Kakav značaj danas ima Centralno-evropska inicijativa?

Regionalni međuvladin forum osnovan nakon pada Berlinskog zida, Centralno-evropska inicijativa, i posle gotovo četiri decenije postojanja ostao je fokusiran na regionalnu saradnju i evrointegracije svojih članica. U međuvremenu su osnivane inicijative sa sličnim ciljevima, a sagovornici Kosovo onlajna različito gledaju na to da li je time uloga CEI izbledela. Prema jednima, CEI nije za „staro gvožđe“, tim pre što okuplja mnogo više članica od drugih, dok ima i mišljenja, da makar za zemlje našeg regiona, primat ima Berlinski proces.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Od 16 članica CEI, izvan EU i dalje su njih sedam: Albanija, BiH, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina, dok su devet članice EU: Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Italija, Poljska, Slovačka, Slovenija i Rumunija, koja će predsedavanje CEI zvanično započeti 1. januara 2026.

Rumunija je juče preuzela predsedavanje od Srbije, na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica u Beogradu. Domaćin skupa, srpski šef diplomatije Marko Đurić izjavio je da je CEI platforma za dijalog, podršku i međusobno učenje jer okuplja zemlje članice EU, ali i one koje to još nisu.

Srbija je tokom predsedavanja, kako je rekao, nastojala jačanju veza među članicama. Jačanje infrastrukture u oblasti energetike i digitalizacije najbolji je način, naveo je Đurić, za povećanje privrednog rasta i zbližavanje građana i u tom kontekstu izdvojio inicijativu revitalizacije železničkog koridora Trst-Zagreb-Beograd, vizije koja, prema njegovim rečima, može da postane realnost ako postoji saradnja.

Generalni sekretar CEI Franko Dal Mas naglasio je da je CEI danas jedinstven most za regionalnu saradnju. 

„Moramo izgraditi jasnu i rezultatski orijentisanu viziju usredsređenu na naše zajedničke prioritete: podršku evropskim integracijama Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine i nastavak pružanja pomoći Ukrajini u suočavanju sa tekućom agresijom. Naš zadatak je da ojačamo poverenje građana u institucije, unapredimo povezanost i investiramo u otporniju i bolje pripremljenu generaciju“, rekao je on.

Bivši srpski diplomata Zoran Milivojević izjavio je za Kosovo onlajn da je Centralno-evropska inicijativa (CEI) faktor i mehanizam koji omogućuje da procesi evrointegracija i tranzicija teku brže i efikasnije, sa konkretnim projektima i angažmanima.

Milivojević kaže da je CEI bila među prvim inicijativama osnovanim posle pada Berlinskog zida, na inicijativu Italije i Austrije, da pomogne procese promena i tranzicija nastalih padom Berlinskog zida i nestankom Sovjetskog Saveza.

Upravo je CEI, ističe on, imala ključnu ulogu da se u EU učlani veliki broj država, njih čak deset 2004. godine, bivših članica Varšavskog pakta. 

„CEI i danas ima tu funkciju i predstavlja jedan od mehanizama koji u prvom planu ima regionalnu saradnju zasnovanu na konkretnim projektima koji treba da obezbede infrastrukturu, povoljan ekonomski i tržišni ambijent kako bi se stvorili preduslovi konkurentnosti za brži i lakši ulazak u EU. Ona ima i ulogu da se stvori povoljan politički ambijent imajući u vidu šta je nasleđeno posle pada Berlinskog zida, posebno na Zapadnom Balkanu posle ratova 1990-ih“, rekao je on.

U poređenju sa drugim inicijativama, poput Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, prema oceni Milivojevića CEI ima znatno širi domet jer obuhvata sve zemlje centralne i jugoistočne Evrope, uključujući i Ukrajinu, ali i zbog funkcije koju ima u evrointegracijama.

Prema njegovim rečima, CEI ima veće potencijale u pripremi prostora i terena za lakše pristupanje Evropskoj uniji.

„CEI u tom smislu nema konkurenciju. Takođe, ona deluje kao međunarodna organizacija i u međunarodno-pravnom smislu jer ima i parlamentarnu skupštinu, dok su Berlinski proces i Otvoreni Balkana inicijative zasnovane čisto na volji manjeg kruga država i striktno na projektima koje su vezani za taj opseg, dok dometi CEI idu na ceo prostor EU po principu koncentričnih krugova. Efekti saradnje mogu se manifestovati i prema drugim prostorima, jer inicijativa obuhvata značajan deo tržišta EU i evrozone“, ocenjuje naš sagovornik.

Saradnja zemalja članica CEI, prema njegovim rečima, uvek može da se dodatno unapredi, a pogotovu sada kada se politika proširenja EU vraća na velika vrata i kada dominira geopolitika, odnosno, kada su podudarni interesi zemalja članica inicijative i zemlja koje nisu u EU. To posebno, kako kaže, važi za naš region i za istočnu politiku EU, jer su Ukrajina i Moldavija članice CEI.  

„Sada kada postoji interes EU i za zemlje nečlanice, CEI možda dobije na značaju i dinamici. Njena politika i filozofija postojanja i delovanja potpuno se uklapa u ono što su interesi EU. Baš u ovom kontekstu je važno što je Srbija predsedavala jer je poboljšala svoj kapacitet za pristupne pregovore i otvorila prostor za jačanje regionalne saradnje, koja je inače prioritet njene spoljne politike“, navodi Milivojević, ocenjujući predsedavanje Srbije uspešnim u svakom smislu.

Albanija je predsedavala Centralno-evropskoj inicijativi tokom 2024. godine, a ekonomski stručnjak iz Tirane Eduard Đjokutaj kaže za Kosovo onlajn je CEI izgubila značaj kakav je imala ranije i da je postala manje strateška, a više tehnička. Glavno mesto, smatra on, zauzele su naknadno pokrenute inicijative poput Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana. 

Ipak, Đokutaj kaže da je CEI ugrađena u procese povezane sa projektima Berlinskog procesa i drugim integracionim procesima.

Prema rečima našeg sagovornika, CEI daje prioritet unutrašnjim razvojima, pomaže u desetinama projekata i komplementarna je inicijativa u onim aspektima koje Berlinski proces ne pokriva.

Đokutaj podseća da CEI ne predstavlja samo naš region i da obuhvata i Moldaviju i Ukrajinu.

„CEI je pružila veliku pomoć ovim zemljama da se približe zahtevima vezanim za evropsko tržište, unutrašnjim politikama i pristupu koji ove zemlje treba da imaju procesu integracije. Tokom godina stvoreni su i drugi sporazumi koji su važni u pogledu trgovine i ekonomije, kao što je Cefta koja ima obavezujuću vrednost i razlikuje se od CEI, koji ne donosi sporazume i memorandume, već jednostavno vodi politike i komplementaran je. Naravno, 'težina' CEI se promenila, iako ostaje važna u pristupu vladama naših zemalja“, navodi ovaj ekonomski stručnjak. 

U funkcionisanju CEI, on kao veoma važnu vidi ulogu Italije, kao glavne i kreativne zemlje ove inicijative, koja je želela da zemlje našeg regiona budu blizu nje. 

„Ako pogledamo način na koji naše zemlje pristupaju ovoj organizaciji, razumemo da sama CEI više nije najpoželjnija kao što je to bilo ranije. Ako uzmemo u obzir slučaj Srbije, Beograd se sada fokusira na one vrste sporazuma i one vrste odnosa koji pomažu njenom izvozu jer je Srbija ambiciozna zemlja u pogledu izvoza svojih proizvoda. U tom pogledu, CEI više nema primarnu ulogu. Prioriteti Srbije su sada Berlinski proces i Otvoreni Balkan, za one sporazume koji se u okviru njega nastavljaju, ili bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa Mađarskom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Turskom, Rusijom i drugim zemljama“, kaže Đokutaj. 

On ističe da je CEI uključena u prekogranične projekte, u povećanje administrativnih kapaciteta, modernizaciju unutrašnjih politika zemalja kako bi se prilagodile standardima EU i da utiče i na specifične oblasti kao što su obrazovanje, nauka, energetika...

Prema oceni analitičara iz Skoplja Blagojčeta Atanasovskog, Centralno-evropska inicijativa predstavlja više vid simboličnog povezivanja nego realnu institucionalnu povezanost njenih članica koja može da napravi suštinske reforme u tim zemljama.

On kaže da je CEI imala ulogu u približavanju država koje su bile deo „postkomunističkog lagera“.

„Raspadom Varšavskog pakta sve te države trebalo je regionalno da se povežu kroz tu inicijativu radi njihovog ubrzanja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, crpeći iskustva drugih zemalja članica i da jedna drugoj budu vetar u leđa“, rekao je Atanasovski za Kosovo onlajn. 

CEI je, prema njegovim rečima, slična inicijativama koje su nastale kasnije, kao što su Berlinski proces, Otvoreni Balkan ili Cefta, jer su sve usmerene na regionalno povezivanje zemalja koje još uvek nisu punopravno integrisane u Evropsku uniju.  

„Sa te tačke gledišta, sve te inicijative su bile plemenite i dobrodošle za države, pre svega zbog ukidanja nekih carinskih barijera i povezivanja pre svega u ekonomiji, industriji i privredi, odnosno, zbog pripreme za ono što se naziva evropsko zajedničko tržište. Sve one su jedna vrsta lakmus testa pred eventualno punopravno članstvo svake zemlje iz Istočne i Jugoistočne Evrope koja je postala punopravna članica EU u ovih 30 godina. Ali, mislim da te inicijative ne mogu biti zamena za punopravno članstvo u EU bilo koje države sa prostora Jugoistočne Evrope“, ističe ovaj analitičar. 

On je mišljenja da ne postoji posebna zainteresovanost članica CEI da se međusobna saradnja unapredi, jer, kako ukazuje, svaka država koja postane punopravna članica Evropske unije integriše se u veliko evropsko tržište koje ima više od 500 miliona stanovnika. 

Kada već pripadaju jednom elitnijem klubu, smatra on, političke elite u tim državama nemaju potrebu da svoju institucionalnu, državnu i političku energiju troše u jednoj vrsti labavih ili neformalnih saveza kao što su Cefta ili Otvoreni Balkan.