Srbi sa Kosova ponovo pisali EU, SAD i Kvinti: Izostala zaštita, raste institucionalno nasilje Prištine

Na drugu godišnjicu Apela za mir, koji su 3. juna 2023. godine potpisala 163 pripadnika srpske zajednice sa Kosova, potpisnici su se ponovo oglasili izražavajući duboku zabrinutost zbog pogoršanja bezbednosne, institucionalne i društvene situacije na severu Kosova. U obraćanju međunarodnoj zajednici, prvenstveno Evropskoj uniji i zemljama Kvinte, oni podsećaju na „neispunjena očekivanja i eskalaciju represije nad srpskim stanovništvom“.

Potpisnici u Apelu za mir ističu da su se njihova upozorenja o pritiscima i kršenju ljudskih prava srpske zajednice u velikoj meri obistinila, dok su izostala konkretna delovanja međunarodnih partnera u cilju zaštite mira i multietničkog društva.

„Takođe, izostao je neophodan pritisak na Vladu Kosova da obustavi jednostrane, nekoordinisane, a često i protivpravne akcije kosovske policije i drugih institucija prema srpskoj zajednici, njenim institucijama i ustanovama. U prethodne dve godine svedoci smo brutalnih policijskih intervencija, selektivnih hapšenja, ukidanja osnovnih institucija koje opslužuju srpsko stanovništvo, ali i sistemskih mera koje vode ka političkoj pasivizaciji i iseljavanju Srba s Kosova“, navodi se u saopštenju.

Posebno zabrinjavaju, kako navode, učestali slučajevi seksualnog uznemiravanja žena na severu Kosova, represivne mere poput ukidanja dinara i ukidanja srpskih kulturnih i sportskih ustanova, kao i zabrana uvoza robe iz Srbije. Tu su i protivpravne eksproprijacije zemljišta za potrebe bezbednosnih baza i ograničavanje pristupa crkvenoj imovini Eparhije raško-prizrenske.

Gradonačelnici opština na severu Kosova, izabrani sa svega tri odsto izlaznosti, donose odluke koje direktno ugrožavaju većinsku srpsku zajednicu, a verski objekti takođe su meta institucionalnog nasilja, navode potpisnici.

Podsećaju da je Apel za mir upućen više od sto dana pre sukoba u Banjskoj, jer su, kako ističu, znali da će „uvek biti onih koji će pre izabrati rat nego trpeti u miru“.

„Zato još jednom pozivamo predstavnike Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije da preduzmu neophodne mere kako bi se sačuvao mir i stvorili uslovi za suživot Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu, bez institucionalnog nasilja od strane centralnih vlasti u Prištini. Kao što smo naglasili i pre dve godine u Apelu za mir, vi snosite istorijsku i moralnu odgovornost za sudbinu srpskog naroda koji živi na ovim prostorima. Od vaše odlučnosti zavisi naša budućnost, a od brzine vašeg delovanja – očuvanje mira na Kosovu. Istorija će upamtiti vaše naredne poteze, otuda apelujemo da budete odgovorni prema vrednostima demokratije i multietničkog suživota na kojima počiva zapadna civilizacija“, zaključuje se u saopštenju.