Alji Ahmeti: Postoji inicijativa za podnošenje tužbe za ratne zločine protiv ONA

Predsednik DUI Alji Ahmeti tvrdi da ima informacije da u Ustavnom sudu Severne Makedonije postoje inicijative za ponovno otvaranje predmeta Haškog tribunala, odnosno za podnošenje tužbe za ratne zločine protiv Nacionalne oslobodilačke armije (ONA), prenela je Gazeta ekspres.

Ahmeti je gostujući u jednom podkastu rekao da je, kada se otvaraju stare rane, bol veća nego kada se otvaraju nove.

„Imam informacije da u Ustavnom sudu postoje inicijative za ponovno otvaranje predmeta Haškog tribunala kako bi se Oslobodilačka nacionalna armija optužila za ratne zločine. Ne kažem da me to plaši, ali kada se otvaraju stare rane, bol je veća nego kada se otvori nova rana“, rekao je Ahmeti, prenosi Gazeta ekspres.

Dodao je da su to pitanja koja su zatvorena pre više od 20 godina.

Inače, albanska paravojna Nacionalna olobodilačka armija (ONA) poznata kao „makedonska OVK“, je 2001. godine započela oružani sukob u Severnoj Makedoniji. Ahmeti je bio njen politički vođa.

Taj sukob okončan je, uz međunarodno posredovanje, potpisivanjem Ohridskog sporazuma između makedonske vlade i predstavnika Albanaca u toj zemlji 13. avgusta 2001. godine. Njime su garantovana veća prava Albanaca u Severnoj Makedoniji, ONA je predala oružje Natou, a država je amnestirala njene borce.

Govoreći o sprovođenju Ohridskog sporazuma, Ahmeti je rekao da su albanske političke partije podnele najveći teret njegovog unapređenja i promocije. Istovremeno je kritikovao makedonske stranke, ocenivši da nisu učinile dovoljno kako bi građanima objasnile značaj tog dokumenta.

Odbacio je tvrdnje da sprovođenje Ohridskog sporazuma znači gubitak države za Makedonce, navodeći da su od tog dokumenta podjednako korist imali i Albanci i Makedonci.

Ahmeti je kao jednu od najvećih prepreka u sprovođenju sporazuma izdvojio usvajanje Zakona o upotrebi jezika, ističući da je taj proces završen tek 2016. i 2017. godine.

Prema njegovim rečima, Ohridski sporazum predstavlja istorijski kompromis koji je sačuvao multietnički karakter države i sprečio mogućnost teritorijalne podele Severne Makedonije.