Evropska komisija: Korespondenciju nikada ne komentarišemo, opoziciji će biti odgovoreno odgovarajućim kanalima

Pet opozicionih parlamentarnih stranaka i organizacija iz Srbije uputile su pismo evropskim zvaničnicima povodom nedavnih dešavanja u selu Banjska i najave da bi Srbija mogla da snosi sankcije zbog toga, koje u Evropskoj komisiji nisu želeli da komentarišu uz opravdanje da "korespodenciju nikada ne komentarišu", piše N1.

Iz Službe za spoljne poslove Evropske komisije na upit TV N1 naveli su da će na pismo biti odgovoreno "odgovarajućim kanalima".

U pismu opozicije, između ostalog, se navodi da Aleksandar Vučić i njegova vlada snose značajan deo političke i druge odgovornosti za dešavanja u Banjskoj dodajući da osuđuju svaki pokušaj da se nasiljem reše politički problemi i ukazujući na veliki broj nasilnih i neopravdanih akcija protiv srpskog stanovništva na severu Kosova koje je preduzela vlada Aljbina Kurtija.

Kako su ukazali, srpsko stanovništvo na Kosovu našlo se između, s jedne strane, "kriminalizovane i autoritarne Srpske liste i sistematskog ugnjetavanja Aljbina Kurtija, s druge strane".

"Očigledna je politička i lična odgovornost Aleksandra Vučića za sadašnju situaciju. Stoga njemu i njegovim najbližim političkim saveznicima treba izreći svaku moguću meru. Duže vreme ističemo da Vučić ne treba da generiše međunarodnu podršku kao isključivi sagovornik, između ostalog, zbog gušenja demokratije, ljudskih prava, izbornih uslova i medijskih zloupotreba u Srbiji", naveli su predstavnici opozicije u pismu naslovljenom na Đuzepa Borelja.

Kako dodaju, događaji u selu Banjska na severu Kosova duboko su uznemirili građane Srbije, a bezbednosna situacija je ozbiljno pogoršana.

"Nema sumnje da je potrebno duboko konstruktivno angažovanje međunarodne zajednice na Kosovu, uključujući i posredovanje Evropske unije, čije napore pozdravljamo, ali koji su se do sada pokazali nedovoljnim", navodi se u pismu.

Prema njihovim navodima, nasilne i neopravdane akcije protiv srpskog stanovništva na severu Kosova koje je preduzela vlada Aljbina Kurtija ogleda se u nasilnom nametanju gradonačelnika nakon izbora na kojima je učestvovalo manje od tri odsto stanovništva, brutalnom ponašanju policije, upućivanju specijalnih jedinica na sever Kosova, neosnovanim hapšenjima, nezakonitoj zabrani uvoza robe iz Srbije, neodgovarajućim odgovorima na nasilje nad građanima Srbije, posebno povratnicima i drugo.

"Kršenje ljudskih i manjinskih prava, nesigurnost, svakodnevne pretnje i brutalnost policijskih snaga prištinskih vlasti, već su doveli do iseljavanja srpskog stanovništva sa Kosova. Taj opasan trend mora biti zaustavljen. Ostavljajući po strani motive Aljbina Kurtija, ne treba zatvarati oči na sve češće provokacije prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, koje potkopavaju svaki pokušaj da se doprinese dijalogu i mirnom suživotu zajednica", ističe se.

Naglašava se i da je Aleksandar Vučić direktno odgovoran za podsticanje srpskih predstavnika da napuste kosovske institucije – posebno policijske jedinice – ali i za nametanje autoritarnih i nedemokratskih rešenja, odnosno ukidanje političkog pluralizma među Srbima na Kosovu.

"Shodno tome, ovo je omogućilo nasilje, izazvalo političke žrtve poput Olivera Ivanovića i drugih i podstaklo opšte stanje nesigurnosti i beznađa, što je dovelo do novog talasa emigracije", dodaje se.

Navodeći da su duboko zabrinuti zbog najava o mogućnosti uvođenja mera protiv Srbije, istakli su da se oni, kao demokratska opozicija u Srbiji, tome duboko protive.

"Svaka neprijateljska akcija koja utiče na Srbiju i njeno stanovništvo samo bi dodatno ugrozila našu zemlju i region, ojačala postojeći evroskepticizam i opasni nacionalistički narativ i vratila Srbiju na njen imidž iz 90-ih. Demokratska vlada u Srbiji je preduslov za traženje dugoročnih rešenja za složene probleme, kako na Kosovu, tako i za širu stabilnost i mir u regionu Zapadnog Balkana. Mi želimo da Srbiju pretvorimo u partnera, a ne u sabotera stabilnosti", zaključak je pisma koje potpisuju Demokratska stranka, Zoran Lutovac, Narodni pokret Srbije, Miroslav Aleksić, Pokret slobodnih građana, Pavle Grbović, Srbija centar – Srce, Zdravko Ponoš, Stranka slobode i pravde, Dragan Đilas, Zajedno, Nebojša Zelenović i Zeleno levi front/ Ne davimo Beograd, Radomir Lazović.