Bajraktari: Ustavni sud bi trebalo da bude jasniji i eksplicitniji

Ustavni sud mora jasno da utvrdi da li najveća politička partija u Skupštini Kosova, Samoopredeljenje, ima apsolutno pravo da predloži predsednika parlamenta, kaže advokat Ardijan Bajraktari. Prema njegovim rečima, pored ovog prava, Ustav treba da razjasni i obavezu obezbeđivanja dovoljnog broja od 61 glasa za njegov izbor, kako Kosovo ne bi bilo u ćorsokaku.

Bajraktari očekuje da će Ustavni sud u punoj presudi ukazati na to da li su postupci predsedavajućeg konstitutivnoj sednici Avnija Deharija bili u suprotnosti sa Ustavom, zbog insistiranja na tajnom glasanju za predsednika parlamenta.

Bajraktari za Kosovo pres kaže da ne očekuje da će kao pravnu posledicu nekonstituisanja skupštine do 26. jula - roka koji je dao Ustavni sud - poslanicima biti oduzeta potvrda o izboru ili da će skupština biti raspuštena kako bi se otvorio put novim izborima.

„U pogledu disciplinovanja političke scene, sada su ostala samo dva ili tri elementa za koja smatram da bi Ustavni sud trebalo da pruži rešenja, kako bi se završio ciklus uspostavljanja institucija. Davanje odgovora na pitanja koja su pokrenula dva politička subjekta je neophodno za utvrđivanje situacije, zbog činjenice da smo, kao što je poznato, nakon presude Ustavnog suda od 26. juna imali kontinuitet različitih stavova političkih subjekata. Stoga je izuzetno važno da se, pored utvrđivanja da li smo imali nedosledne postupke predsednika, obrati pažnja i jasno definiše činjenica šta i kako treba da deluje najveći politički subjekt. Da li je pravo predlaganja kandidata apsolutno, ili to podrazumeva i obavezu obezbeđivanja većine od 61 glasa. Ovo pojašnjenje je neophodno“, naglašava on.

Prema rečima Bajraktarija, jedna od najvećih mogućnosti je da Ustavni sud obaveže Avnija Deharija da vrati konstitutivnu sednicu u stanje u kojem je bila pre pokušaja promene dnevnog reda i odluke o tajnom glasanju za predsednika parlamenta.

„Ustavni sud ne piše Ustav – on ga tumači. I to tumačenje, u konkretnim okolnostima, vrši se sistematski, uzimajući u obzir slične slučajeve i ustavni okvir. Dakle, postoje dva suštinska pitanja: utvrditi da li su postupci tehničkog predsednika, nakon izmene dnevnog reda, bili ili nisu bili u skladu sa propisima; i razjasniti pravo predlaganja kandidata. Po mom mišljenju, jedna od realnih mogućnosti jeste obavezati predsednika da stvar vrati na tačku gde je bila zaustavljena pre pokušaja izmene dnevnog reda. Takođe treba proceniti da li politički subjekt može da promeni kandidata ili mu se to pravo oduzima, jer pored prava postoji i obaveza obezbeđivanja većine. To ne bi trebalo da znači blokiranje procesa uspostavljanja institucija“, dodaje Bajraktari.

U tom smislu, on zahteva da Ustavni sud bude jasniji i eksplicitniji, sa posebnim naglaskom na izrečenu rečenicu kako bi se izbegla različita tumačenja.

„Presuda mora biti veoma jasna, posebno njen dispozitivan deo. Pitanje privremene mere je regulisano članom 27. Zakona o Ustavnom sudu i u ovom slučaju sud je postupio samostalno. Određivanjem roka od 30 dana, sud se suočio sa obavezom da utvrdi posledice, u suprotnom odluka ostaje nepotpuna. Desertifikacija nije odgovarajuće rešenje, jer to znači da će doći drugi poslanici. Čak ni raspisivanje izbora nije automatsko rešenje - Ustav ne predviđa tako nešto u odsustvu izbora predsednika skupštine. Čak i 2014. godine, sud je ovo naglasio. Stoga, mislim da sada ne bi trebalo da ide dalje od ovih standarda“, istakao je Bajraktari.

Politička kriza, prema rečima Bajraktarija, posledica je činjenice da Pokret Samoopredeljenje nema dovoljan broj glasova da formira parlamentarnu većinu.

„Politička kriza, osim što je za žaljenje, prvenstveno je rezultat nedostatka brojeva i refleksije, kao i nedostatka političke volje da se ovo pitanje reši. Nadam se da će Ustavni sud delovati u razumnom roku, zbog osetljivosti situacije. U suštini, sve je povezano sa nedostatkom političke volje da se pronađe rešenje“, zaključio je Bajraktari.