Vjosa Osmani i predizborna kampanja: Da li je neutralna ili se svrstala uz Samoopredeljenje?

Izvor: Facebook/Albin Kurti

Još kada je odredila datum za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora kosovska predsednica Vjosa Osmani suočila se sa optužbama da sledi želje Aljbina Kurtija, a kako kampanja odmiče neke njene postupke opozicija čita kao neskrivenu podršku Samoopredeljenju. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da Osmani pojedinim potezima može deo birača da pogura ka Kurtijevoj partiji, a kao njen motiv da indirektno pomogne toj stranci, vide to što želi još jedan mandat na mestu predsednika.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ustav Kosova nalaže da nakon izbora predsednik Kosova ne može da obavlja nijednu stranačku funkciju. Osmani je to ispoštovala i po stupanju na dužnost 2021. godine povukla se sa čela liste Gudžo koju je i osnovala.

Sada, nepuna tri meseca pre kraja njenog mandata, članovi opozicionih stranaka nazivaju je produženom rukom premijera Kosova u tehničkom mandatu i lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, pa i oruđem u njegovim rukama.

Poslednji potez Osmani koji je protumačen kao njeno učešće u kampanji je najavljeni prijem za predstavnike dijaspore 26. decembra, dva dana uoči izbora.

Prema oceni člana Demokratske partije Kosova Džavita Haljitija, Osmani ovim dovodi u pitanje poštovanje njene ustavne uloge.

„Postavlja se pitanje zašto se ovakvi susreti organizuju baš sada, u vreme izborne kampanje, praktično pred same izbore. Predsednice, igrajte svoju ustavnu ulogu“, poručio je Haljiti.

I funkcioner Demokratskog saveza Kosova Bajram Gecaj zamerio je što se ovaj događaj organizuje dva dana pred izbore, navodeći da je i „vrapcima na grani“ jasna prava svrha tog događaja, koji je kako smatra, trebalo da bude organizovan ili ranije ili nakon izbora.

Prema njegovom mišljenju, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti je osim pravosuđa, uspeo da pod potpunu kontrolu stavi i ostale stubove vlasti.

„Institucije koje bi trebalo da služe građanima i demokratiji postale su oruđe u njegovim rukama“, naveo je Gecaj, zamerajući Osmani i to što je posetila novog gradonačelnika Južne Mitrovice Fatona Pecija, koji je bio kandidat Samoopredeljenja.

Kritike zbog posete Peciju Osmani je dobila i od analitičara Šenola Muharemija, po kome je tim gestom pokazala pristrasnost.

Iz kabineta predsednice, međutim, takve tvrdnje smatraju tendencioznim, jer je Osmani, kako su istakli, posetila i opštine u kojima su na vlasti druge stranke.

Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenio je za Kosovo onlajn da predsednica Kosova Vjosa Osmani u u 99,9 odsto odluka zauzima stranu Samoopredeljenja, što je, kaže, razumljivo jer cilja na još jedan mandat, a zna da bez podrške premijera Aljbina Kurtija nema nikakve šanse.

O poruci Osmani koju je poslala posetom Južnoj Mitrovici i gradonačelniku Fatonu Peciju čim je stupio na dužnost, Muhadžiri kaže da je to potpuno u skladu sa onim što se događalo tokom izbora jer je Kurti bio 100 odsto fokusiran na kampanju Pecija i pobedu u Južnoj Mitrovici.

„Mislim da je to bila velika podrška i za gospodina Pecija i za gospodina Kurtija, ali i generalno oko cele ideje o vladinom i Kurtijevom fokusu na Mitrovicu i na severu i jugu“, ocenjuje Muhadžiri.

„Osmani gubi saveznike“

Prema mišljenju ovog analitičara, Osmani je svoje političke stavove i ideje trasirala sa Samoopredeljenjem, a poslednja odluka koja govori u prilog tome da ona zauzima stranu Samoopredeljenja bila je, kaže, određivanje datuma izbora.
Sve druge stranke, podseća Muhadžiri, bile su protiv 28. decembra kao termina za izbore, jer on nije ni logičan, dok je samo Samoopredeljenje bilo za 28. i Osmani je odlučila da izbori budu tog dana.

„Ali to je razumljivo jer ona želi novi mandat i zna da ne može ni da sanja o dobijanju novog predsedničkog mandata ako nema podršku gospodina Kurtija. Problem je, međutim, što se situacija promenila u odnosu na 2021. godinu kada je gospodin Kurti imao 50 odsto glasova. Tada je bilo mnogo lakše jer su to mogli sami da urade. Sada nije verovatno da će ona ponovo tako lako postati predsednica i potrebna joj je koalicija sa drugim strankama. Ali sa ovim pristupom ona gubi saveznike jer ne mislim da će DSK ili DPK tako lako glasati za novi mandat predsednice Osmani“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, to znači da će u aprilu biti još jedna velika kriza na kosovskoj političkoj sceni i najverovatnije će se ići na nove izbore. Jaz između stranaka je, kaže, ogroman zbog čega ne misli da će biti dogovora oko izbora predsednika.

„Za militantne birače Kurti i Osmani jedan tim“

Upitan da li će birači povlačenje sankcija EU Kosovu, o čemu je javnost obavestila Osmani, tumačiti kao uspeh Samoopredeljenja, Muhadžiri kaže da to zavisi od kategorije birača.

„Militantni birači će ovo predstaviti kao zajednički uspeh jer vide Kurtija i Osmani kao jedan tim. Međutim, racionalni birači će znati da je ovo bilo samo ispunjenje zahteva Evropske unije da se sprovede demokratska procedura glasanja na severu sa povratkom srpskih gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu. To je veoma jasno, međutim, sada ćemo ući u rat reinterpretacija i svako će to reinterpretirati kako želi“, ukazuje on.

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković izjavio je za Kosovo onlajn da Vjosa Osmani kao predsednica Kosova formalno ne bi smela da učestvuje u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore, ali da neki njeni postupci predstavljaju vrstu indirektne pomoći Samoopredeljenju, što nije nužno zakonski sporno.

Pomoć iz sive zone

Osmani, kako dodaje Pavković, nije direkno podržala Samoopredeljenje, međutim popularnost poteza koje ona čini prelivaju se na Samoopredeljenje i daju neku vrstu podrške toj stranci, posebno imajući u vidu da su Osmani i Aljbin Kurti, kako kaže, u prethodnih pet godina viđeni kao dvojac koji zajedno upravlja Kosovom.

„Postupci kao što je donošenje priznanja Kosova sa Bahama su nešto što uživa poverenje čitave nacije. Kada tome dodamo sastanak u Južnoj Mitrovici i najavljeni sastanak sa dijasporom dan pred izbore, to definitivno ima uticaj posebno na one birače koji su neopredeljeni ili naginju ka Samoopredeljenju, pa ona može da ih pogura na tu stranu. To je više vrsta indirektne pomoći Samoopredeljenju, neka vrsta sive zone, ali ne nužno zakonski sporno“, ističe Pavković.

Govoreći o tome koliki je u ovom momentu uticaj Vjose Osmani na birače naš sagovornik kaže da je ona na visokoj poziciji, koja je nakon premijera najbitnija na Kosovu, dok s druge strane svojim obrazovanjem i kontaktima koji pre svega dolaze sa Zapada donosi vrstu balansa između nje i Kurtija koji je često rigidan politički igrač.

Ističe i da Osmani ima dobre odnose u Vašingtonu i Briselu i da je tokom ove godine imala dosta poseta i EU i SAD.

„Jedna od poslednjih poseta Briselu donela je povlačenje sankcija nakon njenih sastanaka sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije i Kajom Kalas, visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost EU. Kroz ulogu predsednika i kroz obezbeđivanje nekih značajnih političkih odluka, kao što je priznanje Bahama ili ukidanje sankcija, ona definitivno doprinosi nekoj vrsti pozitivne slike Kosova, a to se indirektno posmatra i kao rezultat Samoopredeljenja koje je i dalje formalno na vlasti“, ocenjuje Pavković.