Janković: Pisci bi tebalo češće da idu na Kosovo, to nije obična publika

Pisci iz centralne Srbije idu na Kosovo i Metohiju, trebalo bi i češće. Potrebno je planski, sistemski i institucionalno osmisliti način na koji bi to prisustvo bilo povećano, kako bi mogle da se zadovolje kulturne potrebe ljudi koji tamo žive. Mislim, međutim, da s one druge strane nema sagovornika koji bi te potrebe želeo da ispoštuje. On ne želi da poštuje ni ove koje se tiču hrane, zdravstva, socijalne zaštite... To je užasna situacija, kaže za Kosovo onlajn Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije.

Kada bilo koji književnik dođe na Kosovo, kako ističe, sala je uvek puna i ostvari se posebna vrsta emocije.

"Nije to obična publika, naročito okolnosti diktiraju da to i ne bude obično književno veče ili obično predstavljanje, obična tribina, običan razgovor… Dole ništa nije više obično, ne našom krivicom", ogorčeno kaže Janković.

U svetlu svega što se dešava na Kosovu, kako dodaje, problem kulturnog života nije izuzetak. Kako je zakomplikovan svakodnevni život srpskog naroda na Kosovu merama koje su, kaže, nezabeležene u novijoj istoriji a koje sprovode prištinske institucije, tako se dešava i sa kulturom. 

Prilikom odlazaka pisaca na Kosovo, ukazuje, nekada postoje administrativni problemi različite prirode, nekada ih ne bude.  

"Uglavnom ih ima ako nosite knjige sa sobom. Logično je da nosite knjige i za publiku i za prezentaciju ako priređujete književno veče ili učestvujete u književnim programima, a one na administrativnim prelazima stvore određene probleme. To je jedan par rukava. Drugi par je da sva štampa, recimo naše Književne novine ne stižu do naših pretplatnika zato što su štampane na ćirilici, ili: ‘adresa nepoznata’, ‘nemoguće je utvrditi adresu’, razni su izgovori po kojima nam se vraćaju. Kao i kada šaljemo knjige bibliotekama u vidu donacije, i one se vraćaju, odnosno ne budu primljene, naročito ako su pisane na ćirilici. Na to smo više puta ukazivali u pisanoj formi i međunarodnoj zajednici i ustanovama kulture u Evropi. Uporno se negiraju najosnovnija ljudska prava, jer to je pravo da govorite svojim jezikom ili da čitate na svom pismu", kaže predsednik Udruženja književnika Srbije.

Krajem septembra, na svečanostima posvećenim Lazaru Vučkoviću, ističe Janković, delegacija srpskih pisaca, među kojima je bio i potpredsednik UKS Vidak Maslovarić, obišla je Peć, Pećku patrijaršiju i Prizren.

"Društvo književnika Kosova i Metohije je kolektivni član Udruženja književnika Srbije kao esnafska organizacija srpskih pisaca na KiM, koji su naravno članovi i pojedinačno. Mi smo u stalnoj vezi s našim ljudima, prisutni smo pojedinačno na različitim manifestacijama koje se organizuju na KiM, a naravno da su one sad u svetlu svih ovih događaja redukovane, što je razumljivo. To je još u priličnoj meri preostalo netaknuto, ali pretpostavljam da će se prištinske institucije u tom svom, možemo slobodno reći, terorističkom pristupu stvarima i u odnosu na stvarnost koju Srbi proživljavaju svaki dan verovatno setiti i ustanova kulture i kulturno umetničkih programa i sadržaja koji se tamo odvijaju", navodi Janković. 

Postojala je ideja, kaže, da se sednica uprave UKS održi na Kosovu, jer je u upravi uvek i član iz Društva književnika Kosova i Metohije, ali se ispostavilo da je i to stvorilo određene administrativno-tehničke probleme. 

"Zašto svi, zašto 20 ljudi, a zašto tu? Ne želeći da našim ljudima tamo napravimo dodatni problem ili da dajemo nekakav povod da oni budu izloženi bilo kakvoj vrsti maltretiranja, zasad smo odustali od te ideje", kaže Janković.