Hoti: Rivalstvo Rame i Kurtija nije previše štetno po albansko pitanje

Stručnjak za međunarodne odnose iz Tirane Dritan Hoti kaže za Kosovo onlajn da između albanskog i kosovskog premijera Edija Rame i Aljbina Kurtija postoji rivalitet oko toga ko će biti glavni protagonista albanskog pitanja unutar „albanskog sveta“ i da između njih nema ideoloških razlika koje bi bile štetne po interese Albanaca na Balkanu.

"Rama traži gotovo potpuno usaglašavanje stavova albanskog faktora sa stavovima međunarodne zajednice, dok Kurti kao premijer nove države svoje stavove zasniva na onome što on naziva akutnim egzistencijalnim zabrinutostima, a to su unutrašnji identitet, politička i geopolitička briga. Ovi stavovi Kosova, prema njegovim rečima, treba da prevladaju nad elastičnošću koju Priština treba da ima prema šemama velikih sila za naš region. Ovde uglavnom govorim o američkim planovima", kaže Hoti, koji je predavač na Mediteranskom Univerzitetu u Tirani i na Univerzitetu “Karl-Francens” u Gracu.

On ukazuje i da Rama i Kurti imaju različite prošlosti. 

"Rama je bio slikar, koji voli da piše i kao novinar, a Kurti se pojavio kao politički aktivista koji je proveo neko vreme u zatvoru. Zatvor vas ili demorališe ili jača vaš karakter, kao što je bio slučaj sa Sadatom u Egiptu. To su godine meditacije, intelektualnih zaključaka, ali to su i godine koje jačaju karakter”, navodi Hoti.

Imajući u vidu da se Rama prilikom posete Kosovu u ponedeljak nije sastao sa Kurtijem a jeste sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, naš sagovornik kaže da je Rama pragmatično iskoristio priliku da se "formalno i uz pompu sretne sa predsednicom".

Rivalstvo Rame i Kurtija, kako smatra, nije previše štetno po albansko pitanje, jer je to "lokalizovano rivalstvo između dva politička lidera dve zemlje". 

"To ponekad stvara loš ukus, da ne postoji zajednički stav o pitanjima od kapitalnog značaja za Albance i podseća na nekadašnje istorijske sporove između različitih eksponenata albanske političke elite. Albanci su, međutim, lako prešli od sukoba do konsenzusa kroz nacionalne skupštine", ističe Hoti. 

On ocenjuje i da Kurtijevi često dogmatski stavovi stvaraju nervozu i loš ukus kod Amerikanaca, a što smanjuje prednost Kosova u regionalnim odnosima. 

"SAD imaju dugoročnu politiku i žele postepeno da uvuku Srbiju u evroatlantski tabor i pokazuju strpljenje u ovom procesu. Vidim da Kurti ne daje pravu poruku o veoma važnim pitanjima, a mislim da je Rama samo napravio greške provokativnošću, kao u slučaju Otvorenog Balkana, kada je arogantno zahtevao da Kosovo bude deo ove inicijative, koju je nazvao važnom za mir na Zapadnom Balkanu. Mir u regionu zavisiće od nekoliko drugih faktora, kao što je razvoj rata Rusije i Ukrajine, koji ima direktan uticaj na jugoistočnu Evropu zbog etničkih i verskih elemenata. Mir zavisi i od promene koja treba da se desi u našim zemljama. Srpske elite moraju da prođu kroz proces deideologizacije, a albanske kroz proces pragmatizma i fleksibilnosti, jer moramo biti svesni da ne možemo imati maksimalističke zahteve i dostignuća u našem nacionalnom pitanju”, navodi Hoti.