Gogić: Samoopredeljenje će podneti žalbu na odluku o raspuštanju skupštine

Kako objašnjava, akt predsednice Kosova, kao i svaki drugi akt, može biti predmet ustavne kontrole.

„Vjosa Osmani je donela ukaz o raspuštanju Skupštine i zakazala nove parlamentarne izbore i taj akt, kao i svaki drugi, može biti predmet ustavne kontrole, tako da treba očekivati da će Samoopredeljenje u toku dana da uloži žalbu Ustavnom sudu na taj akt i da pokuša da ospori to, odnosno da zauzme stav da se Skupština ne može raspustiti. Samoopredeljenje je još sinoć objavilo da će se obratiti Ustavnom sudu, smatrajući da su poslanici povredili Ustav time što nisu dali kvorum za izbor predsednika. Dakle, oni su želeli da već unapred deluju i da od Ustavnog suda zatraže da suspenduje ove rokove. Smatrali su da su poslanici, time što nisu učestvovali u glasanju, zapravo prekršili Ustav i da samim tim treba da se prolongira rok za izbor predsednika“, kaže Gogić.

Kako navodi, treba očekivati da će se sada voditi pravna borba između Vjose Osmani i Aljbina Kurtija.

„Dakle, s jedne strane ona je zauzela stav da su se stekli uslovi za raspuštanje Skupštine i da su potrebni novi izbori, ali će Kurti zapravo smatrati drugačije, odnosno da bi parlament trebalo da ima još vremena za izbor predsednika. Tako da verovatno treba očekivati da će Ustavni sud intervenisati, moraće da se o tome oglasi i moguće je da uvede neku privremenu meru kojom će prolongirati čitavu situaciju dok ne odluči meritorno o zahtevima. Takođe, Ustavni sud će morati da se oglasi i o zahtevu ili žalbi koju je uputila predsednica parlamenta Hadžiju, koja je takođe konstatovala povredu Ustava. Tako da treba očekivati da se ovo neće tako brzo razrešiti sa pravne tačke gledišta“, smatra Gogić.

Podseća da se pre ove situacije na Kosovu otvorila pravna polemika oko toga da li neuspeh u izboru predsednika u ustavnom roku automatski znači raspuštanje Skupštine.

„Pojavilo se pravno mišljenje da je dovoljno zapravo samo započeti proceduru u okviru tog ustavnog roka i da poslanici imaju šezdeset dana da glasaju o predsedniku, tako da se tek onda raspušta Skupština. Tako da postoji taj sukob ili kontradiktornost između dva ustavna člana, odnosno dve ustavne odredbe, i to će sada biti prilika da se Ustavni sud oglasi o tome i da adresira tu pravnu prazninu. Dakle, ponovo smo na terenu ustavnopravnih praznina koje omogućavaju različite interpretacije“, objašnjava Gogić.

Prema njegovim rečima, sve se to ne bi dogodilo da su postojali politički dogovor i politička zrelost među političkim partijama.

„Osnovni uzrok ove krize jeste sukob između premijera Kurtija i predsednice Osmani, odnosno to što premijer Kurti nije želeo da podrži Osmani za drugi mandat na mestu predsednika Kosova. Dakle, nije želeo da podrži njen reizbor. Kada se otvorila polemika oko predsednika, on nikada nije pomenuo Vjosu Osmani, nije izgovorio njeno ime, niti je rekao da je ona njegov kandidat za predsednika ili da smatra da je ona najbolji izbor. Iz Samoopredeljenja su dolazili pojedinačni glasovi da bi ona možda mogla da bude reizabrana, ali da je navodno problem u tome što nema dovoljnu podršku, odnosno dovoljno glasova. Međutim, nikada se nije reklo čije glasove ona nema. Dakle, reč je o tome da Osmani nije imala podršku Samoopredeljenja, odnosno da Samoopredeljenje nije želelo da je podrži, a ne opozicione partije“, podseća Gogić.

Po oceni Gogića, Aljbin Kurti je stvarao takvu atmosferu da je zapravo problem u opoziciji, iako se radilo o tome da u Samoopredeljenju ne žele Vjosu Osmani na mestu predsednice.

„Problem je bio u tome što oni nisu hteli Osmanijevu, ali nisu imali alternativu. Dakle, nisu imali drugog kandidata. Situacija je bila takva da je Kurti trebalo da kaže da Osmani ne može da dobije glasove i da zato ne želi da je predloži, ali da, recimo, Konjufca može, iako je manje popularan od Osmani. Tako da je to bila jedna apsurdna situacija u koju se Kurti sam upetljao i koja je dovela do ove situacije. Dakle, od sigurnog je napravio veresiju. Da je blagovremeno predložio ili Vjosu Osmani ili nekog drugog, opozicija bi učestvovala u tom procesu. Ne bi ga opstruisala, jer bi onda bila kriva što se ide na nove izbore i što se pravi nova kriza. Međutim, on je opoziciju doveo u ponižavajuću situaciju, da u večernjim časovima naprasno učestvuje na sednicama, da daje kandidate i kvorum, a da im nije ostavio prostor da se u razumnom roku makar zakažu te sednice“, naveo je Gogić.

Sagovornik Kosovo onlajna ocenjuje da je Aljbin Kurti zapravo stvorio ovu krizu i da je teško poverovati da je razmišljao o opoziciji i o tome da li njima odgovara Osmani ili ne, a da se istovremeno nije ustručavao da opoziciju pozove da tokom noći menja Ustav.

Kako dalje navodi, upravo zbog toga što Kurti nije želeo Vjosu Osmani i nije imao alternativu, Vjosa Osmani je shvatila vrlo jasnu poruku.

„Pokazalo se da je za Kurtija Osmani postala previše jaka politička figura na političkoj sceni Kosova i da je zapravo ne želi u svom okruženju. S druge strane, Osmani nije bez političkih ambicija. Ona je svesna popularnosti koju je stekla u albanskoj javnosti, naročito zbog podrške koju je dobila iz Amerike od Donalda Trampa, i to će hteti da kapitalizuje. Zato ovo treba razumeti i kao njen ulazak u izbornu trku. Ona sada nema šta da izgubi – predsednica je kojoj ističe mandat za mesec dana i može da podnese ostavku i ranije ako je to uslov da se kandiduje. Zato treba očekivati da će biti na nekoj parlamentarnoj listi i učestvovati na izborima, jer je i 2021. godine postala predsednica nakon što je bila na izbornoj listi Samoopredeljenja i pojedinačno dobila najviše glasova građana. Verovatno će pokušati da ponovi tu situaciju. Zato je juče uputila i amandmane za izmenu Ustava, obrazloživši da bi građani trebalo direktno da biraju predsednika. Time je zapravo želela da poruči da je narod Kosova uz nju i da bi mogla da bude direktno izabrana ukoliko političke partije ne žele da je podrže u parlamentu“, ističe Gogić.

Kako kaže, na kraju se pokazalo da Kurti ne želi da podrži reizbor Vjose Osmani, ali ni da ide na nove izbore, jer ima istorijsku pobedu koja mu omogućava stabilnu parlamentarnu većinu, pa se upustio u niz improvizacija kako bi sprečio raspuštanje Skupštine.

„Tu su se na momenat poklopili interesi Kurtija i Osmanijeve, jer je Vjosa Osmani uputila ustavne amandmane za direktan izbor predsednika. Međutim, Samoopredeljenje je to podržalo ne zato što je želelo da podrži nju, već zato što je u tome videlo priliku da izbegne raspisivanje izbora i raspuštanje Skupštine. Mislili su da će, ukoliko preko noći proguraju ustavne amandmane, sprečiti raspuštanje Skupštine ukoliko se ne izabere predsednik. Da li bi to ostalo na snazi i da li bi amandmani prošli test Ustavnog suda – to je veliko pitanje. Onda bi se i opozicioni poslanici žalili Ustavnom sudu i osporavali te izmene, kako u materijalnom tako i u proceduralnom smislu. Međutim, oni su razmišljali kratkoročno – cilj je bio samo da izbegnu situaciju koja se jutros dogodila“, rekao je Gogić.

Kako ocenjuje, to pokazuje dokle se ide – da se menja Ustav kako bi se izbegla politička blokada.

„Aktuelna politička kriza pokušavala se rešiti tako što bi se preko noći menjao Ustav Kosova“, ističe Gogić.

Politička klasa na Kosovu, a pre svega Aljbin Kurti i Samoopredeljenje, time su pokazali koliko malo poštovanja imaju prema Ustavu i institucijama Kosova.

„Oni pokazuju koliko olako shvataju procedure i norme i da je za njih sve to improvizacija, te da su spremni da menjaju Ustav ako to odgovara dnevnoj politici. Institucije ne doživljavaju kao nešto što treba da se postepeno osnažuje i dograđuje, već kao nešto što može biti podložno mahinacijama. To nije ništa neočekivano kada je reč o Kurtiju“, naglašava Gogić.

Ističe da Srpska lista nije učestvovala na sinoćnim sednicama i da je kompletna opozicija trebalo da zauzme isti stav. 

„Ova čitava situacija je pokazala koliko su vladavina prava i demokratske vrednosti ugrožene na Kosovu. Čemu Srbi da se nadaju da će neko poštovati njihova ustavom zagarantovana prava kada se ne poštuje ni osnovno u ustavu. Srpska lista nije učestovala ni na sednici o ustavnim amandmanima ni na onoj o izboru predsednika, i to je stav koji je trebalo da zauzmu svi poslanici, kompletna opozicija je trebalo da uradi to što je uradila Srpska lista. I ti pozivi su upućivani u zadnji čas, pa čak i kad je već počela sednica. Ne može se ustav menjati preko noći i to je stav koji je trebalo da zauzmu svi poslanici, a ne samo Srpska lista koja je htela time i da pokaže da ništa ne duguje Samoopredeljenju. Time su pokazali još jednu značajnu stvar - šta zapravo znači pravo veta koje imaju srpski poslanici u parlamentu“, zaključuje Gogić.