Arbutina: Srpska diplomatija odradila sjajan posao, odnosi u regionu biće na ispitu

Rezolucija o Srebrenici je uperena protiv Srbije i srpskog naroda, a u budućnosti će najviše uticati na odnose u Bosni i Hercegovini, ocenjuje za Kosovo onlajn istoričar Bojan Arbutina i ističe da rezultati glasanja pokazuju da je srpska diplomatija, ipak, odradila sjajan posao.

Rezolucija je od samog saznavanja da će biti predložena izazvala trzavice u zemljama regiona, pošto Srbija tumači tu Rezoluciju kao jedan politički akt, a ne kao istorijsku činjenicu koja odgovara istorijskoj stvarnosti koja se dogodila u julu 1995. u Srebrenici, kaže Arbutina. 

"Mi kao istoričari ali i kao narod i država priznajemo zločin koji se dogodio, ali ne priznajemo da taj zločin bude proglašen za genocid jer ne postoji ni jedan element genocida koji bi taj zločin okvalifikovao na taj način. Svakako da - što smo čuli i od naših zvaničnika, istoričara, stručnih ljudi, pravnika, jeste činjenica da će upravo usvajanje ove Rezolucije otvoriti jednu Pandorinu kutiju koja će pred upravo tu GS i SB UN doneti bezbroj primera zločina koji su se dogodili u proteklom periodu ili dalje u prošlosti i koji će morati ili bi treblao da budu izglasani, proglašeni kao genocid", smatra naš sagovornik.

On ocenjuje da Rezolucija svakako ne donosi pomirenje u regionu i podseća da je za nju glasalo gotovo čitavo okruženje, osim Mađarske koja je bila izričito protiv.

"Slušajući komentare i tekstove medija u regionu zaključujemo da je ova Rezolucija, koliko god da se oni trudili da je individualizuju, ipak uperena protiv srpskog naroda i protiv Republike Srbije, trudeći se da glavnu krivicu za taj zločin upere prema Republici Srbiji, a u nekom daljem koraku i prema Republici Srpskoj, za šta bi poslužila upravo ta Rezolucija i možda i za pokušaje ukidanja Republike Srpske", navodi Arbutina. 

U budućnosti očekuje da njeno usvajanje najviše utiče na pogoršanje odnosa u BiH.

"Ti odnosi između Republike Srpske i BiH svakako nisu dobri, pogotovu tome svedočimo poslednjih nekoliko godina, da se vrše stalni pritisci na Republiku Srpsku. I čuli smo juče, Vlada Republike Srpske je zasedala baš u Srebrenici, gde je predložena mirna dezintegracija BiH, međutim, iz nekog mog ugla, to neće biti moguće u nekom skorašnjem periodu. Tako da će te trzavice da imaju određene amplitude ili se u nekom trenutku povećavaju ili u nekom trenutku dolazi do smirivanja situacije. Što se tiče Srbije, svakako da nismo zadovoljni što je Crna Gora glasala za Rezoluciju, pravdajući se njihovim evropskim opredeljenjem, pošto ako ste opredeljeni za nešto, ne znači da morate da budete zavisni od nečega ili da ne možete samostalno da donosite odluke", poručuje Arbutina. 

Prema njegovim rečima, amandmani Crne Gore su nebitni, jer nisu doveli do suštinske promene tog teksta Rezolucije.

"Ono što isto mislim da je bitno, ekonomski i privredni odnosi će da nastave da se razvijaju, ali ovi politički će svakako da budu na nekoj vrsti ispita i videćemo u kom smeru će se oni razvijati", ocenjuje. 

Najveće iznenađenje jučerašnjeg glasanja, prema njegovom mišljenju, bilo je to što je samo 84 članice GS UN glasalo za.

"Projekcije su bile da će oko 100-110 članica glasati za, što znači da je naša diplomatija odradila zaista sjajan posao lobirajući da se ne glasa za tu Rezoluciju", navodi Arbutina. 

Dodaje da u BiH nisu zadovoljni rezultatima i da im je najveće razočarenje donela uzdržanost Ujedinjenih Arapskih Emirata od kojih su se nadali da će dobiti pozitivan glas.  

"Ta Rezolucija jeste usvojena, međutim opet imamo da je više protiv i uzdržanih nego što je za, što je zaista kada imate u toj konstelaciji snaga da je manje od 50 posto članica UN bilo protiv ili su uzdržani, onda je ta Rezolucija zaista na klimavim nogama", zaključuje Arbutina.