Hasani: Izbori po nalogu Ustavnog suda ozbiljno bi ugrozili ustavni poredak

Izvor: Gazeta Express

Izlazak na nove izbore po nalogu Ustavnog suda kao rezultat zastoja u Skupštini bi ozbiljno ugrozio ovu instituciju, kaže bivši predsednik Ustavnog suda, Enver Hasani za Kosova pres.

On smatra da bez konstituisanja Skupštine ne može biti vanrednih izbora, iako je prekoračen rok od trideset dana Ustavnog suda, koji je obavezao poslanike da konstituišu deveti saziv zakonodavnog tela do 26. jula.

Ustavni sud je 24. jula izdao privremenu meru za konstitutivnu sednicu, kojom se poslanicima zabranjuje donošenje odluka od 27. jula do 8. avgusta.

U vezi sa tim, Hasani kaže da će Ustavni sud, u konačnoj presudi nakon ukidanja privremene mere 8. avgusta, utvrditi da je do promene dnevnog reda od strane predsednika sednice, Avnija Deharija, sve bilo u skladu sa Ustavom, ali od 1. maja, kada je predloženo tajno glasanje za predsednika, počela je neustavna situacija, kojom se sada mora baviti Ustavni sud. Prema njegovim rečima, Sud bi trebalo da razjasni samo još jedno pitanje - koliko puta isti kandidat može biti predložen u roku od trideset dana, računajući od dana kada je neustavnost počela zbog postupaka Avnija Deharija.

„Izlazak na izbore po nalogu Ustavnog suda ozbiljno bi ugrozio ovu instituciju koja je toliko bitna za Kosovo i njegov evroatlantski put. To iz dva nesporna razloga. Prvo, bez konstituisanja Skupštine ne može se izaći na izbore, jer Skupština koja nije konstituisana jednostavno ne postoji u ustavnom poretku. To je elementarno pitanje pravne logike i teorije države. Takav postupak bi bio nezamisliva anomalija u svakom ozbiljnom ustavnom sistemu: zaista bismo ušli u Ginisovu knjigu rekorda po pravno-ustavnim apsurdima. Štaviše, takav presedan bi otvorio put gubitničkim strankama da instrumentalizuju privremenog predsednika nakon svakog izbornog ciklusa kako bi namerno blokirao konstituisanje Skupštine, pretvarajući parlamentarni poredak u cikličnu krizu i instalirajući stabilnu institucionalnu anarhiju. Na drugim izborima, borba bi bila da se pronađe najstariji mogući kandidat za poslanika“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, čak i ako bi se prihvatilo, radi teorijske diskusije, da je Skupština formalno konstituisana, Ustavni sud ne bi mogao i ne bi trebalo da izda nalog o raspuštanju Skupštine ili o organizovanju izbora.

„Takav čin bi predstavljao neprihvatljivu intervenciju u oblasti suverene volje građana, kao i kršenje principa institucionalne samouzdržanosti, što je fundamentalni stub ustavne doktrine u svim evropskim demokratijama. Ustavni sud je garant ustavnog poretka, a ne politički akter. Njegova uloga je regulatorna i arbitarska, a ne zamena za volju izabranih predstavnika. Ovaj stav se ne odnosi samo na principe formalne demokratije, već i na međusobnu ravnotežu i institucionalno poštovanje između Skupštine i Ustavnog suda – dve vlasti koje tumače i otelotvoruju ustavnu volju naroda, izraženu u Ustavu Republike Kosovo, kao najvišem pravnom i političkom aktu našeg društva“, dodaje on.

Naglašava da dekret o izlasku na izbore, u slučaju krize, može nastati samo kao ustavna sankcija, kroz proces oduzimanja ovlašćenja prvim izabranim predstavnicima naroda.

Komentarišući moguću presudu Ustavnog suda, nakon što privremena mera bude ukinuta 8. avgusta, Hasani kaže da će Ustavni sud morati da zaključi da je do promene dnevnog reda od strane predsednika Avnija Deharija sve bilo u skladu sa Ustavom, ali prema njegovim rečima, posle tog dana je počela neustavna situacija, kojom sada mora da se pozabavi sam Sud.

„Ovo zasnivam na činjenici da je Sud u odluci o privremenoj meri naznačio da je tražio zapisnike sa konstitutivnih sednica Skupštine od 2008. godine pa nadalje. To znači da namerava da kaže da poslanici moraju da slede istu praksu: javno glasanje i samo sa jednim kandidatom. U ovom slučaju, Sud bi trebalo da razjasni samo još jedno pitanje: koliko puta se isti kandidat može predložiti u roku od trideset dana, računajući od dana kada je neustavnost počela zbog delovanja Avnija Deharija. Nema drugog načina na koji Sud može da opravda ovu situaciju. Ako postupi drugačije, kompromitovan je“, zaključuje on.