Posle sednice SB UN: Koliko će dokazi o planskom progonu Srba uticati na dalji razvoj krize na Kosovu?

"Politički Zapad teško može da pobegne od sopstvene odgovornosti za današnje stanje na Kosovu. Oni su kreirali i "odgajili" nešto što ne funkcioniše po pravilima civilizovanog sveta. Zato se očekuje konkretna akcija SAD i EU kako bi se sprečili sistematski nasrtaji na prava Srba"

Priredio: Miloš Garić

Kako se moglo i pretpostaviti, ni posle prošlonedeljne sednice Saveta bezbednosti UN i eksplicitnog zahteva Stejt departmenta da kosovska vlada povuče jednostranu odluku o ukidanju dinara, Aljbin Kurti nije odustao od svoje politike. Kurti se iz Njujorka u Prištinu vratio sa „knedlom“ u grlu, ali pristao je samo da baci novu „prašinu u oči“ zapadnim saveznicima, navodnom spremnošću da Srbima ostavi mali period za prilagođavanje na nova drakonska pravila, uz nedvosmislenu poruku da odluka Centralne banke Kosova ostaje na snazi.

Čak i najvatrenijim prištinskim partnerima u Berlinu i Londonu jasno je da se iza Kurtijeve fasade „vladavine prava“ krije perfidna namera progona i etničkog čišćenja, potpunim onemogućavanjem osnovnih uslova za život Srba na Kosovu. Jasne dokaze za to tokom sastanka na Ist Riveru izneo je predsednik Aleksandar Vučić, a članovi Saveta bezbednosti skoro jednoglasno složili su se da akcije zvanične Prištine nanose veliku štetu po proces normalizacije srpsko-albanskih odnosa i smirivanje već dugo prisutnih tenzija.

Posle svega, nad zgradom UN u Njujorku, a pre svega nad Srbima na Kosovu ostalo je da lebdi pitanje – šta će biti dalje. Hoće li i na koji način, povodom Kurtijeve samovolje, konkretno reagovati zapadni posrednici na Kosovu, pre svega američka i nemačka diplomatija, i da li će aktuelni albanski lider produžiti sa svojom ekstremnom politikom prema Srbima, koja već proizvodi dramatične posledice iseljavanjem obespravljenih i zastrašenih ljudi.

Raskid partnerstva Prištine i SAD?

Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen izjavio je juče da je Stejt department veoma zabrinut zbog odluke Kurtijeve vlade da ne dozvoli korišćenje dinara na Kosovu, te da je takvim stavom Priština dovela u pitanje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. O'Brajen je ponovio da bi Kosovo trebalo da povuče odluku o zabrani dinara i dodao do sada najdirektnije upozorenje Aljbinu Kurtiju.

"Ne iznosim nejasne pretnje u javnost. Rekao bih da ako nas ne tretiraju kao partnera, nećemo se odnositi ni mi prema Vladi Kosova kao prema partneru”, poručio je O'Brajen i pojasnio da su Sjedinjene Države savetovale kosovsku vladu da ne sprovodi takve akcije, a da je ona odlučila da je sprovede, ne uzimajući u obzir savete ključnih partnera.

Kako god, politički Zapad teško može da pobegne od sopstvene odgovornosti za današnje stanje na Kosovu. Kreirali su nešto što ne funkcioniše po pravilima civilizovanog sveta. Oni su “odgajili” ovakvog Kurtija i zato je, pre svega, njihova sramota kada ih on danas istovremeno i predstavlja i kompromituje. Kurti je njihov partner i nije korektno, niti je moguće, kada za njegova nedela pokušavaju da okrive Srbiju i Vučića. Ali, slaba je to uteha Srbima na Kosovu. Oni će još morati da trpe nepravdu i samovolju čoveka koji se na čelu kosovske vlasti ponaša apsolutno neodgovorno, manirom raspojasanog kabadahije.

Odgovarajući na pitanje šta se to promenilo posle izrečenog na sednici SB UN i u danima iza, politički analitičar Ivan Miletić za Kosovo onlajn kaže da ono što je bilo drugačije nego do sada, to je ton ambasadora u Savetu bezbednosti, koji su svi osudili unilateralne akcije administracije u Prištini.

"Pozvali su na deeskalaciju i uputili obe strane na dijalog pod okriljem EU. Nije bitno da li se radilo o Malti, Gvajani, Južnoj Koreji, Japanu, SAD, Francuskoj ili Velikoj Britaniji. Veliki broj govornika je pokazao da postoji interesovanje za ovu temu u svetu, a njihov sinhronizovani pristup daje jasne poruke samom Aljbinu Kurtiju da ukoliko nastavi sa dosadašnjom politikom sile, uterivanja straha, institucionalnog nasilja, nekooperativnosti i samovolje, može samo da doživi dalju osudu i pooštravanje stava svetske javnosti“, ukazuje Miletić.

Po njegovom tumačenju, uočljivo je distanciranje SAD od aktuelne politike Aljbina Kurtija.

"Kurtijevi izgovori o nekakvoj suverenoj odluci, o antikolonijalnoj borbi protiv Srbije kao kolonijalne sile, sprečavanju krijumčarenja falsifikovanih novčanica, zahtevu za potpisivanjem ohridskog dogovora na samoj sednici i drugo, su samo naišli na hladan tuš, nerazumevanje i neodobravanje, brojnih članica Saveta bezbednosti UN. Uočljivo je i distanciranje ambasadorke SAD pri UN od ovakvog ponašanja Aljbina Kurtija, koja je jedino insistirala na tome da UN nisu mesto gde Beograd i Priština treba da traže rešenja, već pregovarački proces pod pokriljem EU“, napominje Miletić, koji ima dugogodišnje iskustvo u praćenju međunarodnih odnosa.

Ono što je jasno sa ove sednice Saveta bezbednosti UN, smatra, to je da Srbija ima svoju stabilnu poziciju na međunarodnoj sceni, a da administracija u Prištini sve manje dobija razumevanje za svoje poteze, koje pravda nekakvom „antikolonijalnom borbom, događajima od pre 25 godina i svime onime što u savremenom svetu čini daleku prošlost“. Ukazuje da su Srbi na Kosovu "na žalost taoci ovakve agresivne politike Aljbina Kurtija“.

Kurti će biti još radikalniji

"Kurtiju je san o Velikoj Albaniji preči od bilo kakvih evropskih integracija i poboljšanja života stanovnika na Kosovu i Metohiji. Istorija nam pokazuje da kako se bliži mart tako se povećavaju rizici od novih agresivnih i incidentnih situacija, koje Aljbin Kurti može da servira svima nama na zapadnom Balkanu. Ovo će povećati tenzije na Kosovu i ugroziti mir i stabilnost, pre svega srpske zajednice, naročito južno od Ibra. Usamljene i izdvojene enklave i zajednice su najlakša meta za samovolju Aljbina Kurtija, koji je već dobio upozorenje od Kfora da se neće tolerisati incidenti na severu Kosova. Da se ne radi samo o srpskoj zajednici prema kojima je njegova agresivna politika usmerena, najbolje pokazuje upad kosovske policije u prostorije opštine Gora, što pokazuje da je meta svaka manjinska zajednica, koja se ne uklapa u politiku Aljbina Kurtija, kome je velika Albanija na prvom mestu“, napominje Miletić.

On upozorava da upravo iz tog razloga treba biti spreman na radikalizaciju politike Kurtija.

"Kurti je svoj profil na političkoj sceni izgradio još 90-ih godina prošlog veka, kao šegrt i učenik Adema Demaćija, čija je osnovna politika uvek bila, internacionalizacija kosovskog pitanja, kroz kreiranje incidentnih situacija. Ostaje samo nada da će albanska zajednica na Kosovu pokazati da represija i sukob nad manjinskim zajednicima nije ono što oni podržavaju i da će taj pritisak javnosti vratiti Aljbina Kurtija u pregovarački proces i ispunjavanje do sada dogovorenog, a to je prvenstveno osnivanje Zajednice srpskih opština što je utemeljeno i u Ahtisarijevom planu i briselskom sporazumu“, zaključuje Ivan Miletić. 

U međuvremenu, i u Prištini, u delu albanske političke elite vlada nezadovoljstvo reakcijama koje je na Zapadu proizvela Kurtijeva politika.

Bivši kosovski ministar unutrašnjih poslova Zenun Pajaziti istakao je da je zbog nesmotrenosti premijera Aljbina Kurtija odluka o ukidanju dinara uključena u proces dijaloga između Beograda i Prištine, ocenjujući da će takvi populistički potezi aktuelne vlade mnogo koštati Kosovo. Pajaziti je za ABC njuz rekao da je odluka o ukidanju dinara nepromišljena i nerazumna, kao i mnoge do sada, te da će posledica biti dalje zaoštravanje situacije na Kosovu i nastavak odlaska mladih.

Prekretnica za dalji razvoj događaja

Politički analitičar i direktor Nacionalne akademije za javnu upravu Dejan Miletić vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN koju je inicirala Srbija povodom alarmantnog stanja na Kosovu i događaja koji su u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB i Poveljom UN, vidi kao važan trenutak u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

"Možemo konstatovati da je ova sednica i prekretnica u dešavanjima po pitanju Kosova i Metohije, u smislu da predstavlja i direktnu optužnicu za Kurtija, njegovu kliku i sve one koji pomažu ovaj zločinački režim. Predsednik Vučić je u svojim izlaganjima uspeo da ukaže na brojne činjenice koje svojom jasnoćom i neoborivošću predstavljaju ozbiljno upozorenje da se na Kosovu dešavaju teški zločini, masovna kršenja ljudskih prava, uzurpacija institucija, nepostojanje pravde i prava, ali i sistematično ugrožavanje opstanka srpskog naroda. Sve ovo zajedno predstavlja jasan dokaz da se radi o promišljenom, planskom delovanju u smeru proterivanja srpskog naroda i da svi koji ne reaguju, ili direktno podržavaju Kurtijevu politiku nasilja, učestvuju u udruženom zločinačkom poduhvatu. Suočavanje članica Saveta bezbednosti sa svim ovim činjenicama ne može nikoga ostaviti ravnodušnim i dovodi do situacije da više ništa ne može biti isto kao do sada. Nereagovanje na jednostrane poteze Kurtija i njegove uzurpatorske klike, ili čak pružanje direktne podrške njihovom takvom delovanju, predstavlja svrstavanje na stranu zločinačke strane", ukazuje Dejan Miletić.

Kada se ove činjenice pravilno sistematizuju i prezentuju, dodaje, malo koga iznenađuje promena atmosfere u međunarodnoj zajednici prema Kurtijevom režimu i promociji nasilja kao legitimne politike.

"To je do ove vanredne sednice SB tolerisano i na neki način gurano "pod tepih“. Posebno ohrabruje reakcija američke diplomatije, budući da se jednostrano delovanje Kurtijevog režima tumači kao direktno podrivanje njihove uloge. Po prvi put se mogu čuti oštri diplomatski tonovi koji najavljuju još ozbiljniji zaokret u politici SAD prema aktuelnim albanskim predstavnicima na Kosovu i njihovom zločinačkom delovanju. Možemo konstatovati da napori naše diplomatije da se politika nasilja albanskih predstavnika i institucija ogoli i prikaže njihov zločinački karakter i međunarodna zajednica primora da najzad odgovori na patnje srpskog naroda, daje postepene ali sigurne rezultate koji će u vremenu pred nama predstavljati stabilan put ka očuvanju srpskog narodan i srpske države na prostoru Kosova i Metohije u ovom trenutku visoke svetske nestabilnosti i nepovoljnih međunarodnih političkih okolnosti", zaključuje Dejan Miletić.