Dijalog sa Beogradom deo izbornog programa opozicionih stranaka, ne i Samoopredeljenja

Tri velike albanske partije koje su u prethodnom mandatu bile u opoziciji, DSK, DPK i ABK, uključile su dijalog sa Srbijom u svoj izborni program i navele obaveze u vezi sa do sada postignutim sporazumima i rezultatima koje očekuju od procesa, dok se to pitanje ne nalazi jedino u programu Pokreta Samoopredeljenje, piše Koha.

Za dve od četiri godine koliko je Pokret Samoopredeljenje bio na čelu vlade, pa i tokom 2025. godine, sastanci na visokom nivou su izostali, dok su se razgovori uglavnom odvijali na nivou glavnih pregovarača.

Za razliku od Samoopredeljenja, dijalog sa Srbijom je uključen u program Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova.

DPK je obećala koordiniran, pravedan i održiv proces. Prema programu stranke, dijalog sa Srbijom je složen test koji zahteva razboritost, unutrašnje jedinstvo i punu koordinaciju sa strateškim saveznicima.

„Vlada DPK će razvijati dijalog u bliskoj koordinaciji sa SAD i EU, štititi suverenitet i ustavni poredak Kosova, težiti održivim i međunarodno primenjivim sporazumima. Nijedan proces dijaloga neće se razvijati na štetu državnog interesa“, navodi se u programu.

DSK je u programu izrazio svoju posvećenost da neće sprovoditi sporazume o dijalogu, koji mogu biti neustavni.

„DSK se obavezuje da će poštovati međunarodne obaveze, u potpunosti u skladu s ustavnim poretkom republike, teritorijalnim suverenitetom i unitarnim karakterom države Kosovo. Svaki unutrašnji organizacijski aranžman Kosova imaće za vlasnika procesa Vladu Kosova, a kao vodič u procesu mora imati samo Ustav. Sporazumi koje krše Ustav, nisu ni priznati ni prihvaćeni od strane Demokratskog saveza Kosova“, navodi se u programu.

Prema DSK, dijalog sa Srbijom treba da se završi međusobnim priznanjem.

„U svakoj fazi dijaloga, stav DSK je nepokolebljiv, međusobno priznanje je konačni cilj, teritorijalni i ustavni integritet Kosova nije predmet pregovora i svaki sporazum treba da ojača međunarodni subjektivitet Kosova, a ne da ga oslabi“, dodaje se.

ABK je u programu obećala da će implementirati sve sporazume.

„Konačni sporazum s međusobnim priznanjem uspostavio bi trajni mir u ovom delu Evrope. Kosovo će ispuniti svoje obaveze u saradnji sa saveznicima, posebno SAD i EU, s jedinim ciljem međusobnog priznanja. Članstvo u svim evroatlantskim strukturama nije samo pravo, već i obaveza ove generacije. Moramo uraditi svoj domaći zadatak, u ovom mandatu će biti usmereno na sprovođenje obaveza Kosova prema procesu integracije“, navodi se u programu stranke.

Plan ABK predviđa aktivno učešće „u formalizovanom političkom dijalogu u Briselu“.

„Saradnja s prestižnim univerzitetima i subjektima poznatim po ponudi ekonomskih i pregovaračkih programa, s ciljem nepristrasne i stručne procene dostignuća i izazova u implementaciji dosadašnjih sporazuma, kako tehničkih tako i sveobuhvatnih“, navodi se u programu ABK.

Njomza Arifi, koja vodi Grupu za političke i pravne studije, kaže da će stranka koja bude vodila vladu biti pod pritiskom da implementira sve sporazume i nastavi sastanke na visokom nivou.

„Povratak za pregovarački sto sa Srbijom biće svojevrsna obaveza za Kosovo jer smo zatražili i obavezali se na sprovođenje Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa, a i EU i međunarodni saveznici očekuju da će se buduća vlada na Kosovu odmah uključiti u proces dijaloga i to s konkretnim rezultatima“, rekla je.

Prema njenim rečima, nedostatak rezultata u procesu dijaloga ove godine povezan je s političkom situacijom na Kosovu i protestima praćenim tenzijama u Srbiji.

„Kada nedostaje donošenje odluka, posebno političkih, onda je vrlo teško govoriti o konkretnim rezultatima. U takvim procesima, koji su vrlo složeni i zahtevaju političku volju ne samo od vlade, već možda i širi konsenzus među strankama koji nadilazi stranačke interese, jer smatramo da je proces dijaloga proces od nacionalnog značaja za Kosovo“, izjavila je Arifi.