Ibrahimi: Nedostatak saradnje sa centralnim nivoom, neophodan Fond za hitne slučajeve za opštine

Predsednik Asocijacije kosovskih opština Sazan Ibrahimi kritikovao je saradnju centralnog nivoa vlasti sa opštinama, navodeći da je nedostatak saradnje uticao i na to da šteta nastala usled poplava i drugih prirodnih nepogoda ne bude nadoknađena.

Ibrahimi je u intervjuu za Ekonomiju onlajn izrazio zabrinutost zbog kašnjenja u nadoknadi štete izazvane poplavama i zatražio formiranje Fonda za hitne slučajeve za opštine, kako bi institucionalni odgovor bio brži i efikasniji.

On je rekao da postoje slučajevi u kojima poljoprivrednicima šteta nastala usled poplava još od 2022. godine nije u potpunosti nadoknađena.

„Problem je u tome što saradnja sa centralnim nivoom nije iskrena od strane centralnog nivoa prema opštinama. Opštine su uvek tražile saradnju. Nedostatak te saradnje dovodi i do izostanka rezultata. Imamo slučajeve da od 2022. godine poljoprivrednicima nije u potpunosti nadoknađena šteta od poplava. Možete pitati gradonačelnike opština koje su pretrpele štetu na infrastrukturi, kao i građane koji su pretrpeli štetu, ali i preduzeća, poljoprivrednike i farmere, da li su obeštećeni za poplave iz 2023. i 2025. godine. Dakle, postoji potpuni nedostatak saradnje. Čak i kada se građanima nadoknadi šteta, opštine ne dobijaju informacije o tome ko je obeštećen i u kom iznosu. Problem je u tome što nema saradnje sa centralnim nivoom“, rekao je.

Ibrahimi je naveo da su odgovornosti za procenu i nadoknadu štete jasno definisane, ističući da opštine procenjuju štetu i usvajaju izveštaje, dok je za nadoknadu odgovoran centralni nivo.

„Pravni aspekt vrlo jasno definiše ko je za šta odgovoran. Opštine su odgovorne za procenu štete, usvajanje tih izveštaja u opštinskim skupštinama, a zatim se ti izveštaji prosleđuju centralnom nivou. Institucionalna i zakonska odgovornost centralnog nivoa je da se bavi nadoknadom štete. Tražili smo Fond za hitne slučajeve za opštine, kako bi opštine mogle da pomognu građanima što je pre moguće, a ne da imamo slučajeve da od 2022. godine nisu nadoknađene štete nastale u poplavama te godine. Posledice i dalje traju, jer građani, preduzeća i lokalna infrastruktura pokazuju da centralni nivo ne podržava opštine, ne samo u pogledu nadoknade štete građanima, već i kada je reč o kapitalnim investicijama“, rekao je Ibrahimi.

Prema  njegovim rečima, šteta koju su opštine prijavile tokom godina premašuje desetine miliona evra.

„Postoji nedostatak povratka finansijskih sredstava građanima, preduzećima, poljoprivrednicima i farmerima. Šteta koju su opštine analizirale i prijavile premašuje desetine miliona evra. Govorim o više godina, ne samo o jednoj godini“, istakao je.

Ibrahimi je ponovio zahtev za formiranje Fonda za hitne slučajeve za opštine, kojim bi se omogućio brži odgovor u slučaju poplava, požara i drugih prirodnih nepogoda.

„Ako ne bude štete od prirodnih nepogoda, ta finansijska sredstva bi se, naravno, vratila vladi. Međutim, treba da budu opredeljena i da imamo budžetsku liniju, kako bismo u slučaju ovakvih nepogoda, poplava, požara i drugih situacija imali mnogo bržu intervenciju institucija Republike Kosovo. Opštine su institucije, nije samo centralni nivo. Međutim, svi ovi zahtevi naišli su na gluve uši centralnog nivoa, koji ignoriše zahteve opština i u nekim slučajevima donosi proizvoljne odluke na štetu opština Republike Kosovo“, zaključio je.