Grdžaljiu: Uslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan gorka pilula za Kosovo

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiu rekao je da je EU, preko Fonda za razvoj, pokazala spremnost da pomogne ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana, ali da region koracima unazad propušta priliku da iskoristi ta sredstva. Grdžaljiu smatra da je uslov koji je postavljen Kosovu, a koji podrazumeva da će Plan rasta biti uslovljen dijalogom sa Srbijom - gorka pilula.

Grdžaljiu navodi da se na Balkanu ne može pričati o ekonomskim problemima bez političke konotacije, te da je to najveći problem.

"Činjenica da je sve politizovano je loš imidž za Zapadni Balkan. istina je da politička stabilnost nema alternativu, a ona može doći preko dijaloga koji podržavaju EU i SAD", rekao je Grdžaljiu.

Prema njegovim rečima, došlo je vreme kada političari na Zapadnom Balkanu moraju da nauče dve reči: Žrtvovanje i kompromis, jer je EU kroz dosta projekata pokazala da je spremna da pomogne regionu.

"Sada je pravo vreme za kompromisno rešenje, jer je zajednička imenica za rešenje problema na Zapadnom Balkanu normalizacija između Kosova i Srbije. EU i donatori su učinili dosta toga da podrže Zapadni Balkan i države pojedinačno sa raznim projketima i njihovim finansiranjem, u tom kontekstu moramo veću pažnju posvetiti EU. Znamo da je do 2030. godine određen iznos od 30 milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu, bilo kroz ekonomski razvoj, normalizaciju ili digitalizaciju ovog regiona. Od 2023. do 2027. godine je izdvojeno šest milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu. Mora se shvatiti istina da demokratija nema alternativu, to je pravi mehanizam za pridobijanje te podrške. To vlade na Kosovu i u Srbiji znaju veoma dobro. Mislim da je vreme da postignemo rezultate, da ne budemo taoci političkih neslaganja kada je u pitanju korišćenje tih fondova. Vreme je da političari gledaju narod, a ne vlast i političke partije. Što pre se to shvati, biće bolja perspektiva za Zapadni Balkan", rekao je Grdžaljiu.

Grdžaljiu je kao dobar primer naveo sporazum Severne Makedonije i Grčke od kojeg, kako ističe, obe zemlje imaju koristi.

"Ne moramo otkriti toplu vodu, već samo da učimo na takvim primerima. Od sterilnog dijaloga koji se vodi poslednjih godina nema koristi. Bojim se da Balkan napravi korak napred, tri nazad, a to ne ide u prilog budućnosti i integracijama. To je propuštena šanse da se iskoriste sva sredstva i fondovi odvojeni za ekonomski preporod Zapadnog Balkana, kao priprema za ulazak u EU", navodi on.

Prema njegovim rečima, sankcije koje je EU uvela Kosovu i uslovi za korišćenje sredstava iz Fonda za razvoj su gorka pilula za Kosovo.

"Sama činjenica da je Kosovo 25 godina od rata pod sankcijama EU je otežavajuća okolnost koju moramo analizirati kroz nekoliko dimenzija. Zbog tih sankcija gubi se normalan dijalog sa državama EU i samim Briselom, postoji mnogo projekata koji su zamrznuti, a kada tome dodamo bajpasiranu okolnost da se koriste sredstva Fonda za razvoj, to je gorka pilula za Kosovo. Vreme je da se ode u Brisel, da se razgovara, i da se složimo sa nekim rešenjem, a ne da se uvek složimo da se nismo složili", smatra Grdžaljiu.

Kako dodaje, EU je jasno istakla da će i Kosovo i Srbija biti pogođeni merama ukoliko ne ispune uslove, ali da se postavlja pitanje da li je za rešavanje problema na Zapadnom Balkanu uvek potreban pritisak velikih sila, ili ipak zemlje mogu i same da dođu do dogovora.

"EU je jasna, nekoliko puta je naznačila da će i Kosovo i Srbija biti pogođeni, ako ne direktno, onda indirektno merama. To je soft pritisak prema vladama Kosova i Srbije, ali mi moramo postaviti pitanje zar uvek mora doći neki pritisak sa strane, od nekih sila ili EU, a da sami ne možemo naći rešenje. Vreme ja da gledamo u budućnost, jer što više proizvodimo politiku, ojačavamo prošlost, a budućnost je daleko bitnija od prošlosti", zaključio je Grdžaljiu.