DPK i DSK: Kurti doveo odnose sa SAD na najniži nivo

Zahtev američkog Kongresa za snažnijim angažmanom SAD na Zapadnom Balkanu izazvao je oštre reakcije u Prištini, gde DPK i DSK optužuju Aljbina Kurtija da je doveo odnose sa Vašingtonom na najnižu tačku od proglašenja nezavisnosti Kosova. Istovremeno, američki analitičari pred Kongresom ocenili su da je Kurti postao prepreka u odnosima sa SAD, piše Kosova pres.

Zahtev Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD da administracija predsednika Donalda Trampa više učestvuje u Zapadnom Balkanu dobro je dočekan na Kosovu.

Međutim, zvaničnici Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova kritikuju premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, tvrdeći da je doveo odnose sa SAD do najnižeg nivoa.

Dan nakon što su američke birokrate izjavile da Kurtija vide kao prepreku, obe bivše opozicione partije navode da „Kurti, svesno ili nesvesno, šteti odnosima sa SAD“.

Prema rečima bivšeg poslanika DPK Artana Behramija rasprava o Kosovu u Komitetu je dobrodošla.

On naglašava da je kongresmen Self veliki prijatelj Kosova i zagovornik članstva Kosova u Natou.

Behrami ističe da američki diplomata može uticati i na poštovanje prava Albanaca u „preševskoj dolini“. Ipak, prema njegovim rečima, SAD po prvi put od proglašenja nezavisnosti ne vide Srbiju kao prepreku, već Kosovo.

„Kongresmen Self je veliki prijatelj Republike Kosovo i jedan od najvećih lobista za članstvo Kosova u Natou i integraciju u međunarodni sistem. Poslednjih godina vodi diskusije u Kongresu, između ostalog o članstvu Kosova u Natou, odnosima sa SAD, pravima Albanaca u „preševskoj dolini“ i drugim temama Balkana. Ono što se uočilo u ovoj komunikaciji Kongresa sa diplomatama i predstavnicima SAD jeste da je, od proglašenja nezavisnosti Kosova, glavni problem uvek bila Srbija. Po prvi put SAD ne vide Srbiju kao prepreku, već Kosovo. Poslednjih pet godina, vršilac dužnosti premijera Albin Kurti, zajedno sa predsednicom Vjosom Osmani, svakodnevno rade na tome da dovedu naše odnose sa SAD na najniži nivo“, rekao je Behrami.

Kritike na račun Kurtija iznosi i bivša poslanica DSK Jehona Ljušaku koja navodi da Kurti „svesno ili nesvesno“ šteti odnosima Kosova sa SAD.

Ona smatra da je zabrinjavajuće što je Kurti označen kao prepreka.

„Videla sam sa velikom zabrinutošću, ali ovo nije bio slučajan sastanak u američkom Kongresu. Nije bila samo javna sednica, već sastanak na kojem se diskutovalo i o političkoj situaciji, gde su američki zvaničnici izrazili zabrinutost zbog vlade i Aljbina Kurtija. Smatram da je Vlada Kosova, svesno ili nesvesno, sistematski narušila odnose koje je država gradila prethodnih godina. Ovo će štetiti Kosovu i u budućnosti. Odnosi i spoljna politika se ne stvaraju preko noći. Saveznici se ne stiču preko noći, zato sam ovo doživela sa velikom zabrinutošću“, ističe Ljušaku.

S druge strane, profesor međunarodnih odnosa Dritero Arifi kaže da diskusije u Komitetu za spoljne poslove SAD pokazuju snažan američki interes i angažman na Zapadnom Balkanu.

Prema njegovim rečima, kritike na račun Kurtija zapravo su indirektna poruka da vodi računa o odnosima sa SAD.

„Na Balkanu postoji snažna američka uključenost. Pogledajte šta se desilo u Bosni i Hercegovini, gde je Dodik odstupio iz politike nakon sankcija SAD. Pogledajte šta se dešava u Srbiji – ista stvar. Vučić je sankcionisan, a najjača kompanija u Srbiji takođe. Naravno, i gospodin Kurti je, indirektno, kritikovan da vodi računa u odnosima sa SAD. Pričamo o američkoj spoljnoj politici, koju Kosovo nije shvatilo i nije razložilo. Ne možemo menjati američku spoljnu politiku, ali možemo da joj se prilagodimo“, ističe Arifi.