Da li zategnuti odnosi Kurtija i Rame utiču na slabljenje saradnje Kosova i Albanije?

Zategnuti odnosi između premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i premijera Albanije Edija Rame sve se više odražavaju na odnose između Kosova i Albanije, donoseći značajno slabljenje saradnje, kažu politički analitičari i predstavnici političkih stranaka, prenosi Kosova pres.

Poslednji zajednički sastanak između Kosova i Albanije održan je 20. juna 2022. godine, između vlade Kurtija i Rame. Zatim su izvršene pripreme za zajednički sastanak dveju vlada 14. juna 2023. godine u Đakovici, ali ga je otkazao albanski premijer Edi Rama, nakon što je zatražio bliži sastanak sa premijerom Aljbinom Kurtijem kako bi se razgovaralo o tenzijama na severu Kosova, što je Kurti odbio.

Analitičari procenjuju da nedostatak redovnih međuvladinih sastanaka i ograničena politička komunikacija stvaraju atmosferu stagnacije.

Portparol aktuelne vlade Perparim Krieziju, kaže za Kosova pres da je tokom mandata Kurtijeve vlade potpisano 58 novih sporazuma od ukupno 184 postojeća.

„U poslednje četiri godine potpisano je 58 sporazuma od ukupno 184 i stotine hiljada građana svakodnevno imaju koristi od ovih sporazuma. Rezultat ovih sporazuma je 26 novih graničnih prelaza i gigantski projekat železnice Priština-Drač. Zatim, otvaranje carina, uklanjanje apostila, priznavanje penzija i osiguranja, objedinjavanje diploma i kretanje bez graničnih kontrola. U obrazovanju i kulturi tu su jedinstveni bukvar, albanska enciklopedija i nacionalni kulturni projekti. Dok u bezbednosti, turizmu, poljoprivredi i pravosuđu, objedinjene procedure i tehnička saradnja čine dve zemlje funkcionalnijim i bližim nego ikad. Značajno smo povećali trgovinsku razmenu. Organizujemo Mediteranske igre 2030. na Kosovu u saradnji sa Albanijom“, naveo je on u pisanom odgovoru za Kosova pres.

Krieziju smatra da su izborni procesi na Kosovu i u Albaniji stvorili prirodni prekid u ritmu, ali očekuje oživljavanje saradnje nakon prevremenih izbora 28. decembra na Kosovu.

„Vlada Kosova i Vlada Albanije, tokom mandata premijera Kurtija, održale su dva zajednička sastanka. Razvoj događaja u vezi sa otkazivanjem trećeg sastanka planiranog za Kosovo je dobro poznat. Međutim, sporazumi predviđeni za taj sastanak su potpisani. Od tada smo imali redovan izborni ciklus koji je održan u februaru ove godine na Kosovu, zatim jedan u Albaniji u maju ove godine, a sada smo blizu još jednog, neredovnog ciklusa, na Kosovu, naime vanrednih parlamentarnih izbora koji će se održati 28. decembra. Verujemo da će se završetkom decembarskih izbora i formiranjem nove vlade na Kosovu, koja proizilazi iz ovih izbora, nastaviti planovi za sagledavanje mogućnosti nastavka zajedničkih sastanaka“, dodaje Krieziju.

Član rukovodstva Demokratskog saveza Kosova Aljban Zogaj, ocenjuje da je nedostatak bilateralne razmene i redovnih međuvladinih sastanaka stvorio slabljenje odnosa. Prema njegovim rečima, neslaganja oko niza tema otežavaju saradnju.

„S obzirom na to da nema ni bilateralne razmene niti pravilne, korektne komunikacije, a još manje sastanaka između dve vlade, smatramo da je nedavno došlo do, ne želim da to nazovem prekidom odnosa, jer nema nikoga ko prekida odnose između Kosova i Albanije, ali postoji slabljenje, jer postoje velika neslaganja o mnogim temama. Ovo je zapravo zabrinjavajuće“, kaže on.

Analitičar Ben Andoni kaže da su Albanija i Kosovo „sve udaljeniji jedno od drugog“, kriveći političke narative premijera Rame i Kurtija. On podvlači da su umetnost, kultura i sport oblasti koje i dalje održavaju bliskost, dok je u politici primetna distanca.

„Albanija i Kosovo su iz godine u godinu veoma udaljeni. Narativ gospodina Rame i gospodina Kurtija ih sve više udaljava jednog od drugog. Čini se da se i u drugim oblastima Kosovo i Albanija ekstremno udaljavaju. Da nije umetnosti, da nije kulture i sporta, mislim da bismo bili daleko od Kosova... Krivci za ovo, ako je to najprikladnija reč, mislim da su dva aktuelna premijera Kosova i Albanije. Na Kosovu, prelazna vlada, gospodin Kurti, a u Tirani, gospodin Rama, koji je dobio svoj četvrti mandat. Gospodin Rama u mnogim trenucima pristupa Kosovu kao da je deo Evropske unije, a kao da Kosovo nije država u kojoj preovladava albanska nacija. Verujem da je ovo veoma veliki problem između naše dve zemlje“, izjavio je on.

Analitičar Aljbinot Maljoku procenjuje da su, uprkos broju potpisanih sporazuma, zvanični odnosi između Kosova i Albanije nazadovali.

„Očekivanja na početku, posebno od Kosova, bila su da imamo aktivniji i dinamičniji odnos za zajedničke interese između Kosova i Albanije. Međutim, to se nije dogodilo i imamo nazadovanje u zvaničnim odnosima,  uprkos činjenici da imamo niz protokola i potpisanih sporazuma. Problem je bio njihovo pogoršanje na terenu i za mene je bilo čudno kako je moguće da dva lidera i premijera zemlje, koji takođe potiču iz iste porodice političke ideologije, imaju ovu neprijateljstvo u svojim odnosima. Kosovo i Albanija danas izgleda nemaju tako dobre odnose, osim onoga što ih prirodno povezuje kao albansku naciju. Ali ne u pogledu međudržavnih odnosa, uprkos činjenici da se u to ulaže već nekoliko decenija, ali ne na zadovoljavajućem nivou. Govorimo i o sastanku ove dve vlade koji se nije dogodio već nekoliko godina“, naglašava on.

Kosovo i Albanija su održali prvi zajednički sastanak dveju vlada 11. januara 2014. godine u Prizrenu.