Da li akcije protiv Srba Kurtiju donose politički profit dovoljan za pobedu na novim izborima?

“Aljbin Kurti se u svojoj politici oslanja na ukorenjene negativne sentimente kosovskih Albanaca prema Srbima, na neprijateljstvo koje proizvodi paranoju i raspirivanje stalnog straha od navodne srpske opasnosti, zbog čega progon i nestanak Srba nameće kao jedino rešenje za budućnost Albanaca na Kosovu”

Piše: Miloš Garić

Potpredsednica Demokratske partije Kosova Vlјora Čitaku izjavila je da očekuje “rekonfiguraciju političkog pejsaža" na Kosovu. Po njenom mišljenju, nakon sledećih izbora, koje najavljuje u skorom periodu, Aljbin Kurti neće biti premijer, jer Pokret Samoopredeljenje neće osvojiti 50 odsto glasova, kako to sada predviđaju pojedini analitičari na Kosovu. Da li za ovakav stav Čitaku ima dovoljno argumenata?

Politička bura u Prištini dobila je prethodnih dana na dodatnoj dramatici, posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je Aljbin Kurti bio u potpuno podređenom položaju u odnosu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a zbog nove krize izazvane iznenadnom odlukom da zabrani upotrebu dinara na Kosovu dospeo je na “optuženičku klupu” čak i od strane najvažnijeg saveznika – Sjedinjenih Američkih Država. 

Kurtijevu drskost da uporno prkosi sugestijama predstavnika administracije SAD, stavljajući tako Vašington sve više u ponižavajuću poziciju, osim kao posledicu karakteristične tvrdoglavosti kosovskog premijera i njegove ogromne političke ambicije, pojedini poznavaoci prilika na Kosovu vide i kao smišljenu kalkulaciju, jer se lider Samoopredeljenja uzimanjem uloge “žrtve” zarad velikoalbanskih ciljeva drži na ubedljivom prvom mestu popularnosti kod albanskog glasačkog tela na Kosovu. Nešto slično napravio je i juče, potpuno izmišljenom tvrdnjom da mu je “neko iz Beograda spremao atentat” tokom boravka na sastanku u Skoplju, ne nudeći naravno nikakav dokaz.

Politika progona Srba

Aljbin Kurti se u svojoj politici oslanja na ukorenjene negativne sentimente kosovskih Albanaca prema Srbima, na neprijateljstvo koje proizvodi paranoju i raspirivanje stalnog straha od navodne srpske opasnosti, zbog čega se progon i nestanak Srba nameću kao jedino rešenje za budućnost Albanaca na Kosovu. Kurtijeva vešta demagogija, sklonost izmišljanju i sposobnost manipulacije, kako to ukazuju i njegovi nekadašnji bliski saradnici, a posebno politički rivali iz ostalih albanskih političkih partija na Kosovu, tokom prethodne tri godine mandata na mestu premijera došli su do maksimalnog izražaja, jer skoro ništa od onoga što je obećavao da će učiniti na unapređenju stanja u društvu i poboljšanja životnog standarda nije učinio.

Koliko Kurti i Samoopredeljenje politički profitiraju brojnim akcijama protiv Srba i stalnim izazivanjem novih međuetničkih kriza, i da li će to biti dovoljno za pobedu na predstojećim izborima?

Prištinski analitičar i sociolog Artan Muhadžiri ukazuje za Kosovo onlajn da “premijer Kurti želi da pokaže da je politički moćan”. 

“To je razlog zašto bira da problematizuje delikatne premise gde uglavnom može da nametne svoje uslove. Dinarska tema je mnogo više politička nego etnička, jer Kurtiju, iz njegove perspektive, daje mnogo veći značaj u narednom periodu dijaloga, čak i pred međunarodnim saveznicima. Njegov plan je da se predstavi kao potpuno drugačiji lider u odnosu na prethodne kosovske premijere. Kurti iz opozicionarskih dana ih je često optuživao da su preslabi u odnosu na međunarodnu zajednicu, pa sada na konkretnim primerima želi da demonstrira njegovo snažno vođstvo", objašnjava Muhadžiri.

Naravno, taj pristup ima svoje granice, jer, kako dodaje, izuzetno jaki faktori odlučivanja na Balkanu – SAD i EU, “ne mogu tolerisati gubljenje mnogo vremena u ovakvoj vrsti političkih igara”.

“Na sledećim izborima kosovsko biračko telo će odlučivati o Kurtiju na osnovu nivoa institucionalnog napretka, poboljšanja blagostanja I njegovih vizija za budućnost. Presudnu ulogu imaće aktuelna opozicija, jer će i njihova kontraponuda uticati na stepen uspeha Pokreta Samoopredeljenje. Prema istraživanjima, etnička pitanja neće igrati važnu ulogu. Čvrsto verujem da će premijer Kurti pronaći odgovarajuću alternativnu političku formulaciju i produžiti prelazni rok po pitanju dinara. U suprotnom, ogromni i dosledni američko-evropski pritisci doveli bi ga u veoma tešku situaciju i on se ne bi smatrao konstruktivnim i pouzdanim partnerom za buduće zajedničke planove”, smatra Muhadžiri.

Teške optužbe nekadašnjih saradnika

Uprkos riziku koji mu to donosi u odnosima sa saveznicima na Zapadu, mnogi kao očekivan sled događaja, ipak, vide nastavak Kurtijeve politike ugnjetavanja Srba u cilju njihovog progona sa Kosova. Iz tih razloga Srbi žive u konstatntnom strahu i iščekivanju daljih mera na uskraćivanju njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava, kao što je to prethodnih dana bilo upadanjem u zdravstvene ambulante i pošte, oduzimanjem novca za penzije i socijalna davanja, kao i potpuno neobjašnjivim policijskim privođenjima radi besmislenih “istraga”. 

Čak je i nekadašnji Kurtijev blizak saradnik Haki Abazi pre nekoliko dana ponovo upozorio da aktuelni kosovski premijer uvodi fašizam kao politički koncept i da uspostavlja diktaturu.

Politički analitičar Ognjen Gogić smatra da Kurti ne preduzima aktuelne korake rukovodeći se samo predizbornim kalkulacijama. 

“Kurti je političar kod koga postoji snažna ideološka predanost. On bi bio spreman i da izgubi vlast, što je već jednom i pokazao, nego da odustane od ostvarivanja svojih ideoloških ciljeva. To, međutim, ne znači da je on principijelan. Za razliku od drugih albanskih lidera koji su znali da potpale nacionalizam iz pragmatičnih razloga, kod Kurtija je to imanentno ideologiji koju zastupa. Reč je o iredentizmu koji smatra da albanski narod na Balkanu ima pravo da se sam opredeli u okviru kojih državnih granica želi da živi. Otud potiče i naziv Samoopredeljenje. Pritom, Kurti smatra da je postojeći kosovskih okvir nametnut od strane međunarodne zajednice mimo volje albanskog naroda. To je razlog zbog čega od dolaska na vlast radi na njegovom urušavanju, posebno u pogledu garancija koje su date Srbima. Na kraju, Kurti sve više Srbe na Kosovu tretira kao „taoce“ i ucenjuje Srbiju da prizna Kosovo vršeći pritisak na njih”, objašnjava Gogić. 

Akcije koje Kurti preduzima, po njegovim rečima, pre svega treba da doprinesu postizanju "viših ciljeva" kojima on teži. 

“To je najpre priznavanje Kosova od strane Srbije, zatim otklanjanja ograničenja koja pred albanski nacionalizam postavlja Ahtisarijev plan na kom je sazdan kosovski ustavni poredak, a potom i stvaranje uslova za državno objedinjavanje Albanaca na Balkanu. U svetlu svega ovoga treba razumeti da bi Kurti sprovodio ove akcije protiv Srba i nezavisno od predstojećih izbora. Međutim, one imaju svoju ulogu i u predizborne svrhe. Naime, njihov značaj je dvojak. S jedne strane, Kurti svoju politiku bazira na platformi progona Srbije sa Kosova. Da li to istovremeno znači i progon Srba zavisi od stepena u kom bi Srbi sami bili spremni da se odreknu srpskih institucija na Kosovu i priklone Prištini. Međutim, progon Srbije sa Kosova je nesumnjivo cilj kome on teži”, napominje analitičar Gogić. 

Izbori kao referendum o Kurtiju

On posebno ističe da Kurti želi da pokaže kako je uspeo u onome u čemu njegovi prethodnici nisu. 

“To se odnosi na stavljanje severa Kosova pod kontrolu Prištine i ukidanje svih preostalih institucija Srbije na Kosovu. Kurti želi da do trenutka održavanja izbora pokaže kako je smanjio ili u potpunosti eliminisao tragove institucionalnog prisustva Srbije na Kosovu. Akcije kojima svedočimo služe tome. S druge strane, akcije koje Kurti preduzima imaju za cilj da dovedu do dalje radikalizacije i destabilizacije prilika. Kurti ovim akcijama ne provocira samo srpski stranu već i međunarodnu zajednicu. On se uopšte ne ustručava da narušava odnose Kosova sa njegovim zapadnim partnerima jer smatra da mu to daje priliku za homogenizaciju biračkog tela. Diplomatska izolacija Kosova mu otvara prostor da kod Albanaca stvara resantiman zbog navodno nepravednog odnosa Zapada prema njima”, ukazuje naš sagovornik. 

Ne treba zaboraviti, napominje, kako je Kurti uvećao svoju podršku kod birača nakon što su Amerikanci orkestrirali obaranje njegove prve vlade 2020. godine. 

“U tom smislu, on računa sa tim da mu konfrontacija sa Zapadom ide u prilog, jer kod albanske javnosti može ponovo da stvari saosećanje prema njemu. U očima albanskih birača on je na meti Zapada zato što ne želi da popušta pred Srbijom i pravi kompromise sa državnošću Kosova. To istovremeno dovodi druge stranke u nepriliku da moraju da objašnjavaju da njima nije cilj da smene Kurtija kako bi davali ustupke Srbiji i Srbima”, dodaje Gogić. 

Kurti će ovim jednostranim akcijama protiv Srba na Kosovu, zaključak je, dovesti do takve polarizacije da će sebe staviti u središte izborne kampanje, odnosno od predstojećih izbora napraviti referendum o sebi. Takav pristup bi mogao da mu se vrati kao bumerang ukoliko od sebe odgurne svoje umerenije saveznike i pristalice koji ne budu bili zainteresovani za tu avanturu u koju Kurti želi da ih uvede.