Đurić u Trstu: Srbija deo rešenja za probleme u regionu, ali i Evropi

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je, povodom učešća na obeležavanju 30 godina od osnivanja Izvršnog sekretarijata Centralno-evropske inicijative (CEI) u Trstu, da je Srbija deo rešenja za probleme ne samo u regionu, već i šire u Evropi i sagovornicima ukazao na težinu položaja srpskog naroda na Kosovu.

„U Trstu je bilo pohvalnih i dobrih stavova o Srbiji. Tako se predsednica spoljnopolitičkog odbora italijanskog Senata Stefani Kraksi osvrnula na težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji, pomenula i reči patrijarha Porfirija na ovu temu. Zahvalio samo joj javno i podsetio da italijanski vojnici čuvaju manastir Visoki Dečani više decenija. U razgovorima, koje sam imao, ukazao sam na težinu položaja našeg naroda na Kosovu i Metohiji“, rekao je Đurić novinarima.

Ukazao je da se u Trstu obeležava tri decenije od osnivanja CEI, inicijative koju su na samom kraju Hladnog rata pokrenule Italija, Austrija, Mađarska sa druge strane, i Jugoslavija, odnosno Beograd, kao nesvrstana zemlja.

„U ambijentu Evrope koja je potpuno promenjena moghu da kažem da je više nego ikada, i visse nego pre 30 godina, kada su Budimir Lonccar i Đani de Mikelis pokrenuli CEI, potrebna saradnja. Zbog toga je naš glavni moto učešća bio da je Srbija deo rešenja za probleme i u regionu i šire u Evropi. Srbija ne samo da čini 53 odsto regionalne ekonomije, već je i ključna za stabilnost regiona sa osam zemalja na svojim granicama i životnim interesom da se otvore granice za slobodan protok roba, ljudi i usluga“, podvukao je ministar.

Rekao je da je preneo okupljenim ministrima da je interes Srbije da naš region što je moguće pre postane deo Šengenske zone, zajedničke ekonomske zone.

„Srbija kao deo rešenja ne samo za probleme u regionu, već zemlja koja se dinamičmo razvija, može da doprinese napretku Evrope u jednom teškom vremenu“, podvukao je Đurić.

 Ukazao je da je ova platforma i zbog blizine Trsta, koji je jedna od luka na koje može da računa Srbija, važna zbog čega je Beograd zainteresovan za revitaliaziju i modernizaciju saobraćajnih veza.

Najavio je da će popodne otvoriti jendu izložbu koja govori o činjenici da je na području Srbije rođeno 18 rimskih imperatora i da time treba podsetiti Italijane na istorijske veze.

„Nakon kratkog susreta sa italijanskim kolegom Antonijom Tajanijem potvrdilo se da je Italija za Srbiju jedan od najpouzdanijih partnera u EU i zemlja koja ima razumevanje za nas i kada je reč o našim najosetljivijim temama“, naglasio je on.

Đuriž je istakao da će se boriti da se glas Srbije čuje, da bude predstvaljena i doživljena kao ono što jeste, a to je zemlja sa velikim potencijalima, i ključni deo odgovora na pitanje kako Evropa da postane deo uspeha.

„Bez Srbije, sa svim našim vrlinama i manama, to nije moguće“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Govoreći na panelu „Podsticanje duha Centralnoevropske inicijative: bliži u regionu, snažniji u Evropi“, Đurić je istakao istorijski značaj CEI i hrabrost njenih osnivača.

„Kada pogledamo početke CEI, vidimo koliko je bilo hrabro u vreme gvozdene zavese pružiti ruku saradnje i graditi mostove. Danas nam je takav pristup potrebniji nego ikada“, rekao je Đurić.

On je naglasio da su inicijative poput CEI važne za približavanje regiona Evropskoj uniji, ocenjujući da je činjenica da Zapadni Balkan još nije integrisan u EU problem i za region i za samu Uniju.

„Iskreno govoreći, smatram da je svojevrsna sramota i za naše vlade i za Evropu u celini to što ovaj region još nije integrisan u Evropsku uniju“, naveo je šef srpske diplomatije.

Đurić je poručio da Srbija, kao najveća ekonomija regiona, ostaje posvećena članstvu u EU i svesna je teških političkih odluka i reformi koje su pred njom.

Kao prioritete za ovu godinu izdvojio je očuvanje mira i stabilnosti, kao i nastavak ekonomskog razvoja.

Ukazao je i na značaj infrastrukturnog povezivanja, navodeći kao primer unapređenje železničke veze od Beograda ka Trstu, preko Hrvatske i Slovenije.

Govoreći o ubrzanju evropskih integracija, Đurić je ocenio da bi konkretniji koraci, poput slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, doneli vidljive rezultate.

„Uključivanje regiona Zapadnog Balkana u šengenski prostor donelo bi brojne koristi, uključujući i unapređenje međuetničkih odnosa i smanjenje tenzija“, rekao je Đurić.

On je zahvalio Italiji na podršci, uključujući zaštitu srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa, posebno manastira Visoki Dečani.

Đurić je zaključio da CEI predstavlja važnu platformu za saradnju, međusobno razumevanje i očuvanje raznolikosti nacionalnih identiteta u regionu.

Na panelu su učestvovali i visoki zvaničnici iz Rumunije, Ukrajine, Moldavije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.