Hil: Razočaravajuće dokle smo stigli na Kosovu, optimista sam da će ZSO biti formirana

Amabasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je za RTS da je veoma razočaravajuće dokle se stiglo na Kosovu, kao i da je mnogo razloga za izostanak napretka u briselskom dijalogu upravo na strani kosovske vlade. Poručio je da je optimista da će Zajednica srpskih opština, dogovorena pre 12 godina, morati da se uspostavi.

Na pitanje da li su SAD propustile da obezbede dostojanstven život za Srbe na Kosovu, Hil je odgovorio da je to bio pravi izazov, a da je Kosovo trebalo da zaštiti različite narode, uključujući i srpski narod.

„I moram da kažem, kao lična stvar, smatram da je veoma razočaravajuće dokle smo stigli na Kosovu. Nadam se da će doći do većeg truda u dijalogu. U ovom trenutku mislim na briselski dijalog. I mislim da su mnogi od nas veoma razočarani nedostatkom napretka tamo. I mnogo razloga za taj neuspeh po mom mišljenju jeste na strani kosovske vlade“, rekao je Hil.

Kaže da može da razume zabrinutost i frustraciju mnogih u Srbiji, koji su razočarani izostankom akcije SAD.

„I voleo bih da vidim pristup koji podržava EU. Mislim da se EU veoma trudi. Pred njima je popriličan izazov. Na nama je da podržimo Evropu i vidimo može li se postići neki napredak. Ali mogu vam reći da ja nisam zadovoljan postignutim“, priznao je Hil.

Upitan da li je optimista, odgovorio je da je uvek optimista, jer se u suprotnom nikada ništa neće napraviti.

„Optimista sam da će Zajednica srpskih opština koja je prethodno dogovorena, pre nekih 12 godina, morati da se uspostavi. Dakle, da, biću optimista u vezi s tim, ali mislim da svi treba da se saberu i završe ovu stvar jer ovo sada nije zadovoljavajuće“, rekao je Hil.

Na pitanje da li bi sledeća administracija možda mogla biti upornija da se na Kosovu urade stvari oko ZSO, uzvratio je da je i aktuelna administracija nastojala da podrži EU da se stvari urade, posebno da se ono što je dogovoreno i sprovede.

„Pretpostavljam da bi svaka buduća administracija zauzela isti stav. Zašto se to nije dogodilo, mislim da je nešto što ljudi treba da analiziraju, pažljivo pogledaju i vide šta se može učiniti.  Veoma je jasno da je ovo nezadovoljavajuća situacija, i mogu da dodam da kada bih bio sa Kosova, smatrao bih da je ovo veoma nezadovoljavajuće. Na kraju krajeva, na Kosovu živi mnogo ljudi koji zaslužuju bolju situaciju i znaju da to mogu postići kroz veću saradnju u okviru dijaloga u organizaciji Evropske unije“, rekao je Hil.

U kontekstu promene vlasti u SAD, a na konstataciju da svaki put kada dođe do promene administracije u Vašingtonu, ovdašnji analitičari zaključe da se politika SAD prema regionu, posebno prema Srbiji, neće nimalo promeniti, Hil je ukazao da je to teško reći i da će se tek videti, ali da svakako misli da dolazeća, Trampova administracija, posebno deo njenog osoblja, ima iskustva u radu sa Srbijom, tako da ne bi isključio promenu.

„Pitanje za Srbiju i za Sjedinjene Države jeste da pokušamo da poboljšamo ovaj odnos, da nastavimo u pravom smeru. Mislim da će se to dogoditi“, rekao je Hil i dodao da u svemu postoji inercija, u Stejt departmentu svakako, ali da postoji i razumevanje da mora da se ide napred sa Srbijom.

„Došlo je do nekih promena. Srbija je mnogo više u poziciji gde se zajedno dogovaramo o mnogo više stvari. Videćemo kako će se to odvijati, ali ja sam optimista u pogledu budućnosti odnosa SAD i Srbije“, jasan je Hil.

Po pitanju strateškog dijaloga, naveo je da postoji mnogo toga o čemu sa Srbijom treba da se razgovara, ne samo o bilateralnim odnosima, već i pitanjima u Evropi, evropskoj bezbednosti, ekonomiji.

„SAD su prilično važan faktor u srpskoj ekonomiji, posebno u oblasti tehnologije. Dakle, imamo sve više i više ljudi, ne samo košarkaša, već imamo mnogo ljudi koji idu tamo-amo, imamo dodatne letove između dve zemlje. Tako da mislim da ćemo videti više, i mislim da će ovaj dijalog prihvatiti sledeća administracija“, očekuje Hil.

Govoreći o sankcijama NIS-u, izrazio je uveravanje da je to pitanje „veoma pažljivo proučavano i veoma pažljivo sprovedeno“.

„Sa stanovišta srpske privrede i srpskih potrošača, sa velikim uverenjem kažem da to neće uticati na srpsku privredu, niti će uticati na dostupnost ili cenu benzina u Srbiji. Tako da mislim da ćemo tamo biti u redu. Ali, ne kažem da to neće biti važno za NIS, jer mislim da je to naš stav već neko vreme. Gledamo ovo pitanje još otkako je ova velika rafinerija prodata Rusiji i to je bilo veoma velikodušno sa srpske strane i sada vidimo da je Rusija imala mnogo više koristi od srpske privrede. Ne sviđa nam se šta je Rusija uradila s tim naročito u svrhu agresije na Ukrajinu, ali mislim da je to i nešto na šta srpski narod i Vlada Srbije treba da se osvrnu jer nema smisla gubiti suverenitet u oblasti benzina, a ja mislim da ćemo tamo videti neke promene“, rekao je američki ambasador.

Na konstataciju da je lično bio svedok najgorih odnosa između Beograda i Vašingtona, te da li je i svedok najboljih ikada, odgovorio je:

„Ne još. Mislim da idemo u pravom smeru“.

Upitan da li bi Beograd ili Srbija bili dobro mesto za susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, s obzirom na prorusko i protrampovsko raspoloženje među građanima Srbije, kazao je da ne može da priča o pitanju mesta održavanja bilo kakvih eventualnih samita koji nisu još planirani i o kojima se još nije diskutovalo.

„Ono što mogu da kažem je da želimo da se ovaj rat okonča. Svi želimo da se ovaj rat okonča. I mislim da treba uložiti veliki napor da se to uradi. Ali što se tiče toga gde će biti sastanka ili da li će biti sastanka, to ne zavisi od mene. I mislim da se na to u ovom trenutku zaista ne može odgovoriti“, naveo je Hil i dodao da je potrebno uložiti veliki napor da se vidi da li se ovaj rat može zaključiti, jer je ovo veoma štetan rat.

„Ono što je Rusija uradila ne samo Ukrajini, ono što je uradila evropskim zalihama energije, ono što je uradila svetskim zalihama hrane... Ovaj rat treba da se okonča“, podvukao je Hil.

Na pitanje kako objašnjava aktuelna dešavanja u Srbiji kada ga o tome pitaju pretpostavljeni u Stejt departmentu, odgovorio je da na strateškom nivou vidi zemlju koja je u velikoj meri napravila svoj strateški izbor da ide na Zapad.

„Vidim Srbiju, ovde svakako ima dosta različitih mišljenja, kao i u mnogim zemljama, ali strateški mislim da definitivno postoji tendencija da se ide na Zapad. Taktički, ovo je težak proces i, znate, ovde svako ima svoje mišljenje. Ovo je zemlja u kojoj se ljudi osećaju veoma slobodnim da izraze veoma različita mišljenja, tako da mislim da će to biti težak proces. Moj posao kao diplomate je da ne smetam, ne govorim ljudima šta da rade, da se ne mešam u taj proces, već da ga podstičem. I to je ono što sam pokušao da uradim“, rekao je ambasador Hil.