Šta (ni)je rekao Međunarodni sud pravde o Kosovu

sudjenje
Izvor: Printscreen

Međunarodni sud pravde je u predmetnom mišljenju potpuno degradirao kosovsku deklaraciju o nezavisnosti – svodeći je suštinski na privatni dokument grupe građana, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu tzv. Skupštine Kosova niti privremenih institucija na Kosovu.

Svedoci smo da se ovih dana ponovo intenziviraju pregovori o Kosovu. U tom kontekstu, svako malo se u našoj javnosti pokrene pitanje „odluke” Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu uz gotovo neizbežni komentar kako je njome ovaj sud potvrdio nezavisnost Kosova. Međutim, čini se da iz stručnog ugla ovom pitanju kod nas nije posvećena dovoljna pažnja, pa otuda u našoj javnosti postoji znatno nerazumevanje ove teme. I to na štetu naših interesa. Šta je zapravo MSP rekao o Kosovu?

Na početku, potrebno je podsetiti da MSP nije doneo nikakvu presudu niti drugu odluku o Kosovu. Umesto toga, MSP je 22. jula 2010. godine dao savetodavno mišljenje na pitanje koje je postavila Generalna skupština UN u svojoj rezoluciji 63/3: Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom? Dakle, MSP nije doneo nikakvu pravnoobavezujuću odluku u vezi s ovim pitanjem. Pritom, u pogledu ovog mišljenja MSP potrebno je ukazati na nekoliko bitnih stvari.

Prvo, MSP je veštom igrom reči otvoreno izbegao da odgovori na postavljeno pitanje, tako što je svoj odgovor ograničio samo na pravnu ocenu dokumenta pod nazivom „deklaracija o nezavisnosti”, koji je usvojen na Kosovu 2008. godine, umesto da pruži pravnu ocenu da li je čin jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bio u skladu s međunarodnim pravom. Ovu pravnu akrobaciju MSP je zasnovao na činjenici da na engleskom i francuskom jeziku ista sintagma (declaration of independence, déclaration d'indépendance) označava kako čin proglašenja nezavisnosti, tako i dokument usvojen na Kosovu 2008. godine pod tim imenom. Dakle, u predmetnom mišljenju MSP je otvoreno izbegao da odgovori na postavljeno pitanje i to je sud izričito i priznao u paragrafu 83. predmetnog mišljenja.

Drugo, MSP je samoinicijativno odlučio da izmeni pitanje na koje treba da pruži odgovor. Pa je tako, umesto pitanja da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu „u skladu sa međunarodnim pravom”, MSP odlučio da odgovori na drugačije pitanje, a to je – da li dokument deklaracija o nezavisnosti „krši međunarodno pravo”. Očigledno, reč je o bitnoj zameni teza koja suštinski odudara od onoga što je GS UN pitala. Pitanje da li je nešto „u skladu s međunarodnim pravom” traži odgovor da li postoji pravilo međunarodnog prava koje pruža osnova datom postupanju (ovde jednostranoj secesiji od države članice UN). S druge strane, pitanje da li nešto „krši međunarodno pravo” traži odgovor da li postoji izričita zabrana u međunarodnom pravu za dato postupanje koja je prekršena. Pa tako, čak i ako međunarodno pravo ne daje pravnog osnova za dokumente poput kosovske deklaracije o nezavisnosti, odgovor na ovako sročeno pitanje je da ona ne krši međunarodno pravo – jer nije ni predmet njegovog regulisanja. Izmenom pitanja na ovaj način, MSP je upravo pripremio teren za ovakav odgovor.

Treće, MSP je u predmetnom mišljenju potpuno degradirao kosovsku deklaraciju o nezavisnosti – svodeći je suštinski na privatni dokument grupe građana, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu tzv. skupštine Kosova niti privremenih institucija na Kosovu (paragraf 109). Na ovo je sud bio primoran jer je to bio jedini način da izbegne zaključak da čak i ovaj dokument krši međunarodno pravo sadržano u rezoluciji SB UN 1244 i aktima donetim po osnovu te rezolucije. Zato je MSP suštinski zaključio da je ovo privatni dokument grupe građana, pa stoga nije ni predmet regulisanja međunarodnog prava. A pošto nije predmet regulisanja međunarodnog prava, onda takav privatni dokument, naravno, ne može ni kršiti međunarodno pravo.

Konačno, MSP je u predmetnom mišljenju (paragraf 80) izričito naveo da obaveza poštovanja teritorijalnog integriteta važi među državama članicama UN, pa zato ovaj princip nije važio za autore kosovske deklaracije o nezavisnosti jer oni nisu bili predstavnici bilo koje međunarodno priznate države. Međutim, ovim je sud otvorio interesantno pitanje da li države članice UN koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova krše međunarodno pravo jer time povređuju teritorijalni integritet Srbije.

Iz svih napred datih razloga, jasno je da MSP ovim mišljenjem nije na bilo koji način potvrdio jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Umesto toga, sud je veštom pravnom gimnastikom izbegao da odgovori na postavljeno pitanje.

Piše: Dr Slobodan J. Doklestić

Advokat u Beogradu