Grdžaljiu: Kosovo oko reciprociteta ne treba da ponavlja greške, sve probleme kroz dijalog

Vlada Kosova sagledava mogućnosti za uvođenje mera trgovinskog reciprociteta sa Srbijom, ali su stručnjaci protiv toga i traže dijalog, prenosi Zeri. 

Zvaničnici kosovske vlade su izjavili da obavljaju neophodne međuinstitucionalne pripreme i koordinaciju kako bi omogućili punu i funkcionalnu primenu mera reciprociteta trgovine sa Srbijom. 

Na okruglom stolu koji je nedavno organizovao Kosovski demokratski institut, na kojem se raspravljalo o trgovinskim barijerama između Kosova i Srbije, ministarka industrije u vladi Kosova Rozeta Hajdari rekla je da Srbija ne priznaje poreklo proizvoda Kosova i na ovaj način koči izvoz.

Hajdari kaže da institucije koordiniraju akcije kako bi odgovorile na pristup Srbije kosovskoj robi. 

"Posvećeni smo sprovođenju reciprociteta, ali to uvek zahteva uspeh na terenu i logističku pripremu na terenu, a takođe je u bliskoj koordinaciji sa premijerom Kurtijem, koji ima i politički aspekt koji utiče na to kako da se to najbolje reši. Dakle, moramo biti veoma dobro pripremljeni u međuvladinoj i međuinstitucionalnoj koordinaciji kako ne bismo propustili da sprovedemo nijednu meru reciprociteta na terenu", naglašava ministarka Hajdari.

Neke od opozicionih političkih partija i dalje kritikuju vladu Kosova što ne daje adekvatne odgovore na trgovinske probleme sa Srbijom. 

Stručnjaci Privredne komore Kosova, s druge strane, kažu da se sa Srbijom moraju naći kreativne mere za rešavanje trgovinskih pitanja pre nego što se postupi po merama reciprociteta. 

Stručnjak za ekonomska pitanja, profesor Safet Grdžaljiu kaže u intervjuu za Dojče vele da je dijalog najbolji način da se prevaziđu trgovinski problemi sa Srbijom, uključujući i međunarodni faktor. 

"U ovom trenutku mislim da dijalog treba da bude mehanizam za rešavanje problema. Treba imati na umu da su u okviru Berlinskog procesa prošle godine u Sofiji potpisani značajni sporazumi u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem, za slobodno kretanje roba i usluga, kapitala i ljudi. Zbog toga treba izvršiti pritisak da se ti sporazumi sprovode, da se eliminišu barijere za poslovanje, posebno u odnosu Kosova i Srbije", rekao je Grdžaljiu.

Profesor Grdžaljiu sumnja da će svaki pokušaj reciprociteta poprimiti političku konotaciju pred međunarodnom zajednicom, posebno sa Sjedinjenim Državama. 

"Smatram da smo saglasni da Kosovu ne treba stoprocentni porez za Srbiju, od čega je samo Srbija imala koristi, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu, a pre svega prisvojila sve prijatelje Kosova i učinila ih prijateljima Srbije. Dakle, potrebna je analiza, treba razmotriti i položaj privatnog sektora u ovoj postpandemijskoj situaciji. Treba napraviti odgovarajuću analizu, jer svaka politička odluka i svaka politička kalkulacija bez ekonomske analize direktno šteti građaninu Kosova", naveo je Grdžaljiju.

Podseća na još jednu činjenicu da u slučaju uspostavljanja trgovinskog reciprociteta sa Srbijom, Kosovo može da se suoči sa pritiskom industrijalizovanih zemalja. 

"Treba napraviti odgovarajuću analizu i jasno videti i znati da su veliki deo uvoza iz Srbije, isključujući naftne derivate, takođe evropski brendovi koji se proizvode u Srbiji, pa ako Kosovo preduzme inicijativu za trgovinski reciprocitet sa Srbijom, bojim se da bi se moglo suočiti i sa diplomatijom evropskih zemalja koje prirodno štite svoje brendove koji proizvode u Srbiji i gde god da se nalaze", rekao je Grdžaljiju.

Smatra da Kosovo ne treba da ponavlja greške iz prošlosti, već da traži dijalog. 

"Kosovo ne bi trebalo da ponovi 100 procentni poreski scenario gde su čitava međunarodna zajednica i sve pristalice nezavisnosti Kosova bili protiv takvog poreza, a Srbija je to promovisala kao barijeru sa Kosova. Dakle, Srbija je od zemlje koja je ekonomski iskorišćavala Kosovo, postala žrtva i oštetila Kosovo. Dakle, čak i u ovoj fazi kada je Kosovo u dijalogu sa Srbijom, bilo kakva trgovinska mera sa Kosova će naneti štetu procesu dijaloga i na kraju će Kosovo biti i oštećeno i u gubitku", kaže Safet Grdžaljiu.

Vlada Kosova je prošle nedelje uputila pismo liderima evropskih zemalja da ih obavesti o, kako tvrdi, kršenjima koja Srbija čini u trgovinskim odnosima sa Kosovom. Takođe ih je obavestila da se razmatraju mere reciprociteta ukoliko Srbija ne ukloni barijere za kosovsku robu. 

Od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, iz Srbije je uvezeno 3,8 milijardi evra robe, a  1,8 milijardi evra iz Albanije, podaci u koje je objavila Kosovska agencija za statistiku.