Bisenić: Hilova izjava može da predstavlja prekretnicu u odnosu SAD prema NATO bombardovanju

Dragan Bisenić
Izvor: N1 Info

Spoljno politički novinar Dragan Bisenić rekao je, komentarišući izjavu ambasadora Kristofera Hila povodom 24. godišnjice bombardovanja SRJ, da je američki diplomata ublažio pređašnju retoriku po pitanju tih dešavanja i da se miri s tim i prihvata da srpski narod neće zaboraviti to strašno vreme.

Bisenić smatra da izjava ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila povodom 24. godišnjice NATO bombardovanja može da predstavlja suštinsku prekretnicu u američkom razumevanju i odnosu prema bombardovanju SRJ i da tu priliku koja se sada ukazuje Srbija ne bi smela da propusti.

Bisenić kaže da "mesto gde postoji jasna samokritika i smisao prihvatanja odgovornosti, jeste Hilova ocena da diplomatija ima promašaje” i napominje da je izjava diplomate o bombardovanju SRJ prva takva izjava jednog američkog ambasadora, koja će, kako kaže, izazvati buru nezadovoljstva "kod veoma snažne i bučne gomile američkih intervencionista koji tvrde da su rakete nabolji američki ambasadori".

"Izjava ambasadora Hila može da predstavlja suštinsku prekretnicu u američkom razumevanju i odnosu prema bombardovanju Srbije, tada Jugoslavije i tu priliku koja se sada ukazuje, čini se, ne bismo smeli da propustimo. Reči američkog ambasadora predstavljaju ne samo njegovo mišljenje, nego mišljenje Stejt departmenta i možda Bele kuće, ali i da su samo njegovo lično mišljenje, ono obavezuje američku administraciju", napisao je Bisenić u svom autorskom tekstu za Tanjug.

Pre nego što se prebrzo zaključi da su reči samo reči i da one ne mogu da zamene dane pod bombama, kaže Bisenić, potrebno je zastati i ponovo analizirati šta je ambasador Hil poručio i može li da se smatra da njegove reči predstavljaju bar blagu formu izvinjenja Srbiji za bombardovanje 1999.

Bisenić ukazuje na to da je Hil juče povodom bombardovanja izjavio da je naučio da diplomatija ponekad ima promašaje, dok je prošle godine prilikom obilsaka bombardovanog dela zgrade RTS rekao da ne želi da preispituje 1999. preporučujući da se Srbi "sete" ko je tada vodio Srbiju i šta je ta osoba radila drugim narodima na Balkanu, izražavajući žaljenje zbog nastradalih i gubitaka.

Bisenić smatra da jučerašnja izjava sarži "samo jedno dodatno preciziranje", ali da ono otvara nove mogućnosti za dalje dograđivanje stavove američke i srpske strane o tome šta je doista dovelo do 24. marta 1999. i događaja koji je fundamentalno preokrenuo istoriju američko – srpskih odnosa.

"Čini se da je ambasadoru Hilu jasno da, kada je reč o srpskom razumevanju tih uzroka, nema gotovo nikakvih šansi da bude prihvaćena američka i NATO verzija o „sprečavanju genocida“, bar ne posle Iraka, Libije i Sirije. Zato se ambasador Hil miri s tim i prihvata da srpski narod neće, „niti treba“ da zaboravi to strašno vreme", naveo je Bisenić.

Bisenić kaže da je Hilova ocena da "diplomatija ima promašaje" mesto gde postoji jasna samokritika i smisao prihvatanja odgovornosti.

"Mada prepušta nama da više zamišljamo šta je time hteo da kaže, budući da za promašaje može da bude odgovorna jedna, dve ili sve strane u diplomatskom procesu, na osnovu konteksta izjave i onoga što se događalo 1999. možemo da smatramo da je Hil mislio upravo na svoju zemlju i na svoju diplomatsku misiju iz tog vremena", ističe on.

Hil nije upotrebio konvencionalnu reč “neuspeh”, nego je izabrao precizniju i mnogo težu kvalifikaciju – “promašaj”, ukazuje novinar, objašnjavajući da je neuspeh nešto što je možda imalo dobru zamisao i plan, ali na kraju nije uspelo, a promašaj je promašaj od početka, pa do kraja.

Usled toga, zaključuje Bisenić, otvara se mogućnost da je ovakva ocena u kontekstu cele izjave i karijere ambasadora Hila, zašla u teritoriju boljeg američko – srpskog razumevanja, na kojoj američka noga skorije nije bila.

"Možda se nekome čini da je ovo malo i nedovoljno, da je to tek jedna reč koja može da bude i višesmislena, ali ne treba da se zaboravi da je to prva takva izjava jednog američkog ambasadora, za koju možemo da budemo sigurni da će izazvati buru nezadovoljstva kod veoma snažne i bučne gomile američkih intervencionista koje tvrde da su rakete nabolji američki ambasadori. Ova reč otvara vrata dugog hodnika kroz koji srpska i američka strana treba da prođu kako bi dostigla i povratila međusobno razumevanje koje je postojalo tokom cele duge istorije diplomatskih odnosa, ne ono koje se završava samo sa značajnim ličnostima te istorije, u formi nakinđurenih vašarskih drangulija, nego obnavljanjem prave ekonomske, privredne, kulturne, vojne saradnje kakva je postojala decenijama. Za ovo potrebna je promena i u američkom mišljenju, ali naročito u srpskoj percepciji bombardovanja 1999", piše Bisenić.

Ambasador Hil sa svoje strane učinio je prvi korak i on ne treba da bude zanemaren i ignorisan, zaključuje Bisenić i ocenjuje da Srbija sa svoje strane treba da pomogne u evoluciji i dogradnji ovog američkog mišljenja, za početak tako što će na pravi način da sasluša, razume i vrednuje ovu izjavu ambasadora Hila.

"Ne računamo tu ni na kakvu pristrastnost, već na lični kredibilitet kojim raspolaže Kristofer Hil pred licem srpske javnosti. On je sigurno poslednji američki diplomata u Stejt departmentu koji pripada „zlatnoj žici“ američkih beogradskih diplomata koju je započeo Hamilton Fiš Armstrong, a konačno oblikovao Džordž Kenan kao američki ambasador u Beogradu od 1961 –1963. i ne bismo bili potpuno iskreni, ako ne kažemo da bismo voleli da se ta linija nastavi i posle ambasadora Hila", kazao je novinar.

Podseća da je Hil 1961, kao osmogodišnjak pohađao Internacionalnu školu u Beogradu, a otac mu je bio Kenanov diplomata, a da je svoje diplomatsko „krštenje“ doživeo je u Beogradu 1978. sa još jednim „Kenanovcem“, ambasadorom, a kasnijim državnim sekretarom, Lorensom Iglbergerom koga naziva svojim „prvim mentorom“.

Devedesetih, nastavlja Bisenić, Hil je bio ambasador u Makedoniji i učesnik svih američkih diplomatskih inicijativa do Rambujea 1999, a do danas je sakupio je 7 ambasadorskih položaja.

Da bismo bolje shvatili zašto je ovde i zašto na ovaj način ispoljava razumevanje prema srpskim osećanjima, kaže Bisenić, mogu da nam pomognu ocene koje je o njemu izrekao „Vašington post“ 2012. godine:

"Hil je oprezan u pogledu upotrebe vojnog pritiska i smatra da je važno pronaći finansijske poluge koje „stvarno privuku pažnju rukovodstva“ umesto jednostavnog uvođenja ekonomskih sankcija koje su štetne za siromašne u zemlji. Hil je stekao iskustvo iz svog rada na Kosovu, u Severnoj Koreji i Makedoniji. Rekao je da razume složenost etno-religioznih politike. „Ne možete odmahnuti rukom (i zahtevati): 'Uradi ovo, uradi ono'“, smatra Hil. Umesto toga, on naglašava rešavanje lokalnih problema."

On podseća i na anegdotu iz Hilovog privatnog života kada je svom vozaču Radetu, koji nije mogao da otvori vrata posavetovao da "proba nešto drugo" i da postoji razlog zašto vrata ne funkcionišu, ukazujući da Srbija danas treba da razmotri taj savet.

"Dakle, posle 60 godina, za razliku od Radeta, iskoristimo drugu šansu i budimo otvoreni za savete sada već odraslog Kristofera Hila i 'pokušajmo nešto drugo'", poručuje Bisenić.