Mihajlović: Nagrada "Slobodan Кostić" ima za mene poseban značaj

Laureati Milan Mihajlović i Dragiša Bojović sa članovima žirija
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica 

Кnjiževna manifestacija "Pesnička reč u čast profesora i književnika Slobodana Кostica", održana je u kripti crkve Svetog Marka u Beogradu. Tim povodom govorio je akademik Matija Bećković, a upriličen je i književni čas, kao i kulturno-umetnički program, prenosi Radio Kosovska Mitrovica.

Dodeljene su ovoga pute dve nagrade "Slobodan Kostić" za 2019. i 2020. godinu, jer je ova manifestacija prošle godine izostala zbog poznate epidemijske situacije.

Ova manifestacija se ranijih godina odžavala u rodnom mestu Slobodana Kostića, Donje Rečane, ali je ove godine odlučeno da se organizuje u kripti Hrama Sv.Marka u Beogradu.

Događaj je organizovalo Udruženje poštovalaca književnog i duhovnog rada Slobodana Kostića i porodica preminulog profesora, a uz podršku Ministarstva kulture Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Žiri u sastavu prof. dr Dragomir Кostić, prof. dr Aleksandra Kostić Tmušić i mr Živojin Rakočević, doneli su jednoglasnu odluku da nagradu za 2019. godinu dobije pesnik Milan Mihajlović za zbirku pesama "Srne i rane", a za 2020. godinu univerzitetski profesor i književnik, prof. dr Dragiša Bojović za antologiju "Raduj se, jer te srpska usta hvale" (antologija srpske teotokološke poezije od XVI do XXI veka).

Književnik i pesnik Milan Mihajlović govoreći za Radio Kosovska Mitrovica, zahvalio je Gospodu, porodici i prijateljima koji su, kako je rekao, bili pored njega u njegovom odrastanju i sazrevanju u književnom smislu, ali i organizatorima na nagradi koja ima poseban značaj jer nosi ime Slobodana Kostića, kako reče "sabrata, kolege, profesora, pesnika, putopisca, vernika, hodočasnika, priređivača i urednika i čoveka iznad svega".

"Svaka nagrada ima neku svoju dimenziju i radost trenutka, a ova nagrada je nešto drugačija od svih dosadašnjih. Zato što nosi ime i prezime čoveka, sa kojim sam drugovao, koga sam poštovao, koji mi je davao korisne savete kada sam bio na čelu Društva pisaca Kosova i Metohije puna tri mandata , često smo se susretali ovde u Kosovskoj Mitrovici. Dragoceno mi je bilo da ne pogrešim, jer sam ipak bio mlad u tom kulturnom javnom delovanju. Nedostaje i dan danas, imao je da kaže mnogo toga i iz životnog iskustva ali i iz duhovnog miljea, tako da sam ganut ovom nagradom, ali osećam i prazninu što više nije među nama. Bez obzira na moje medijsko iskustvo pojavljivanja na sceni, u kripti na dodeli nagrade osetio sam posebno ushićenje obraćajući se prisutnima, a posebno članovima njegove porodice, sveštenicima i ocu Trajanu, predsedniku Udruženja poštovaoca i prijatelja Slobodana Кostića, koji nam je i uručio nagrade", rekao je Mihajlović.

Kako je dodao Kostić je  imao misionarsku ulogu, upućivao je druge na pravi put.

"Voleo je kraj u kome je rođen, posvetio je mnogo toga svojim donjorečanima, a o njima govori i jedna pesma iz nagrađene zbirke da i oni koji su pre 30 godina otišli iz Kosovske Kamenice, kroz tu pesmu kao da su se ponovo vratili. Možda sam tu najviše ponosan i samu nagradu 'Slobodan Kostić' negde vezujem za dug prema njemu najdražem mestu. Imao je energiju, silinu, nastup. Pamtim poslednji u Gračanici kada mu je uručena nagrada 'Zlatni krst kneza Lazara' i te reči, kao vulkan izgovorene, koje treba doživeti. Možda je jedna od mojih pesama 'Pesma o pesmi' inspirisana upravo njegovom energijom", kazao je uz vidljive emocije Mihajlović, o čoveku čije ime nosi nagrada koju je dobio za svoju zbirku "Srne i rane".

Mihajljlović je dodao i da mu je drago što je Kostićeva porodica mogla sa priutnima da podeli srećne trenutke i što se njegov lik i delo čuva od zaborava

"A da ne govorim o kulturno umetničkom programu koji je bio veličanstven. Govor Matije Bećkovića, posle uručenja plakete, ostavio je utisak na prisutne. jer je rekao kakvo je bogatstvo kovanica u delu Slobodana Kostića, nešto što će tek da se istražuje upoređujući ga čak sa Vladikom Nikolajem i Justinom Popovićem", rekao je Mihajlović.

On je naglasio i da je značaj dela "Raduj se, jer te srpska usta hvale", drugog dobtnika nagrade Dragiše Bojovića izuzetna, jer se radi o ogromnom stvaralačkom pregnuću.

"Možete da zamislite kakav je to istraživački rad koji obuhvata period od jednog milenijuma, 52 pesnika od jedanaestog do dvadesetprvog veka, možete da zaključite kakav je to naučno-istraživački rad. O tome svedoče njegova dela, ali i titule. Bojović je magistrirao na Filološkom fakultetu na temu poezija Dimitrija Kantakuzina, a doktorsku disertaciju odbranio na temu Sveti Jefrem silni. Sada je redovni profesor Filozofskog Fakulteta u Nišu i upravnik Centra za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu. To sve govori da se Bojović bavi time, a nagrađena knjiga je istorijska vrednost", zaključio je Mihajlović.