Diplomate: Dobro je što se borba za Kosovo seli u Savet bezbednosti UN

Održavanje Sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, odnosno o uredbi Centralne banke Kosova kojom se zabranjuje dinar na Kosovu, značajno je za srpsku stranu i dobro je što se borba za Kosovo seli u Savet bezbednosti, ali neizvesno je da li će to imati uticaja na Aljbina Kurtija da odustane od odluke da ukine dinar na Kosovu, ocena je sagovornika Kurira.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija sutra tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, te poručio da je napisao i pismo povodom situacije. To pismo će, kako je najavio, poslati predstavnicima članica Evropske unije, institucijama EU, predsednicima i premijerima članica Saveta bezbednosti, uključujući Rusiju i Kinu koje su, kako je rekao, u internim konsultacijama već obaveštene koliko je Beograd zabrinut.

Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović za Kurir ocenjuje da mere koje su preduzete i koje preduzimaju državni vrh i srpska diplomatija imaju značaja i uticaja na ukupnu situaciju.

"Svi važni međunarodni faktori sada su upućeni s najvišeg mesta u Srbiji o jednoj gotovo dramatičnoj situaciji koja je ugrozila status i egzistenciju srpskog naroda na Kosovu. Veoma je značajno da svi ti faktori uvide da je situacija krajnje zategnuta i da preti opasnim humanitarnim i bezbednosnim posledicama. Dakle, to je značajno samo po sebi, bez obzira na to šta će koja od tih zemalja, čija su rukovodstva sada upoznata, preduzeti konkretno", ističe Jovanović.

Dodaje da je to značajno i zato što obaveštava te faktore da je ovo pitanje od najvišeg mogućeg značaja i da, po oceni Srbije, situacija zahteva reagovanje najodgovornijeg organa u svetu zaduženog za mir i bezbednost.

"Značajno je i kako će se po pitanju zahteva državnog rukovodstva Srbije ponašati Rusija i Kina kao stalne članice Saveta bezbednosti i strateški partneri Srbije. Smatram da će obe zemlje, shodno tradiciji prijateljskih odnosa i njihovoj principijelnoj politici, podržati inicijativu srpskog predsednika. Od raznih drugih momenata zavisi kada će se ta inicijativa realizovati, jer nije realno da očekujemo podršku nekih zapadnih zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti koje su doprinele oduzimanju dela srpske državne teritorije", ukazuje Jovanović.

I bivši ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović napominje da je dobro da se ovo pitanje pokrene i na nivou Saveta bezbednosti, "na najvišem političkom nivou koji se tiče celog sveta".

"Međutim, iskustvo nas uči da nema velikog izgleda da Priština samo zbog toga promeni stav jer i ovo što sada radi ne radi na svoju ruku, već u dosluhu sa onima koji je podržavaju. To su suviše ozbiljni potezi da bi oni to mogli sami. Plašim se da je ovo posledica jedne generalne saglasnosti prištinskih sponzora da stvari idu u tom pravcu - proterivanju svih elemenata države Srbije na tom prostoru", smatra Božinović.

Dodaje da će u Savetu bezbednosti biti diskusija u kojoj će se, ako do nje dođe, ispucavati poznata stanovišta i argumenti jer, kako ukazuje, znamo šta možemo da očekujemo od Velike Britanije, Francuske ili SAD.

"I Savet bezbednosti je kompromitovan odnosom velikih sila u tom organu i završava se na međusobnim blokadama, što smo mogli da vidimo i po pitanju drugih velikih događaja u svetu", konstatovao je Božinović.