Radonjić: Gostovanja umetnika za ljude na Kosovu kao da im je neko došao na slavu

Ljudima na Kosovu i Metohiji koji su i bezbednosno i egzistencijalno, pa i kulturološki i identitetski ugroženi, zaista puno znači neposredna komunikacija sa umetnicima, njima svaka poseta iz Beograda, svaki vid pažnje, pogotovo kada dođe neka malo poznatija ličnost pruža osećaj da nisu zaboravljeni i da neko misli na njih. Obaveza je svih nas iz kulture, a i države Srbije da to podržavamo i da negujemo takvu kulturnu saradnju, kaže za Kosovo onlajn, Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici.

On ukazuje da kulturni život na Kosovu postoji, da ima poseta pisaca, slikara, glumaca iz gradova iz centralne Srbije, ali da ih prate i određene administrativne prepreke. 

“Nije isto otići u Vranje ili u Gračanicu. Postoji neka vrsta administrativnog pritiska sa kojim Srbi žive sve vreme, a to je da će se iskoristiti svaka eventualna manjkavost u dokumentaciji, u proceduri, da se nešto odbije pod izgovorom da je to samo zbog toga, a ne zbog nečeg drugog. Međutim, i mi i sve naše kolege koje se bave organizacijom kulturnih dešavanja iz drugih delova Srbije uspevamo u tome”, navodi Radonjić.  

Dodaje da je svakako potrebna izvesna doza informisanosti i opreza prilikom organizacije, ali da su gostovanja moguća, o čemu govore brojni primeri kulturnih događaja na Kosovu.

“Nije jednostavno, ima otežavajućih faktora, ali je moguće. Kada se izvodi neka predstava u sali je zaista posebna energija i sve kolege koje su dolazile kod nas su to osetile i komentarisale. U malim sredinama ljudi bukvalno imaju osećaj kao da im je neko došao na slavu, u njihovu kuću i prema tim ljudima se odnose sa srećom, sa punim poštovanjem, sa jako dobrom i pozitivnom energijom i zaista niko ko je bio na Kosovu i Metohiji u poslednje vreme, ko je gostovao sa svojim predstavama, svojom izložbom, knjigom ili bilo kojim drugim povodom nije otišao isti kao kada je došao”, kaže Radonjić.

Posebno priznanje naš sagovornik odaje Domu kulture u Gračanici, koji je, kako kaže, jedna vrsta stožera, centralna institucija koja se u najvećem broju slučajeva bavi organizacijom poseta iz centralne Srbije i regiona. 

“Svakako da bi to moglo da bude i izraženije. Uglavnom su u pitanju predstave i događaji koji se realizuju uz podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju ili neki projekti Ministarstva kulture, a ima naravno i samoinicijativnih dešavanja i događanja. Narodno pozorište u Prištini nastoji da ima razvijenu saradnju koja se očituje i u međusobnim posećivanjima sa pozorištima. Kod nas su gostovala pozorišta iz Niša, Kruševca i iz drugih delova Srbije. Prošle godine su nam bile kolege iz Nikšića i Herceg Novog kod kojih smo mi takođe gostovali”, navodi direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici.