Rezolucija koja oživljava bol i podstiče tenzije među zajednicama

Danas je tužan dan za mir i pomirenje na Balkanu. Dok rat ponovo besni u istočnoj Evropi, Zapad i njegovi saveznici ponovo otvaraju rane prošlosti u Bosni i Hercegovini kroz kontroverznu rezoluciju, o kojoj će se glasati pod teškim političkim pritiskom u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Vraćajući nas 29 godina unazad, ova rezolucija duva na još vruću žeravicu užasnog građanskog rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995) u kojem je poginulo skoro 100.000 ljudi. Proglašavajući 11. jul „Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici počinjen 1995. godine“ i  računanjem samo bošnjačkih žrtava, ova rezolucija namerno ignoriše srpske žrtve hladnokrvno ubijene u raznim masakrima počinjenim na istom ovom srebreničkom podneblju. Ova rezolucija koju su Nemačka i Ruanda podnele UN-u stvara hijerarhiju među žrtvama i reanimira endemski rasizam za koji se verovalo da je nestao u Evropi od 1945. godine.

Zar sve porodice nevinih žrtava ne zaslužuju da se prema njima postupa sa istim saosećanjem? Kako su zemlje koje su podržale ovu rezoluciju mogle da ignorišu žrtve masakra u Kravici počinjenog na Božić 1993. godine u ovom malom srebreničkom zaseoku? 50 žena, dece i srpskih civila masakrirano je hladnim oružjem, mnogi su obezglavljeni, a oči su im prethodno izvađene.

U Srbiji smatramo da svaka žrtva, bez obzira na poreklo ili veru, zaslužuje poštovanje, bilo da se zove Marija, Samir ili Hrvoje. Smatramo da 60.000 bošnjačkih, 30.000 srpskih i 8.000 hrvatskih žrtava ovog strašnog rata zaslužuju da se prema njima postupa sa istim poštovanjem.

Namernim ignorisanjem žrtava pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata, ova rezolucija oživljava bol i podstiče tenzije između zajednica. U trenutku kada politički lideri u Sarajevu sistematski dovode u pitanje Dejtonski sporazum, koji ipak garantuje mir i sigurnost za sve u Bosni, ova rezolucija dodatno jača antagonizam.

Vreme je da se vratimo razumu, poštujemo međunarodno pravo i ostavimo prošlost u prošlosti kako bismo izgradili zajedničku budućnost. Kako je podsetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedavnoj izjavi „naša dužnost je da dozvolimo da mir pobedi”. Konačno. 

Piše: Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije