli je odnosi Srbije i Kosova

Kao članica Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD Džin Šahin izjavila je još pre tri godine da je, između ostalog, na Zapadnom Balkanu najviše brine nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova.

Šahin, predsedavajuća Pododboru Spoljnopolitičkog odbora Senata za Evropu, tada je rekla da Kongres ima dovoljno kapaciteta da obraća pažnju na Zapadni Balkan, uprkos krizama na Bliskom istoku i u Ukrajini, i činjenici da SAD ulaze u izbornu godinu.

Kao jedan od dva velika bezbednosna izazova na Zapadnom Balkanu izdvojila je „aktuelna pitanja između Kosova i Srbije“.

„Znamo za upad na Kosovo 24. septembra, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica Srba. Postoji realna zabrinutost oko te granice i kako ubuduće rešavati ta pitanja. Imala sam priliku da se sastanem i sa premijerom Aljbinom Kurtijem i sa predsednicom Vjosom Osmani, da iskažem svoju zabrinutost zbog svega što se desilo i da izjavim saučešće. Takođe sam apelovala na premijera Kurtija da se vrati za pregovarački sto i da reši pitanja sa Srbijom. Imala sam priliku da telefonom razgovaram i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da i tu iskažem zabrinutost i apelujem da uradi isto – da se vrati pregovorima, jer je normalizacija odnosa dve zemlje jedini način da razrešimo ta pitanja", navela je Šahin pre tri godine za Glas Amerike.

Navela je i da se Kosovo i Srbija možda neće međusobno priznati, ali da veruje da će makar osigurati da njihovi građani ne žive u sukobu, u strahu, da ne moraju da brinu.

Šahin je govorila o potrebi da se spreči eskalacija nasilja na Kosovu. Tako je uputila pismo administraciji predsednika Džozefa Bajdena sa zahtevom da jedan od prioriteta bude sve lošije stanje bezbednosti između Kosova i Srbije. Na zahtev Šahin, Spoljnopolitički odbor Senata održao je sednice o situaciji na Zapadnom Balkanu.

Protiv smanjenja prisustva SAD u Kforu

Ime Džin Šahin našlo se u grupi senatora i kongresmena koji su nedavno uputili pismo državnom sekretaru SAD Marku Rubiju u kojem su izrazili zabrinutost zbog navoda da bi administracija predsednika Donalda Trampa mogla da smanji prisustvo američkih trupa u Kforu.

Upozorili su da bi prerano smanjenje američkih snaga moglo da destabilizuje ne samo Kosovo, već i region Zapadnog Balkana, posebno BiH, te da je u trenutku kada se region suočava sa političkim tenzijama i spoljnim uticajima, očuvanje sadašnjeg nivoa američkih trupa od ključnog značaja za zaštitu bezbednosnih interesa SAD.

U pismu se napominje da bi smanjenje američkog prisustva moglo da oslabi političku i vojnu ulogu Kfora i da „ohrabri aktere koji povlačenje Zapada vide kao priliku za podsticanje destabilizacije“.

Nedavno je izjavila i da Rusija ima interes da destabilizuje region Zapadnog Balkana, koji Moskva vidi kao „potencijalni drugi front“.

Članstvo u Srpskom kokusu i susreti sa zvaničnicima Srbije

Džin Šahin je 2012. godine ušla u srpski kokus u Kongresu SAD, čime je postala do tada najviše pozicionirani funkcioner Senata koji može da utiče na stavove administracije SAD prema Srbiji.

U februaru ove godine sastala se tokom Minhenske bezbednosne konferencije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razmotrila situaciju i promene u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i sve izraženijoj militarizaciji međunarodnih odnosa.

Vučić je svojoj sagovornici, koja je predvodila delegaciju američkih senatora, ukazao na potrebu očuvanja stabilnosti u regionu i naglasio da je za Srbiju mir apsolutni prioritet. „Istovremeno sam predočio stav Srbije da kao suverena država samostalno donosi odluke, vodeći odgovornu politiku koja je usmerena ka dijalogu, ali i ka zaštiti sopstvenih državnih i nacionalnih interesa“, napisao je Vučić u februaru.

Prošle godine sa Šahin se u Vašingtonu sastao i šef srpske diplomatije Marko Đurić i informisao je o dešavanjima na Kosovu, uključujući tadašnju odluku Centralne izborne komisije da Srpskoj listi ospori pravo učešća na predstojećim izborima, što, kako je naveo, ozbiljno dovodi u pitanje njihov demokratski karakter.

Prva guvernerka Nju Hempšira

Rođena je 28. januara 1947. godine u Sent Čarslu, u državi Misuri.

Osnovne studije je završila na Univerzitetu Šipenzburg u Pensilvaniji, a zvanje magistra na Univerzitetu Misisipi.

Šahin je prva žena izabrana na funkciju guvernera Nju Hempšira.

Nakon dva mandata u Senatu Nju Hempšira, Šahin je izabrana za guvernerku 1996. godine, a zatim ponovo izabrana 1998. i 2000. godine.

Zatim se 2002. godine neuspešno kandidovala za Senat SAD protiv republikanskog kandidata Džona E. Sununua.

Radila je kao direktorka Instituta za politiku Univerziteta Harvard pre nego što je podnela ostavku kako bi se ponovo kandidovala za Senat SAD na izborima 2008. godine, kada je u ponovljenom odmeravanju snaga porazila Sununua.

Šahin je postala prva demokratska senatorka iz Nju Hempšira još od vremena Džona A. Darkina, da bi 2014. postala je druga demokratska senatorka iz Nju Hempšira koja je ponovo izabrana u Senat, nakon Tomasa DŽ. Mekintajera 1972. godine.

Ponovo je izabrana za treći mandat 2020. godine.

Nakon smrti Dajan Fajnstajn 2023. godine, Šahin je postala najstarija žena koja trenutno obavlja dužnost senatorke SAD.

Prošle godine je saopštila je da se neće kandidovati za novi mandat 2026. godine.

Udata je, ima troje dece i sedmoro unučadi.