Hoti: Ustavni sud da reši politički problem koji je sam stvorio

Poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti ocenio je da Ustavni sud ne mora i ne bi trebalo da rešava svaki politički problem, ali da bi trebalo da reši one političke probleme koje je sam stvorio. On smatra da se za konstituisanje parlamenta treba primeniti isti postupak kao u slučaju izbora vlade.

Hoti je putem Fejsbuka naveo da je Ustavni sud presudom iz 2014. godine, koja je takođe citirana u odluci od 26. juna 2025. godine, priznajući partiji koja je osvojila najviše glasova na izborima apsolutno pravo da predloži kandidata za predsednika skupštine, zarobio proces konstituisanja skupštine kršeći dva osnovna principa parlamentarnih demokratija.

On tvrdi da je, prvo, Ustavni sud prekršio princip dominacije većine.

„Kao osnovno pravilo, u parlamentarnim demokratijama, postupajući u okviru ustavnog duha, većina uvek odlučuje. Presuda iz 2014. godine je prekršila ovaj princip, dajući samo prvoj stranci pravo da predloži predsednika skupštine, uprkos činjenici da ta stranka nije obezbedila parlamentarnu većinu. Kao rezultat toga, može postojati 80 poslanika, dovoljno za izmenu Ustava, koji podržavaju određenog kandidata, ali nisu u mogućnosti da glasaju bez volje manjine da predloži tog kandidata“, naveo je Hoti.

Drugo, ističe Hoti, presuda iz 2014. godine prekršila je ustavni princip prema kojem je mandat poslanika slobodan i bezuslovan. 

„Priznajući apsolutno pravo prve stranke da predloži kandidata za predsednika skupštine, Ustavni sud je prekršio ovaj ustavni princip. Poslanik nije slobodan u vršenju mandata, jer može glasati samo za predlog koji dolazi od prve stranke“, naveo je Hoti.

On je istakao da se politička kriza, koju je, ocenjuje, stvorio Ustavni sud, mora rešiti kako bi se izašlo iz trenutne političke pat pozicije, kao i kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

„Rešenje je jasno. Kao i u slučaju izbora vlade, pobednik izbora, ili kako je poznato, relativni pobednik, ima pravo da predloži kandidata za predsednika skupštine, a kasnije i mandat za formiranje vlade“, naveo je Hoti, precizirajući da to pravo mora biti vremenski ograničeno. 

„Nakon razumnog vremenskog perioda, kao što je utvrđeno u slučaju izbora vlade, pravo prelazi na onoga ko uspe da formira parlamentarnu većinu“, dodao je on.

Hoti ističe da je takvo rešenje u duhu ustava, u skladu sa elementarnim principima funkcionisanja parlamentarnih demokratija i u skladu sa praksom mnogih evropskih zemalja.

„Čak i ako, kako ovih dana komentarišu neki stručnjaci za ustavna pitanja, Ustavni sud odluči da vrati konstitutivnu sednicu na datum kada je na neustavan i proizvoljan način dnevni red promenio privremeni predsednik skupštine, i dalje se mora primeniti osnovni ustavni princip da većina odlučuje. Relativni pobednik izbora može da ostvari svoje pravo u razumnom roku, nakon čega pravo prelazi na onoga ko uspe da formira većinu u skupštini. Samo takvo rešenje poštuje princip većine i bezuslovni i slobodni mandat poslanika“, zaključio je Hoti.