Senatorka Šahin: U regionu najviše zabrinjava nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova

Američka senatorka Džin Šahin izjavila je u intervjuu za Glas Amerike da na Zapadnom Balkanu najviše zabrinjava nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova, ali i navela da razume da se Kosovo i Srbija možda neće međusobno priznati, ali da veruje da će makar osigurati da građani ne žive u sukobu, u strahu, već da ne moraju da brinu.

Ona je navela i da deli zabrinutost američke ambasade u Podgorici zbog nove vladajuće strukture u Crnoj Gori i mogućnosti da, kako kaže, "neko u Crnoj Gori podeli sa ruskim predsednikom šta se dešava u NATO-u".

Šahin, koja je nedavno boravila u poseti Zapadnom Balkanu, saglasna je sa demokratskim kolegom Piterom Velčom, da u regionu ipak najviše zabrinjava nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova, te retorika lidera Republike Srpske Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini.

Navodeći da postoje dva bezbednosna izazova u regionu, Šahin kaže da se jedan odnosi na aktuelna pitanja između Kosova i Srbije.

"Znamo za upad na Kosovo 24. septembra, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica Srba. Postoji realna zabrinutost oko te granice i kako ubuduće rešavati ta pitanja. Imala sam priliku da se sastanem i sa premijerom Aljbinom Kurtijem i sa predsednicom Vjosom Osmani, da iskažem svoju zabrinutost zbog svega što se desilo i da izjavim saučešće. Takođe sam apelovala na premijera Kurtija da se vrati za pregovarački sto i da reši pitanja sa Srbijom. Imala sam priliku da telefonom razgovaram i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da i tu iskažem zabrinutost i apelujem da uradi isto – da se vrati pregovorima, jer je normalizacija odnosa dve zemlje jedini način da razrešimo ta pitanja", navela je Šahin.
 
Kako dodaje, veoma je zabrinuta i zbog Bosne i Hercegovine i sve više, kako kaže, zapaljive retorike Milorada Dodika koji govori o otcepljenju Republike Srpske od ostatka BiH.

Govoreći o dijalogu Kosova i Srbije, Šahin kaže da bi moglo da istekne vreme za priliku koja je sada pružena.

Podseća da su Kosovo i Srbija rekli da im je u interesu da uđu u Evropsku uniju, zbog ekonomskih prilika koje se time otvaraju, ali i zbog bezbednosti.

Navodeći da je tokom posete predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sa liderima razgovarala o ekonomskim podsticajima za one koji sprovode reforme koje ih približavaju EU, Šahin kaže da ta šansa možda neće biti tu beskonačno.

"Ako uzmemo u obzir izazove s kojima se Evropa suočava – od rata u Ukrajini i ruske invazije na tu zemlju, izazova na Bliskom istoku i potencijalnih konflikata u svetu, moguće da te šanse neće biti. EU se trudi da pomogne zemljama koje ne žele da budu autokratske, koje ne žele da podrže diktatora kao što je Vladimir Putin. Trudi se da im pomogne da napreduju ka demokratiji. Ali, ne mislim da će ta prilika zauvek postojati. I nadam se da će Srbija i Kosovo moći da se dogovore i nađu način da žive zajedno", navodi ona.

Kako kaže, razume da se možda Kosovo i Srbija neće međusobno priznati, ali da veruje da će makar osigurati da njihovi građani ne žive u sukobu, u strahu, da ne moraju da brinu.

Na pitanje kako ohrabrati ili možda čak pritisnuti Srbiju za defakto priznanje, Šahin kaže da predlog koji se pred Beogradom i Prištinom nalazi je onaj oko kojeg su se dogovorili u okviru sporazuma iz Ohrida te da se nada da razmišljaju kako da se tome vrate.

"Oni koji su odgovorni za dešavanja 24. septembra u Banjskoj moraju da odgovaraju. I moramo da osiguramo da se to nikada više ne desi. Moramo da imamo sigurnu granicu. Nikome nije u interesu da ima ovakve konflikte na granici Srbije i Kosova", poručuje Šahin.

Na pitanje da li deli zabrinutost zbog izbora nove vlade u Crnoj Gori sa ambasadom SAD, Šahin kaže da apsolutno deli zabrinutost i da ne razume kako neko može da gleda šta je Vladimir Putin uradio u Ukrajini, izvršio invaziju, ubija civile, uništava infrastrukturu – i to zato što je ta zemlja želela da bude deo EU i demokratije.

Šahin kaže da bi Kongres trebalo da bude na oprezu uzimajući u obzir da je Crna Gora članica NATO-a.

"I treba da im kažemo da njihova budućnost nije tamo. Veoma sam zabrinuta zbog toga šta bi neko u Crnoj Gori mogao da podeli sa Vladimirom Putinom nešto što se dešava u NATO-u, posebno imajući u vidu pokušaje Rusije da svrgne crnogorsku vladu. Neko bi pomislio da će to brinuti svaku političku partiju u zemlji", dodaje.

Smatra da SAD moraju da nastave da ohrabruju EU da sankcioniše Milorada Dodika i kaže da su do sada oklevali da preduzmu taj korak.

"Mislim da i oni moraju da ga kazne, i to strogo. Kancelarija Visokog predstavnika treba i dalje da se bavi Dodikovim pokušajima da podrije Dejtonski sporazum. I sada, prvi put u poslednjih osam godina, vlada je brzo formirana i pokušava da reši neka dugoročna pitanja u zemlji. I žalosno je što gospodin Dodik pokušava da to poništi", navodi.

Odgovarajući na pitanje o zakonskom predlogu o Zapadnom Balkanu, Šahin kaže da je to predlog iza kojeg stoje obe strane.

"Jedna od njih je i da sankcije postanu deo zakona. Do sada su bile predviđene uredbama i odnose se na korumpirane zvaničnike na Zapadnom Balkanu. Takođe, predviđa tehničku pomoć u sprovođenju demokratskih reformi, a veliki deo se bavi i trgovinom i ekonomskim aktivnostima, što je veoma važno", kazala je Šahin.