Dautović: Damasku ne treba glavobolja zbog Kosova, osim ako ne dobiju nešto veliko od Zapada

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da nove vlasti u Damasku imaju mnogo preča posla od toga da se bave time hoće li priznati Kosovo ili ne, a to pitanje, kako smatra, moglo bi da se otvori jedino ukoliko zapadne zemlje budu rešile da u njega investiraju tako što bi Damasku poudile nešto prilično veliko, u vidu znatne finansijske pomoći ili ukoliko bi EU i SAD uslovili skidanje sankcija Siriji priznanjem Kosova.

Dautović ocenjuje da je stav bivšeg kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, da se padom režima Bašara el Asada Kosovu otvaraju mogućnosti za nova priznanja, prilično optimističan i da ne misli da će doći do nekog podsticaja Damaska da prizna Kosovo.

Kao važan faktor, Dautović ističe to što Damask ima još veći problem nego što ga Srbija ima sa Kosovom koje je samoproglasilo nezavisnost, a za šta je Međunarodni sud pravde utvrdio da nije u sukobu sa međunarodnim pravom jer je već bilo situacija da nove države nastaju iz starih.

„Damask ima Golansku visoravan, a sada i zonu južno i zapadno od Damaska, grad Kunejtra, koji je Izrael okupirao u poslednje dve nedelje. Imaju teritorije koje je Izrael ne samo okupirao, nego i anektirao, što je vrhunsko kršenje međunarodnog prava. Dakle, sve i ako možete da dobijete nove države od starih država, ne možete da anektirate teritorije tuđih država svojoj, a što je Izrael uradio 1980. sa Golanskom visoravni“, navodi naš sagovornik.

Dautović ukazuje i da su nove vlasti u Damasku praktično zadržale čitavu administraciju i da Ministarstvo spoljnih poslova  koje je funkcionisalo pod Asadom i dalje funkcioniše.

„Drugačiji je manadžment, ali je firma ista. Diplomate širom sveta u sirijskim ambasadama nisu sačekale ni 24 sata da istaknu nove zastave Sirije i da skinu asadovske. U suštini birokratski i ekspertski aparat tih institucija i dalje ostaje i oni će vrlo jasno dati svoje nepristrasno mišljenje - budemo li priznali Kosovo, koje je prilično mutan slučaj u međunarodnim odnosima, daćemo za pravo izraelskoj aneksiji Golanske visoravni“, ocenjuje Dautović.

On podseća da je Izrael priznao nezavisno Kosovo, a Kosovo Izrael i Jerusalim za njegovu prestonicu 2020. u sklopu Vašingtonskog sporazuma, čime se, kako kaže, Kosovo svrstalo na suprotnu stranu od većine muslimanskih zemalja koje su ga pre toga priznale.

„To je bila jedna prevrtljiva igra Prištine, što je sasvim uobičajeno u međunarodnim odnosima, da prvo lobirate za muslimansku podršku svoje nezavisnosti, a da 12 godina kasnije priznajete zemlju koja je najveći trn u oku muslimanske populacije, a to je Izrael sa sve Jerusalimom kao prestonicom. U tom smislu priznavanje Kosova od strane Sirije moglo bi direktno da dovede do optužbi da novi režim u Damasku radi u korist Izraela, Zapada i američkih saveznika, a ta glavobolja im ne treba, osim ukoliko neće dobiti nešto jako bitno poput skidanja sankcija“, mišljenja je Dautović.

Hodžaj je povodom promene vlasti u Siriji ocenio da je to strateška prilika za Kosovo da se prevaziđe iranski uticaj i u Libanu i Iraku, ali Dautović navodi da i Liban, Irak i Iran imaju iste probleme koje i Sirija, samo pojačane za još neku magnitudu, jer određene provincije žele da se otcepe i pripoje drugim državama.

„Iran ima Južni Azerbejdžan koji bi možda želeo da se pripoji državi Azerbejdžan i pokrajine Balučistan i Kuzistan, koji je naseljen Arapima. I Iran i Irak i Sirija imaju kurdske zone koje bi vrlo rado da se otcepe ili da ostvare neku autonomiju. Liban takođe, a on je, inače, paralizovan zbog svojh unutrašnjih političkih struktura i ne može da donese odluku povodom bilo čega. Ne mogu da izaberu predsednika već dve godine. U tom smislu, mislim da je ocena bivšeg kosovskog ministra spoljnih poslova vrlo optimistična iz njihove perspektive, ali ne vidim nikakve osnove da se desi to o čemu govori, pogotovo što Srbija uživa značajno prisustvo i dobre veze u svim ovim zemljama“, ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, takođe je siguran da su ambasadori Srbije daleko upućeniji i da imaju daleko više kontakata nego potencijalni kosovski emisari.