Tramp: Samo SAD mogu da zaštite Grenland, nećemo ga zauzimati silom

Američki predsednik Donald Tramp poručio je danas, sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, da poštuje narod Danske i narod Grenlanda, ali da samo SAD mogu da zaštite tu teritoriju, to „parče leda“ kako bi se obezbedila sigurnost. Navodeći da se ta teritorija nalazi na ključnom strateškom mestu, zatražio je hitan početak pregovora o kupovini Grenlanda i najavio da ga SAD neće zauzimati silom.

„Imam veliko poštovanje za narod Grenlanda i za narod Danske, ali svaki saveznik u Nato ima obavezu da može da brani svoju teritoriju, a nijedna država ili grupa država nije u poziciji da može da zaštiti Grenland osim Sjedinjenih Država. Mi smo velika sila, mnogo veća nego što ljudi mogu da shvate, a to su nedavno otkrili u Venecueli“, rekao je Tramp u obraćanju pred svetskim liderima, uz opasku da prvobitno nije planirao da govori o Grenlandu, ali da zna da bi mu to zamerili.

Podsetio je da je tokom Drugog svetskog rata Danska brzo okupirana od Nemačke, dok su SAD zaštitile Grenland.

„Nisu mogli da brane ni sebe ni Grenland, a onda su SAD uskočile. Imali smo obavezu da pošaljenmo vojsku da zaštiti Grenland i zaštitili smo po velikoj ceni. Nemci su pokušali, ali nisu uspeli. Napravili smo baze na Grenlandu, borili se za Dansku, da spasemo taj veliki komad leda i spasili smo Grenland i sprečili neprijatelje da se tu usidre, u zapadnoj hemisferi“, rekao je Tramp, dodajući da bi bez pomoći SAD u Drugom svetsko ratu „svi pričali nemački, a pomalo i japanski“.

Posle rata, kaže, SAD su vratile Grenland Danskoj što je, kako smatra, bila greška.

„Bili smo glupi, ali smo to uradili, vratili smo ga. I kako su sada samo Danci nezahvalni. Naša zemlja i svet su pred opasnošću zbog projektila i naoružanja o kome ne smem ni da govorim. Grenland je ogromna, nenaseljena, nerazvijena teritorija, nezaštićena je, između SAD, Rusije i Kine. Kada smo vratili Grenland situacija je bila drugačija. To je jedini razlog zašto je Grenland važan. Ne treba nam zbog minerala, do kojeg morate da probijete stotine metara leda, nego zarad nacionalne i međunarodne bezbednosti. To ostrvo je deo Severne Amerike, to je naša teritiorija i zato je to u interesu SAD. To je naša politika stotinama godina, da sprečimo tuđine da uđu u našu hemisferu“, rekao je Tramp.

Dodao je da je Grenland sada daleko potrebniji Americi nego posle Drugog svetskog rata.

„Danci su obećali da će potrošiti 200 miliona evra, a potrošili su manje od 1 odsto za Grenland. Nema traga danskom pristusvu na Grenlandu. Poštujem Dansku i njihov narod, ali samo SAD mogu da zaštite tu teritorju, to parče ledam da unapredimo bezbednost, da svet i mi budemo bezbedni. Zato tražim hitne pregovore o kupovini Grenlanda, kao što smo tokom istorije kupili brojne zemlje...Tu nema ništa loše“, naveo je Tramp.

„Ne želim koristiti se silom. SAD žele Grenland, teritoriju koju smo imali, ali koju smo vratili Danskoj ne tako davno nakon što smo pobedili Nemce, Japance, Italijane i druge“, istakao je on.

„Ako dođe do rata velike aktivnosti će se odvijati iznad tog komada leda. Od Danske želimo radi bezbednosti da se izgradi najveća Zlatna kupola koja će braniti i Kanadu“, poručio je Tramp.

On je istakao da Kanada treba da bude zahvalna jer mnogo toga besplatno dobija od SAD.

„Kanada živi zbog SAD“, poručio je premijeru Kandade zbog izjava koje je davao.

„Tražim komad leda, koji može imati ključnu ulogu u zaštiti sveta. To je malo u odnosu na sve što smo davali do sada. Mi ćemo biti uz Nato, ali nisam siguran da li bi bili uz nas da nas neko napadne“, kazao je on.

Tramp je rekao da SAD žele Grenland i da Nato i evropske zemlje imaju izbor.

„Mogu reći da i bismo bili zahvalni, a mogu reći i ne, ali ćemo to upamtiti“, podvukao je on dodajući da snažna i sigurna Amerika znači siguran i snažan Nato.

Tramp je oštro kritikovao Nato, rekavši da su SAD mnogo dale tom vojnom savezu, a gotovo ništa nisu dobile zauzvrat.

„Ne biste imali Nato da nije bilo SAD. Rat u Ukrajini je najbolji primer.  Taj rat nije trebalo ni da izbije, a počeo je nakon što su izbori u SAD bili namešteni, za šta će uskoro biti kažnjeni krivci. Nasledio sam rat Rusije i Ukrajine, koji nije smeo da se dogodi. Znam dobro Putina i kada mi je rekao da mu je Ukrajina zenica njegovog oka, rekao sam mu da to ne čini. Ali rat se dogodio i Bajdenova administracija je dala 300 milijardi dolara Ukrajini“, objasnio je on.

Tramp je kazao da godinu dana radi na završetku tog rata, podsećajući da je okončao osam dugih ratova.

S tim u vezi naveo je sukob Indije i Pakistana, ali i Azerbejdžana i Jermenije, za koji mu je Putin, kako je preneo, rekao da nije mogao da ga reši deset godina.

„Ulažući novac u Ukrajinu mi smo dobili to da ljudi ne cene što činimo. A tu govorim o Nato i Evropi. Oni moraju da rade na okončanju rata u Ukrajini, ne mi, jer smo mi daleko“, rekao je Tramp.

Američki predsednik podsetio je da je kada je došao prvi put na vlast tražio od članica Nato da izdvajaju dva odsto BDP-a na odbranu, i da većina to nije plaćala.

„SAD su plaćale 100 odsto za Nato i zaustavio sam to, pa sam postigao da se izdvajanja podignu na pet odsto BDP-a. Nisu plaćali dva odsto, a sada imaju pet procenata koje plaćaju. Ništa nismo dobili od Natoa, a zaštitili smo Evropu od Sovjetskog saveza i Rusije. Sada želimo dobiti Grenland jer ako nemate vlasništvo ne možete ga pravno braniti“, podvukao je on.

Istakao je da SAD nikada nisu ništa tražile od Natoa, i rekao da verovatno nikada ništa ne bi ni dobili.

Tramo je rekao da je vojska SAD sada najsnažnija, navodeći da su brodovi koje ima sada 100 puta snažniji od onih koji su imali u Drugom svetskom ratu.

Kada je reč o Ukrajini kazao je da je prošle nedelje video da je poginuo 31 vojnik, i da to krvoproliće mora biti zaustavljeno.

„Zaustavljanje tog rata neće ništa pomoću SAD, ali se radi o mladim ljudima. Želim da zaustavim ovaj najgori rat od Drugog svetskog rata. Putin želi sporazum, i radim na tome. Danas ću se sastati sa Zelenskim. Moraju obustaviti taj rat jer previše ljudi gine bespotrebno“, rekao je Tramp.

On je kazao da, kada je govorio o zaustavljanju tog rata, sve dok nije pomenuo Grenland, bio nazivan „taticom“ od Nato i evropskih zemalja, a sada je postao najgori.

Najavio je dalja ulaganja u namensku industriju istakavši da će obustaviti odbrambenoj industriji da ostvaruje profit od deonica, već će tražiti da ulaže u nove fabrike, nove avione.

Američki predsednik je istakao i da obožava Evropu i da želi da napreduje, ali ona ne ide u dobrom smeru.

„Obožavam Evropu i želim da prosperira, ali Evropa ne ide u dobrom smeru“, naglasio je Tramp.

Kazao je da više od decenije u Vašingtonu bilo opšte poznato da se samo uz državnu potrošnju ne može podsticati ekonomski razvoj, a tako je razmišljala i Evropa koja je pokušala da zameni prljavu industriju zelenom, kao i u energiji, što je, konstatovao, velika prevara.

„Propustili su iskoristiti potencijal i ostvariti rezultate, te su imali i probleme sa suverenošću uz najveći talas migracije u istoriji čovečanstva. Mnogi delovi našeg sveta se uništavaju, a mnogi lideri ne shvataju šta se dešava“, rekao je Tramp.

On je ukazao da su stručnjaci predviđali da će njegov model propasti i podstaći inflaciju, ali se, podvukao je, njegov plan pokazao suprotnim.

„Za godinu dana uspeli smo da se transformišemo kao što SAD odavno nisu to uradile. Umesto da zatvaramo energetska postrojenja mi ih otvaramo, umesto da gradimo nove vetro-elektrane mi ih rušimo. Dajemo otkaze u našoj birokratiji, a ljudi koji su otpušteni traže posao u privatnom sektoru gde su plate veće. Prvo su me mrzeli, sada me vole“, objasnio je Tramp.

Rekao je da je u poslednjih godinu dana otpušteno 50.000 birokrata.

„Umesto da povećavamo poreze, mi ih smanjujemo, a povećavamo istrovremeno carine drugim državama kako bi platili štetu koju su nam naneli“, dodao je.

Tramp je istakao da nekon 12 meseci svog drugog mandata privreda i prihodi od proizvodnje u SAD rastu.

„Inflacija je na vrlo niskom nivou. Zatvorili smo granice. Pod Bajdenovom administracijom Amerika je bila suočena sa stagnacijom, a godinu mog mandata nemamo inflaciju, i beležimo istorijski visok privredni rast. Pre godinu dana smo bili mrtva zemlja, a sada najrazavijenija na svetu“, naglasio je on.

Tramp je istakao da su SAD ekonomski motor cele planete.

„Kada nama ide dobro, ide dobro svima. A kada nam ide loše padate s nama. Sada smo u poziciji u kojoj nikada nismo bili. Nisam verovao da će za to trebati tako malo vremena“, kazao je on.

Govoreći o uvođenju carina, Tramp je naveo da su brojne zemlje zarađivale na račun SAD. Objasnio je to na primeru Švajcarske, sa kojom su SAD imale ogroman trgovinski deficit, dodajući da želi da dve zemlje sarađuju.

„Shvatio sam da su oni bili uspešni na zahvaljujući nama. Prodaju satove, zarađuju 41 milijardu na naš račun. Uveo sam carine 30 odsto i nastao je haos. Premijerka Švajcarske mi je rekla da ne možemo to da uradimo, da je Švajcarska mala zemlja… Nije mi se dopala. Zahvalio sam se i uveo carine od 39 odsto. I onda je stavrno nastao haos. Oborili smo carine na niži nivo, koje sada plaćaju, ali shvatio sam da ima raznih zemalja koje zarađuju na naš račun. Zahvaljujući SAD razne zemlje opstaju. Ovde u publici ima lidera koji ne smeju da me pogledaju u oči… Ja sam bio pošten, uveo sam carine. Bez nas Švajcarska više ne bi bila Švajcarska. Mi želimo da sarađujemo, ne da ih uništimo. Mogao sam da uvedem carine i 70 odsto, ali odan bi Švajcarska finansijski propala, a ja to ne želim“, rekao je Tramp i ponovio da bez SAD većina zemalja ne bi mogla da funkcioniše, ako što bi, bez američke vojske, najjače na svetu, bilo pretnji sa svih strana.

Tramp je danas doputovao sa državnim sekretarom Markom Rubiom u Davos gde treba da se sastane sa brojnim svetskim liderima kako bi razgovarao o Grenlandu, ali i novoformiranom Odboru za mir za obnovu Gaze pod njegovim vođstvom.

Trampove najave o aneksiji Grenlanda Danska premijerka Mete Frederiksen i njen kolega sa Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen shvataju kao pretnju i oboje su u utorak izjavili da „ne mogu isključiti“ mogućnost američke vojne intervencije.

Zvaničnici Evropske unije koji su se već obratili u Davosu poručili su da je EU spremna da odgovori i da se suoči sa promenljivim geopolitičkim okolnostima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da će odgovor EU, ukoliko Tramp nastavi sa pretnjama uvođenjem carina, biti „nepokolebljiv“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao da odgovor Evrope „ne bude stidljiv“, niti podeljen i da se „ne prihvata pasivno zakon najjačeg“.

Fon der Lajen se neće sastati sa sa Trampom u Davosu, saopšteno je jutros iz Evropske komisije. Kako je navedeno, Fon der Lajen će otputovati iz Strazbura, gde je bila jutros, nazad u Brisel na sutrašnji Evropski savet, preneo je Gardijan.

Srbiju na forumu u Davosu predstavlja predsednik Aleksandar Vučić, koji je u obraćanju novinarima istakao da svet ide u opasnom smeru i naglasio da Srbija mora da očuva mir i stabilnost.