Bisljimi: Kosovo nikada nije postiglo sporazum o ZSO sa Srbijom, već o normalizaciji odnosa

Zamenik premijera Kosova u tehničkom mandatu i glavni pregovarač u dijalogu sa Srbijom Besnik Bisljimi izjavio je da Kosovo nije imalo koristi od dosadašnjih sporazuma postignutih uz posredovanje Brisela. Bisljimi smatra da je Evropska unija bila pristrasna i da je favorizovala Srbiju, prenosi Dojče vele.

Govoreći na panelu „Više Evrope za snažniju Evropu“ u Ahenu, Bisljimi je rekao da u dijalogu nisu učestvovali gradovi, već države — Kosovo i Srbija, te da su ciljevi tog procesa bili potpuna normalizacija odnosa i sprovođenje ranije postignutih dogovora.

Na pitanje da li se dijalog sveo samo na formiranje Zajednice srpskih opština, Bisljimi je rekao da je to narativ Srbije koja, kaže, „želi da svede Osnovni sporazum iz Brisela, odnosno Ohridski sporazum, samo na pitanje Zajednice“.

Naveo je da se u tom sporazumu nijednim članom izričito ne pominje ZSO, već obaveza strana da sprovedu prethodne sporazume. Takođe je rekao da je i EU konstatovala da je spisak neispunjenih obaveza Srbije duplo duži nego onaj Kosova.

Naveo je primere kao što su neukidanje paralelnih struktura, blokada članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, pitanje katastarske dokumentacije, upravljanje granicom i problemi u energetskom sektoru.

Bisljimi smatra da je Evropska unija bila pristrasna i da je favorizovala Srbiju jer je ona smatrana jačim partnerom u procesu, s obzirom na to da ima status kandidata za članstvo u EU i potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Prema njegovim rečima, EU je pokušala da izbalansira situaciju dodatnim ustupcima Srbiji i vršenjem pritiska na Kosovo.

„Nadamo se da će nova struktura unutar EU promeniti taj narativ i staviti obe strane u ravnopravan položaj“, rekao je Bisljimi.

Bisljimi je rekao i da je konfuzija oko ZSO rezultat nepoznavanja detalja, te da radna grupa, koju su činili pripadnici srpske zajednice i koja je trebalo da predloži nacrt statuta Zajednice, nije predala nijedan dokument do 2024. godine, iako joj je taj zadatak poveren još 2013.

Na pitanje da li je potreban kompromis, Bisljimi je rekao da Kosovo nikada nije postiglo sporazum o ZSO sa Srbijom, već o normalizaciji odnosa, u kojem je svaka strana imala svoje zahteve. Srbija je tražila Zajednicu, garanciju da KBS neće ići na sever bez dogovora s Kforom i otvaranje pristupnih pregovora sa EU. Prema njegovim rečima, Srbija je dve trećine svojih zahteva ostvarila u prvih pet nedelja, dok Kosovo nije dobilo ništa — ni prestanak blokade na evropskom putu, ni gašenje paralelnih struktura. Naprotiv, Srbija je, tvrdi Bisljimi, otvorila i nove strukture i nastavila kampanju protiv priznanja Kosova.

On je dodao da Kosovo ne okleva da informiše EU o svojim obavezama, sprovedenim merama i napretku u integraciji manjina, uključujući srpsku zajednicu. Kao kontraprimere, istakao je nepostojanje prava Albanaca u „preševskoj dolini“, gde, kako je naveo, „ni jedan Albanac nije zaposlen u policiji, iako čine preko 90 odsto stanovništva“.