KO je KO - Nedžmi Redžepi: Sudija koji se zalaže za vladavinu prava, eks ambasador koga je smenio Tači

Vlasti u Prištini osipaju paljbu na rad Ustavnog suda Kosova na čijem čelu se nalazi Nedžmi Redžepi, nekadašnji ambasador koji je osnovao diplomatsko predstavništvo Kosova u Holandiji, a u Sloveniji je bio uključen u oslobađanje Ramuša Haradnija. Redžepi je, preuzimajući dužnost predsednika Ustavnog suda izjavio da je „javno poverenje u pravni poredak i pravosudni sistem obeležje svake razvijene civilizacije“.

„Svaka izjava koja pokušava da relativizuje ili prejudicira odluke Ustavnog suda nije samo neodgovorna, već i štetna za demokratski razvoj zemlje“, samo je deo nedavnog, oštrog saopštenja Ustavnog suda Kosova na lavinu optužbi vladajuće koalicije na prihvatanje žalbe Srpske liste i „moratorijuma“ na donošenje odluka kosovskog parlamenta.

Naglašeno je i da nezavisnost ove institucije „nije privilegija njegovih sudija, već je temelj vladavine prava“.

„Nezavisnost i nepristrasnost Ustavnog suda Republike Kosovo zaštićene su Ustavom i nijedna institucija, politička stranka ili pojedinac ne smeju se mešati u njegov rad“, poručile su sudije.

A onda, samo dan kasnije, predsednica Vjosa Osmani je poslala svoje komentare na njihovu poslednju odluku i uzvratila da „Kosovo ne može biti blokirano zbog jednog potpredsednika“. Jasno je bilo da misli na onog iz redova srpske zajednice koji nije izabran u procesu formiranja Predsedništva Skupštine Kosova.

Za analitičare nedvosmisleno političko mešanje u odluku koju Ustavni sud treba da donese do 30. septembra.

Tada će se i saznati da li će u odluci ovog suda prevladati „pravni ili politički razlozi“.

Ukoliko je suditi po dosadašnjem narativu predsednika ovog suda Nedžmi Redžepija - vladavina prava će biti na prvom mestu u odlučivanju.

„Javno poverenje u pravni poredak i pravosudni sistem je obeležje svake razvijene civilizacije. Veoma smo srećni zbog javnog poverenja koje Ustavni sud uživa. Za nas, potreba za javnim poverenjem nikako ne podrazumeva potrebu za popularnošću. Verujemo u ono što je rečeno da je nedostatak poverenja u pravosuđe početak kraja jednog društva. Uloga i dužnost Ustavnog suda je da „štiti i čuva supremaciju Ustava“, izjavio je Redžepi 2024. tokom ceremonije preuzimanja predsedavanja Ustavnim sudom.

Diplomatske vode

U njegovoj biografiji uglavnom je sve vezano za proučavanje pravnih nauka.

Postoji samo deo karijere kada je iz tih - uplovio u „diplomatske vode“.

Redžepi je formirao diplomatsko predstavništvo Kosova u Holandiji, a na tu funkciju postavio ga je tadašnji predsednik Fatmir Sejdiju 16. septembra 2009. godine.

Redžepi je tamo bio sve do 2013. kada je imenovan za ambasadora u Sloveniji.

Dekret o imenovanju potpisala je tadašnja kosovska predsednica Atifeta Jahjaga.

Baš u tom periodu, 2015. godine, u Sloveniji je, na osnovu interpolove poternice, uhapšen Ramuš Haradinaj.

U jednom od retkih istupa u javnosti, Redžepi je tada izjavio da očekuje da će Haradinaj biti pušten na osnovu „tradicionalnih istorijskih veza“ između albanskog i slovenačkog naroda.

„Verujemo da dobre međudržavne odnose, kao i tradicionalne istorijske veze između naših naroda, treba sagledati izvan onoga što se dogodilo, ma koliko nepravedna i neprijatna ova situacija bila. Čak ni slovenačko javno mnjenje nije dobro doživelo ovu situaciju, ali sada moramo gledati unapred, kako bismo dalje jačali međudržavne odnose od obostranog interesa u svim oblastima“, naveo je Redžepi.

Tako je i bilo.

Ipak, 2018. godine tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači razrešio ga je dužnosti, sa još sedam drugih ambasadora.

Kao razlog je naveden „istek mandata“.

Za sudiju Ustavnog suda imenovan je 9. avgusta 2018. godine, a za predsednika izabran je 10. decembra 2024. godine.

Upravo na njegov predlog, 28. februara Ustavni sud Kosova je postao pridruženi član Konferencije evropskih ustavnih sudova.

Odluka je doneta na kongresu 20. Konferencije evropskih ustavnih sudova koji je ove godine održan u Tirani.

U svom obraćanju, Redžepi je istakao da članstvo nije pitanje političke prednosti, već zajedničke posvećenosti demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima.

„Naš sud je dokazao da je čuvar ovih vrednosti“, rekao je Redžepi.

Biografija

Rođen 1. septembra 1977. u Prištini, a u njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je u ovom gradu 2001. završio osnovne studije na Pravnom fakultetu, a postdiplomske tri godine kasnije na Univerzitetima u Sarajevu i Bolonji.

Tokom školovanja jedan semestar boravio je između ostalog i u Državnom Univerzitetu Arizone, kao i Univerzitetu Džon Hopkins.

Takođe, usavršavao se i na Univerzitetu Karl Francis u Gracu, ali i u Ilinoisu i Koledžu prava u Čikagu.

„Za profesionalne svrhe, tokom perioda maj-juli 2022. godine, boravio je na Evropskom sudu za ljudska prava, kao deo programa za podršku Ustavnom sudu Republike Kosovo od strane Saveta Evrope“, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Svoju profesionalnu karijeru Redžepi je započeo u Okružnom sudu u Prištini, a nastavio kao predavač na Pravnom fakultetu u Prištini, Odeljenje za krivično pravo.

Jedno vreme je bio rukovodilac za pravna pitanja u Ministarstvu za energiju i rudarstvo kao i pravni savetnik u Međunarodnoj civilnoj kancelariji.

U ovoj poslednjoj instituciji, navodi se, „aktivno je učestvovao u radnim grupama za izradu paketa zakona o državnosti“.

Redžepi je bio i član tima koji je zastupao Kosovo pred Medunarodnim sudom pravde.

Reč je o zahtevu za savetodavno mišljenje ove institucije nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova 2008.

Međunarodni sud pravde je dve godine kasnije dao pozitivan odgovor na pitanje „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?“.

Ipak, ova odluka je i dalje predmet spora stručne javnosti.

Redžepi je oženjen i sa suprugom Aferditom ima troje dece.