Hoti: Kosovo izgubilo mnogo nesprovođenjem Vašingtonskog sporazuma

Bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, koji je potpisao Vašingtonski sporazum pre tačno četiri godine, ocenjuje da taj dokument ima izuzetnu vrednost, i da je Kosovo mnogo izgubilo njegovim nesprovođenjem, piše Nacionale.

Hoti je na četvrtu godišnjicu potpisivanja sporazuma rekao da je reč o jednom od dva najvažnija sporazuma koje je Kosovo potpisalo.

“Od proglašenja nezavisnosti, dva najvažnija sporazuma za Kosovo su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU iz 2015. i Vašingtonski sporazum od 4. septembra 2020. Prvi uspostavlja formalne ugovorne odnose između Kosova i Evropske unije kao i svaka druga zemlja koja teži da se pridruži EU. Drugi sporazum stavlja Kosovo na drugu putanju konsolidacije državljanstva i ekonomskog osnaživanja”, kaže Hoti.

Dodaje da je nesprovođenjem Vašingtonskog sporazuma Kosovo izgubilo mnogo.

“Kosovo je izgubilo priliku za izvanredno ekonomsko osnaživanje kao centralna država na Balkanu, kao povezujući most između zemalja regiona i šire. Kosovo je izgubilo kredibilitet kao partner koji poštuje sporazume, posebno sa glavnim saveznikom. Stotine miliona evra izgubljeno je u investicijama u gasnu mrežu i gasnu elektranu, u železnice i autoputeve, te u mnogim privatnim investicijama. Da su se te investicije desile, danas bismo imali potpuno drugačiju ekonomsku i političku situaciju. Kosovo bi bilo mnogo jače ekonomski i u povoljnijoj poziciji da odredi tok razvoja u regionu”, kaže Hoti.

Ističe da je njegov naslednik na čelo vlade Aljbin Kurti kontinuirano, rečima i delima, dokazivao da je protiv savezništva sa SAD.

“On želi izolovano Kosovo gde može da eksperimentiše sa svojim dogmama. Ne postoji drugi način da se shvati njegovo odbijanje da implementira ovaj sporazum, posebno kada je nova američka administracija početkom 2021. godine potvrdila spremnost da sprovede sporazum”, navodi Hoti.

Dodaje da su nakon priznanja Izraela zahvaljujući Vašingtonskom sporazumu, usledile posledice upravo zbog njegovog nesprovođenja.

“Priznanje iz Izraela došlo je nakon dugog perioda blokiranja priznanja. Priznanje od zemlje poput Izraela i direktno iz Bele kuće bio je snažan signal i apel za sve zemlje koje su skeptične u pogledu priznavanja Kosova. Od tada nije bilo drugog priznanja, što je jasan signal o posledicama koje država Kosovo ima kada narušava saveze”, ističe.

Na pitanje da li misli da još uvek postoji šansa da se taj sporazum implementira, Hoti kaže da se iskreno nada da će se to desiti sa dolaskom nove vlade.

“Sa potpunim poverenjem očekujem da će u sledećoj vladi biti vraćena bliska saradnja Kosova sa glavnim saveznikom, SAD, uključujući i sporazume koji se moraju odmah sklopiti za konkretne tehničke akcije za sprovođenje Vašingtonskog sporazuma”, ističe Hoti.

Navodi da je bilo očekivano priznanje SAD da su odnosi sa Kosovom narušeni.

“U međunarodnim odnosima, posebno sa strateškim saveznicima, izuzetno je važno održavati međusobno poverenje, poštovati dogovore postignute na bilateralnim susretima i poštovati dogovoreni pravac delovanja. Ovo poverenje je očigledno poljuljano jer izgleda da se premijer slaže na bilateralnim sastancima, ali onda nastavlja s jednostranim akcijama. Dobra stvar je što je Stejt department istakao da, uprkos problemima u saradnji sa aktuelnom vladom, SAD snažno podržavaju narod Kosova. Verujem da je ovo poruka svim građanima kako su degradirali odnose države Kosovo sa najmoćnijim podržavaocem i glavnim garantom nacionalne bezbednosti Kosova, SAD”, kaže Hoti.

Dodaje da nema sumnje da su nekoordinisane akcije na severu narušile saveze Kosova sa njegovim glavnim prijateljima.

“Ovo već košta državu i narod Kosova, kašnjenja u evroatlantskim integracijama, blokiranje priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. stotine miliona evra gubitaka od sankcija EU koje su blokirale desetine projekata kroz fondove EU  i šteta po ekonomsku sliku Kosova koja ima implikacije za strane investicije na Kosovu. Mislim da je greška napravljena na početku mandata ove vlade kada je napušten okvir dijaloga prethodne vlade dogovoren sa saveznicima, koji je fokusirao dijalog samo na postizanje konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju. Dogovori postignuti sa saveznicima tada su uključivali dijalog samo radi međusobnog priznavanja i ništa se ne prihvata bez dogovora o svemu, uključujući pre svega međusobno priznanje. Verujem da je ovaj okvir dijaloga sa prethodnom vladom najveće dostignuće Kosova u dijalogu od početka ovog procesa 2011. godine. Danas ne mogu davati ocene da li bi proces dijaloga bio zatvoren da je taj okvir poštovala sadašnja vlast i da se dijalog nastavi tamo gde je stao. Ali siguran sam da bi Kosovo danas bilo u mnogo povoljnijoj poziciji u odnosu na saveznike i ceo proces evroatlantskih integracija, a samim tim i na ekonomski i društveni razvoj”, zaključio je Hoti.