Izložba „Ožiljci“ u Gračanici: Bol i patnja srpskog naroda na Kosovu u slikama

U Domu kulture „Gračanica“ održana je izložba slika akademskog slikara Miloša Mitrovića Geta pod nazivom „Ožiljci“. Na slikama je, prema rečima umetnika, prikazana patnja i bol srpskog naroda, ali i ono što je lično doživeo u pogromu 2004. godine kada je sa porodicom proteran iz rodnog Lipljana.

Autor izložbe, akademski slikar Miloš Mitrović Geto, istakao je da se trudio da na slikama prikaže, ne samo patnju srpskog naroda, već i lepotu Kosova.

„Kao neko ko je rođen ovde, na Kosovu i Metohiji, ko živi, stvara i radi, ko najbolje razume ovaj narod, pripala mi je čast, a i obaveza da na slikama prikažem svu bol i patnju ovog naroda, za buduće generacije koje mogu slobodno, uzdignute glave, koračati i dalje ovim prostorima. U ateljeu, ispred praznog platna, pun emocija, doživljaja, onog što sam ja doživeo, i svi mi, nije lako napraviti umetničko delo, a pri tome prikazati svu bol, patnju napaćenog, ali i ponosnog naroda Kosova i Metohije“, rekao je Mitrović.

Istakao je da izložba za njega ima veliki značaj i da je prikazana baš tamo gde treba da bude. 

„Ako neko najbolje razume ovu izložbu onda ste to vi, zato što ste vi proživeli ono što sam i ja, a mesto ove izložbe i početak ove izložbe jeste ovde“, rekao je umetnik.

Mitrović je sliku manastira Gračanice i njenog ktitora kralja Milutina poklonio sveštenstvu u Gračanici.

Paroh novobrdski, otac Stevo Mitrić, Mitrovićev prijatelj, istakao je da je jedna od najvažnijih stvari i pokretač svakog društva – kultura.

„Mi smo u jednom hramu kulture, u kući u kojoj se zaista osećam da sam odrastao u njoj, kroz ove ljude koji ovde rade. Mislim da imamo stožer, jednu armiju radnika koji se kroz duhovnost, kroz pero, kroz umetnost, kroz slikanje, kroz pozorište obraćaju ljudima na poseban način i time ispisuju kako i u vremenu, tako i izvan vremena, kako dole, tako i gore, jednu borbu koja je mnogo teža. Umetnost je borba prvo sa samim sobom, a onda da se čovek ne ponese sa svojim talentom i da dospe recimo i do kralja Milutina, da nam on bude ideal i da u njegovoj crkvi, njegovoj zadužbini koja traje preko 700 godina, svi zajedno gledamo kako ta kultura, kako je taj manastir, kao jedna lađa koja plovi po najburnijim morima, uspeo da ostane i da nam da zadatak da u kulturi ne smemo izgubiti, taj rat mora biti rat koji se mora dobiti“, rekao je Mitrić.

Kustoskinja Galerije umetnosti Priština Milica Kostić pročitala je predgovor kataloga koji je napisao istoričar umetnosti Nebojša Jevtić.

U njemu se navodi da je Miloš Mitrović, umetnik koji je ponikao, stasavao i sazreo u okolnostima poratnog kriznog perioda, sveopšte dekadencije društva, predstavlja pravi primer osobene buntovnosti koju znalački utače u lični poetski vrednosni sistem.

„Serija njegovih slika pod nazivom 'Ožiljci' sažima sve proživljeno, doživljeno, ali i anticipaciju bolje i vedrije budućnosti. Počevši od najranijih radova, gde sliku gradi kombinacijom fragmenata različite profilacije, sa vidljivim grafičkim rešavanjem vizuelnog polja, svedene u dva do tri tona, Mitrović sledi konstrukt akademskog obrazca likovne škole u kojoj je stvaralački prohodao. Sklapanjem poetički heterogenih referenci sa naglašenim sintezivnim preformulacijama crteža i boje na liniji asocijativne apstrakcije, generiše višeslojne kodove vlastitosti. I tu se nižu koreni, pejzaži zavičaja, vapaji, zabrinutosti, zabranjene slobode, izgubljeni gradovi, pogromi, krvave žetve i još mnoštvo toga, što umetnik sadržajno prosuđuje“.

Održavanje izložbe podržali su Ministarstvo kulture Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, SG Priština i Opština Gračanica.

Miloš Mitrović Geto rođen je 1987. godine u Lipljanu. Diplomirao je 2010. godine na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Zorana Furunovića.

Živi i stvara u Gračanici. Radi u osnovnoj školi kao nastavnik likovne kulture. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi, radionica, projekata i likovnih kolonija. 

Dela Miloša Mitrovića - Geta nalaze se u brojnim javnim institucijama kulture, ali i u privatnim zbirkama kako u zemlji, tako i u inostranstvu.