Donić: Kosovo i Grenland nisu uporedivi, EU previše spora u donošenju odluka

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić izjavio je da situacije po pitanju Kosova i Grenlanda nisu uporedive, jer je to, kako kaže, stvar istorijskog konteksta, te primećuje da se više puta pokazalo da se međunarodno pravo selektivno primenjuje.

„To je pitanje istorijskog konteksta. Kosovo nije baš uporedivo sa Grenlandom iz više razloga. Prvo - kako je Grenland ušao u sastav Kraljevine Danske, kakva je trenutna situacija, relevantnost samih igrača… Sa druge strane, imamo otcepljenje Kosova i trenutni kontekst. Mi govorimo u kontekstu međunarodnog prava, ali više puta je pokazano da je međunarodno pravo selektivno“, objašnjava Donić za Kosovo onlajn.

Na pitanje kakav bi stav Srbija trebalo da zauzme po pitanju Grenlanda i koji su rizici opredeljivanja za Vašington ili Brisel, Donić podseća da se Srbija nalazi na evropskom putu, ali i da su i srpsko-američki odnosi konstantno u usponu.

„Srbija se već dugo nalazi na evropskom putu. S druge strane, Evropska unija je u prethodnih nekoliko godina, svakako u prethodnih 10 godina, pokazala sporost, tromost. To sada dolazi do izražaja, pogotovo kada imamo gotovo ratno stanje, hladnoratovsko, a negde čak i ratno stanje. Tu se vide nedostaci evropskog projekta, koji je veliki mirnodopski projekat, najuspešniji u istoriji, ali ima svoje nedostatke. A, nedostatak je brzina donošenja odluka“, rekao je Donić.

Donić je ukazao da u ovom trenutku postoji potreba za brzim „eksplozivnim“ donošenjem odluka.

„Evropa ima problem, jer mora 27 država da se usaglasi, na ekonomskom nivou. Na nivou odbrane, imamo Nato gde je takođe potrebno usaglašavajne. I to je sve, nažalost, previše sporo“, konstatuje Donić.

Sa druge strane, napomenuo je da su srpsko-američki odnosi i u vreme prvog mandata Donalda Trampa, zatim u vreme mandata Džozefa Bajdena i sada ponovo tokom Trampove administracije u „uzlazu“, podsećajući na snažnu diplomatsku aktivnost, niz poseta i zajedničke projekte.

Uz to, dodaje da je okosnica spoljne politike SAD prema ovom regionu tokom prvog Trampovog mandata bila povećanje ekonomskih odnosa.

„To bi značilo da se povećavaju investicioni projekti i međugranična saradnja, koja ima za cilj da poveća i blagostanje i ekonomsku aktivnost, posle čega bi politički problemi bili lakši za rešavanje, zato što će interesne strane koje su možda sučeljene u tom trenutku biti više ekonomske integrisane. To je američki put“, rekao je Donić.

Komentarišući izjavu bivšeg izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela da bi Srbija trebalo da sledi američki, a ne evropsku put, kaže da je to bila tek jedna izjava, podsećajući na najavu strateškog dijaloga Srbije i SAD.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio dve nove inicijative koje bi trebalo da budu potpisane. Verovatno će posle objavljivanja tih inicijativa biti malo jasnije da li je taj smer promenjen i, ako nije, šta su dodatne tačne na mapi puta razvoja odnosa Srbije i SAD“, rekao je Donić.

Govoreći o razvoju situacije u vezi sa Grenlandom nakon razgovora u Davosu, kaže da je važno da svi shvate da je Trampova oštra retorika njegov „modus operandi“, odnosno da on kreće u pregovore radikalnim izjavama koje su drastično zaoštrene, a onda pregovara o različitim scenarijima.

„I pitanje Grenlnanda je deo tog istog 'modusa'. Prvo smo krenuli sa akvizicijom Grenlanda a završili smo sa onime što je zapravo Amerikancima i važno, što su imaili za vreme Hladnog rata, a imali su i do 10 baza na Grenlandu i da je to ostrvo bilo sastavni deo antisovjetske odbrane u smislu protivvazdušne odbrane, kao i strateških nuklearnih bombardera. To se dešava i sada. Oni hoće da vrate taj nivo odbrane“, rekao je Donić.