Avramović: Kulturna saradnja mladih nije sporna, ali festival „Mirdita, dobar dan“ zamagljuje probleme Srba na Kosovu

Sociolog kulture Zoran Avramović kaže za Kosovo onlajn da su kultura i umetnost uvek dobrodošli i da je to najbolja komunikacija među narodima koja nekada ima funkciju proširenja saradnje, ali da nekad ima i funkciju skrivanja nečega što je ispod nje, a u slučaju festivala “Mirdita, dobar dan”, kako kaže, ono ispod i od čega se odvraća pažnja je situacija na Kosovu u kojoj su Srbi ugroženi gotovo svaki dan.

„Lako se prelazi preko osnovne namere tog festivala. Naime, on treba da posluži kao neka pokrivalica onoga što se desilo na Kosovu. Dakle, kulturni događaj treba nekako da gurne u stranu one političke i nacionalne stvari koje se dešavaju Srbima na Kosovu. Na površini bi hteli da imamo nešto što je kultura, što je umetnost, što je saradnja, a po mom mišljenju, taj festival treba da zamagli i da potisne sve probleme koje Srbi imaju na Kosovu. To je po meni jedna skrivajuća funkcija ovog festivala. S druge strane, mi možemo doista da se načelno zalažemo za kulturnu saradnju mladih. To nije sporno”, kaže Avramović.

U nekim drugim okolnostima, kako ističe Avramović, kulturna saradnja između mladih, je dobrodošla, ali svako vreme, ukazuje, ima svoje specifičnosti i karakteristike.

“Pre nekoliko godina možda je u nekoj drugoj atmosferi to moglo da ispuni svoju umetničku i kulturnu ili saradničku funkciju. Međutim, u ove dane, kada imamo pogrom i neku vrstu terora nad Srbima u kosovskoj pokrajini, u ovom severnom delu, nekako nije baš poželjno i ne doprinosi saradnji, naprotiv, mislim da odmaže. Ako imate s jedne strane zabranu jedne pozorišne predstave na Kosovu, čime se ta zabrana opravdava? Nema opravdanja. Čisto jedna umetnička komunikacija. A opet, tražite da se nešto slično ovde održi. Ta vrsta reciprociteta nije baš uvek dobra, ali nekada jednostavno morate na taj način da odgovorite”, navodi Avramović.

Što se tiče perioda u kom će se festival održati, a koji je prvobitno predviđao i dešavanja 28. juna, odnosno na Vidovdan, naš sagovornik kaže da misli da je taj izbor datuma bio potpuno pogrešan.

“Da li nameran ili ne, ali ako sudimo o događajima po posledicama, onda možemo da zaključimo da je to zaista jedna vrsta provokacije, jer Vidovdan je srpski praznik i u taj praznik ne treba niko da se meša. Tu Srbi slave svoje izginuće za slobodu koje traje od 1389. tako da je apsolutno pogrešno da to povezujete, pogotovu sa ovim srpsko-albanskim događajem koji je još uvek pod teretom velikih ožiljaka”, kaže Avramović, za kog je odlaganje festivala poželjan scenario.   

On kaže i da je pitanje za analizu kakvi su rezultati ove manifestacije koja se održava deset godina.

“Da li je tu nešto učinjeno ili nije? Ono što bih posebno istakao je organizacijska pozadina. Ko sve učestvuje u organizovanju ovog događaja? To su pre svega zapadni centri moći ili zapadni finansijeri, ne znam ko sve to možda bude, ali sigurno je da su oni. To su neke institucije, organizacije koje dolaze iz Nato država koje su najviše zaslužne za ovakav status Kosova i za ovakve odnose između Srba i Albanaca. Mislim da ovaj festival ima podršku i kosovskih vlasti i da je njima isto u interesu da preko kulture sakriju ovo što rade u politici. Treća strana ovog organizacijskog kruga je jedan sektor nedobronamenih Srba, srpskih aktera, to su tzv. nevladine organizacije, takođe neljubitelji Srba, ljubitelji Albanaca. Kada vidite taj trougao, ne može da vam bude mirno u duši i u mislima, niti može da bude miran pogled u budućnost”, mišljenja je Avramović.

Posle više negativnih reakcija iz Vlade Srbije zbog planiranih dešavanja u okviru festivala na Vidovdan, njegovi organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava juče su saopštili da je konačna odluka da se programi koji su bili zakazani za 28. jun prebace na 27. i 29. jun, „iz bezbednosnih razloga“, iako ne smatraju da bi održavanje jednog dela programa na Vidovdan vređalo nečija osećanja.