Promena političkog kursa Aljbina Kurtija - od „velike Albanije“ do evropskog fokusa

Aljbin Kurti, nekada najglasniji promoter nacionalnog ujedinjenja, danas se pojavljuje distanciran od ovog ideala, preusmeravajući svoj politički fokus ka evropskim integracijama, navodi se u analizi Albanijan posta.

Na Dan zastave, 28. novembra, na 113. godišnjicu nezavisnosti Albanije, kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti nije viđen ni na jednoj zvaničnoj ceremoniji koju je organizovala albanska država, niti na memorijalnim aktivnostima Samoopredeljenja u Prekazu i Boletinu, piše Albanijan post.

Glavni artikulator na političkoj sceni o nužnosti nacionalnog ujedinjenja Kosova i Albanije - za razliku od prethodnih godina - ove godine se ograničio samo na jednu čestitku na društvenoj platformi Fejsbuk.

Osim izostanka sa zvaničnih ceremonija, iz razloga koji još nisu poznati, Kurti je već neko vreme odustao od svog političkog ideala - nacionalnog ujedinjenja.

Godine 2009, u panel-diskusiji pod nazivom „Velika Albanija“, u emisiji „Opinion“ emitovanoj na „RTV Kljan“, Aljbin Kurti je tvrdio da je evropska integracija „veštačka“ i „lažna“ zamena za nacionalno ujedinjenje.

Prema njegovoj tadašnjoj proceni, Albanci nisu trebalo da žive u iluziji da će se ulaskom Kosova i Albanije u Evropsku uniju ostvariti njihovo ujedinjenje.

„Evropska integracija je veštačka i lažna zamena za nacionalno ujedinjenje. Evropska unija je konglomerat nacionalnih država, treba prvo da se konsolidujemo kao nacionalna država, treba nam jedna nova albanska država za albanski narod, a ne da stvaramo iluziju da nas evropska integracija tamo ujedinjuje“, govorio je tada opozicionar Kurti.

Petnaest godina kasnije, Kurti, sedeći u premijerskoj fotelji, osim što veruje da ne postoji momentum za ujedinjenje Kosova i Albanije, kaže da fokus „mora da bude na Evropi“, posebno imajući u vidu aktuelne geopolitičke neizvesnosti.

„U eri velikih konflikata, nacionalni pogled je veoma uzak. Sada se radi o Evropi. Suočeni sa ruskom pretnjom, on želi još više da njegova zemlja postane članica Natoa“, citiran je Kurti za švajcarske novine u intervjuu objavljenom 21. novembra 2024.

Više od 15 godina Aljbin Kurti je smatrao nacionalno ujedinjenje Kosova i Albanije neophodnim, ali po dolasku na vlast pokazao je znake odustajanja od ideala koji je snažno zagovarao.

Počeo je naglas da čita član 1.3 Ustava Kosova, za koji je nekada, isto tako naglas, obećavao da će ga promeniti kada dođe na vlast.

„Nažalost, Ustav Kosova ima jednu kontradiktornost. Član 1.1 kaže da je Kosovo nezavisna država, dok član 1.3 zabranjuje ujedinjenje sa nekom drugom državom. U tom smislu, nezavisnost Kosova ustavno ne dozvoljava ujedinjenje sa drugom nezavisnom državom, ali istovremeno predstavlja prepreku za integracije, kao što je evropska“, govorio je Kurti 2021. godine.

Aljbin Kurti, osim što je odustao od projekta, sada kaže da Kosovo i Albanija, kao dve republike, treba da učine 21. vek - vekom Albanaca.

U jednom kratkom video-snimku koji je početkom ove godine kružio društvenim mrežama, uglavnom Fejsbukom, Kurti se čuje kako prisutnima poručuje da 21. vek treba da bude vek Albanaca, i da za to najveću odgovornost imaju Kosovo i Albanija.

„Moramo zajedno da učinimo 21. vek vekom Albanaca... Treba da jačamo države, treba da afirmišemo albansku naciju gde god da je, a najveću odgovornost za to imaju Albanija i Kosovo kao dve republike“, govorio je u videu koji je kružio uglavnom na stranicama koje podržavaju Aljbina Kurtija, snimljenom tokom posete porodici Muja i Aljija Krasnićija, povodom smrti njihove majke.

Aljbin Kurti, nekada najglasniji promoter nacionalnog ujedinjenja, danas se pokazuje distanciranim od tog ideala, preusmeravajući svoj politički fokus ka evropskim integracijama. Promena njegovih stavova - od zagovaranja jedinstvene albanske države do naglašavanja uloge Kosova i Albanije kao dve republike u 21. veku - najbolji je dokaz transformacije njegove političke narative.